Bertil Nilson, predsednik Udruženja manjih kompanija Hamstada, ing. Struc Wahlsten i Braco Kalajdžić, predstavnici grada Hamstada iz Švedseke bili su gosti Samostalnog sindikata poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije, vodoprivrede i šumarstva Vojvodine.
 
   U okviru svog boravka u Vojvodini, gosti iz Švedske su posetili 31. marta 2007. godine PIK "Bečej", gde su sa predstavnicima menadžmenta i sindikata razgovarali o kompaniji. Posebno interesovanje je ispoljeno za funkcionisanje sindikata, kolektivni ugovor i socijalni program s obzirom na predstojeću privatizaciju.

   Predstavnici grada Hamstata na kraju svoje posete, izrazili su spremnost da se uspotavljena saradnja sa Samostalnim sindikatom poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije, vodoprivrede i šumarstva Vojvodine proširi, posebno u oblasti privrede i kulture.

   Sastanak predsednika i sekretara VSSS opština Ada, Bačka Topola, Senta, Kikinda, Kanjiža, Novi Kneževac, Čoka i Bečej, na kome se razgovaralo o stanju i problemima u funkcionisanju Saveza samostalnih sindikata opština i informaciji sa 4. sednice Veća SSS Srbije, održan je 30. marta 2007. godine u hotelu "Fantast" kraj Bečeja.

   Predsednici opštinskih Veća SSS, ponaosob su izneli teškoće sa kojima se suočavaju u svom radu. Ukazano je na probleme vezane za poslodavce i njihov odnos prema predstavnicima sindikata. Evidentano je i smanjenje broja članova, samim tim i članarine, što se odražava na funkcionisanje samih opštinskih Veća SSS. Najveći problem je u Novom Kneževcu gde je ukupan broj članova SSS opštine pao na 1.300 pa je iskazana potreba da se hitno formira povereništvo.

 -Učesnici sastanka su predočili i probleme vezane za funkcionisanje socijalno-ekonomskih saveta na lokalnom nivou. Istaknuto je da pojedine lokalne samouprave ne shvataju važnost rada socijalno-ekonomskih saveta a u jednom broju nisu čak ni zaživeli.

  Jedinstvena sindikalna organizacija DDOR AD Novi Sad, zahteva za zaposlene, zakonom i ustavom utvrdjena prava za dobijanjem besplatnih akcija u procesu privatizacije DDOR AD Novi Sad a po osnovu radnog staža. Ovaj zahtev, Pokrajinski odbor Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama pretočio je u Dekleraciju koju je prihvatila i usvojila Svetska organizacija službenika sa sedištem u Briselu.

  Na predlog predsednika Pokrajinskog odbora SS BOFOS Vladislava Jevtovića, Dekleraciju je, na poslednjoj sednici usvojilo Veće Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. Veće SSS Vojvodine će Dekleraciju kojom se pruža bezrezervna podrška Jedinstvenoj sindikalnoj organizaciji DDOR AD Novi Sad uputiti nadležnim organima.

  Savez samostalnih  sindikata nastojao je da se, kao jedan od socijalnih partnera, aktivno uključi u postupak sprovođenja i okončanja privatizacije smatrajući da realan dijalog ravnopravnih socijalnih partnera može da pomogne u kritičnoj tački tranzicije društva, prihvatajući privatizaciju kao nužan proces ka izgradnji efikasne privrede. U proteklih pet i po godina sprovođenja privatizacije ovaj proces je pokazao sve negativne i bolne posledice koje tranzicija nosi, ali i one koje su se, uz stvarno funkcionisanje socijalnog dijaloga i boljom zakonodavnom regulativom, mogle izbeći ili ublažiti: nezbrinuti viškovi zaposlenih, "sumnjivi" i nelikvidni  kupci, dugotrajni postupci raskida kupoprodajnih ugovora, neinvestiranje u preduzeća, rasprodaja imovine i prekidanje kontinuiteta proizvodnje.

  Privatizacija društvenih preduzeća trebalo je, prema Zakonu o privatizaciji  da se završi 8. marta 2007. godine. Postupak privatizacije je do februara 2007. godine okončan u 489 preduzeća sa teritorije Vojvodine, od čega je 26 preduzeća prodato metodom tendera, a 463 putem aukcije. U 65 preduzeća je raskinut kupoprodajni ugovor nakon privatizacije.

  - Na osnovu sprovedenih analiza i obraćanja članstva možemo zaključiti da je postupak privatizacije u jednom broju preduzeća doneo pozitivne rezultate u smislu pokretanja proizvodnje, povećenja produktivnosti. Međutim u velikom broju preduzeća nisu se ostvarila očekivanja da će doći do  priliva svežeg  kapitala, uvođenja  novih  tehnologija i investicija, otvaranja novih radnih mesta i isplate  zarada od kojih se može pristojno živeti. Nažalost u nekim preduzećima privatizacija je postala sama sebi cilj,  tj.  da se izvrši promena svojine i da se od toga u državnom budžetu  ostvari prihod - predočava sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Miodrag Bradonjić.

  Moram još jednom da istaknem da je upravo nefunkcionisanje socijalnog dijaloga imalo za posledicu ovako drastične posledice tranzicije i privatizacije koje su se pre svega odrazile na smanjenje prava zaposlenih i povećanje stope nezaposlenosti. Proces privatizacije se po svojoj prirodi neizostavno odražava na smanjenje broja zaposlenih. Međutim, naša ocena je da on nije bio praćen adekvatnim programima za rešavanje pitanja položaja zaposlenih koja su u postupku privatizacije ostala bez posla, jer dosadašnje strategije za smanjenje siromaštva, razvoj malih i srednjih preduzeća nisu dale očekivane rezultate koji bi uticali na bitnije smanjenje stope nezaposlenosti, ukazuje Bradonjić.

   Ukupan broj zaposlenih u 489 privatizovanih preduzeća sa područja Vojvodine u momentu pokretanja postupka privatizacije je iznosio 61.030. Na osnovu analize prispelih upitnika broj zaposlenih u privatizovanim preduzećima se u proseku smanjio za oko 37%, a u nekim većim preduzećima spao je na 1/3 u odnosu na broj zaposlenih pre prodaje. Kada  imamo u vidu da je broj nezaposlenih  u APV je približno 280.000 lica, a stopa nezaposlenosti   oko 32 %, da privatizacija još uvek nije okončana, da tek predstoji restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća, takodje da novi vlasnici u većini privatizovanih preduzeća zaposlene tretiraju isključivo kao trošak, a ne kao produktivni faktor i jedan od nosilaca opstanka i razvoja preduzeća, te da  odmah po kupovini preduzeća nastoje da smanje broj zaposlenih i zatečeni nivo radnih prava ida ističu socijalni programi po kojima su zaposleni zaštićeni od otpuštanja, sasvim je da  jasna i opravdana sve veća doza straha medju zaposlenima i onima koji traže zaposlenje.

   Uspostavljanje socijalnog dijaloga na nivou privatizovanog preduzeća, kroz uvažavanje legitimnih interesa  i pozicije svih učesnika,  bio je jedan od najtežih izazova sa kojima su se sindikati suočavali. Korektna i kvalitetna komunikacija na liniji poslodavac-sindikat  jedini je put u sprečavanju konfliktnih situacija, potpunije spoznaje problema i ostvarivanja adekvatnog nivoa prava zaposlenih. Međutim, u velikoj većini preduzeća  novi vlasnici ne priznaju sindikat i ne prihvataju socijalni dijalog, ne poštuju kolektivni ugovor, a po isteku godinu dana isti otkazuju i nude nove kolektivne ugovore ili donose pravilnike o radu kojima se smanjuju nivo prava zaposlenih  i zatečeni nivo zarada. 

   Ako se pri tome istakne činjenica da su u Srbiji, posle šesnaestogodišnjeg perioda od uspostavljenog kolektivnog pregovaranja i postojanja Opšteg i granskih kolektivnih ugovora, po sili Zakona prestali da važe Opšti i posebni kolektivni ugovori, jasno je koliko je proces tranzicije «doprineo» razvoju socijalnog dijaloga, razvijanju sistema kolektivnih ugovora (a obećavano je da su to ciljevi reformskih promena) i postizanju odgovarajućeg nivoa prava zaposlenih.  Mora se, međutim, istaći da bi posledice privatizacije bile još bolnije po zaposlene da sindikat nije ostvario aktivno učešće u samom procesu, ukazivao na propuste, zahtevao kontolu privatizacije i izmene Zakona, kaže Bradonjić.

  Upravo kroz tri izmene Zakona i podzakonskih akata o privatizaciji uvaženi su neki od najznačajnijih zahteva Saveza samostalnih sindikata. Nažalost nadležene institucije nisu odmah imale "sluha" za opravdanost naših zahteva, pa su izmene Zakona, za neka preduzeća došle kasno. Međutim, polazeći od činjenice da je stvarno funkcionisanje socijalnog dijaloga moglo da ublaži  negativne posledice koje tranzicija nosi, moramo se kritički zapitati koliko smo odgovorni što odgovarajućom strategijom i pritiscima nismo više nametnuli i izborili za poziciju ravnopravnog socijalnog partnera u borbi za bolja zakonodavna rešenja i  prava zaposlenih. Svakako da je neophodno da iz dosadšnjih iskustava izvučemo pouku kada je u pitanju delovanje sindikata u preostaloj privatizaciji društvenih preduzeća,  koja će prema najavama nadležnih u Ministarstvu privrede biti produžena do 31. decembra 2007. godine.

   Da u oblasti privatizacije tek predstoji najveći posao govori podatak da od 550 javnih i komunalnih preduzeća ni jedno nije prodato. Upravo će prodaja javnih i komunalnih preduzeća još jednom staviti sindikate na test da se izbore za svoju poziciju i budu uvaženi kao socijalni partner od strane nosilaca postupka privatizacije, pre svega što će privatizacija ovih preduzeća imati posledice ne samo na zaposlene u ovim preduzećima već i na državu, druga privredna društva i ukupno građanstvo, zaključuje na kraju sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Miodrag Bradonjić.

   Visoko uvažavajući Vaše prioritetne poslove koji se tiču pitanja daljeg puta i razvoja naše države, mi organizovani u Samostalni sindikat zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i šumarstvu Vojvodine i Srbije smo se odlučili da Vam se obratimo i ukažemo na neke bitne činjenice koje su vezane za položaj zaposlenih u agraru Srbije sa posebnim osvrtom na donošenje i primenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kaže se na početku pisma Predsedniku Republike Srbije, gospodinu Borisu Tadiću, koje je uputio Samostalni sindikat zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i šumarstvu Vojvodine.
 
  Naš je stav, da je osnovni problem u našem društvu nepostojanje pravog i suštinskog dijaloga. Posledica toga je usporavanje odredjenih procesa, nepoverenje i otpor tranzicionim promenama.

  Jedan od socijalnih partnera ovom Sindikatu je, pre svega, Ministarstvo za poljoprivredu Republike Srbije koje se u čitavom postupku započetih transformacija u oblasti agrara kao i uskladjivanju propisa u ovoj oblasti sa Evropskom unijom, posebno onih koji imaju uticaj na položaj zaposlenih, nije pokazalo spremnim za dijalog.

  Poštovani gospodine Tadiću,

  Posebno Vam ukazujemo na sledeće: Zakon o poljoprivrednom zemljištu je jedan od Zakona koji ima značajan uticaj na položaj zaposlenih. Procena ovog Sindikata je bila da će on doneti velike probleme zaposlenima jer će njegova primena dovesti u pitanje opstanak preduzeća iz primarne poljoprivredne proizvodnje. Takodje, zbog stanja u jednom broju ovih preduzeća dobar deo zaposlenih će ostati bez posla i bez ikakvih primanja.

   Predočavamo da u Vojvodini ima ukupno 1.600.000 hektara obradivih površina od čega je oko 260.000 hiljada hektara državno poljoprivredno zemljište koje se prema donetom Zakonu o poljoprivrednom zemljištu izdaje u zakup registrovanim gazdinstvima po sistemu ko da više. U primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i zadrugama prema našim podacima zaposleno je oko 30 hiljada ljudi. Po našoj proceni, na bazi uporedjivanja ukupne površine obradivog i državnog zemljišta, to bi značilo da oko 13% zaposlenih u ovim preduzećima i zadrugama može ostati bez posla.

 Medjutim, u Vojvodini veći broj poljoprivrednih preduzeća formiran je tako da su u potpunosti koristila isključivo državnu zemlju. To za zaposlene i samu firmu, nakon licitacije državnog zemljišta, posebno što to nisu isključivo preduzeća koja se bave ratarskom proizvodnjom, znači potpuno uništenje.

   Znajući za ove činjenice još u postupku donošenja Zakona smo ukazali na ove probleme i inicirali neka rešenja. U tu svrhu, Samostalni sindikat poljoprivrede Vojvodine organizovao je Medjunarodnu tribinu na kojoj su učestvovali i sindikati poljoprivrede Slovenije i Republike Srpske.

  Naše osnovne i suštinske primedbe na Zakon o poljoprivrdnom zemljištu i zašto bi ga trebalo menjati:

  Zakonu o poljoprivrednom zemljištu treba da prethodi Zakon o restituciji, kako bi se elementarna pitanja vlasništva nad poljprivrednim zemljištem temeljno i dugoročno rešila. Po našem mišljenu parcijalna rešenja će napraviti problem državi, preduzećima koja predmetnu zemlju obradjuju, ali i radnicima koji u njima rade, te da neće doneti preko potrebnu pravnu sigurnost.

  Odredbe člana 14. 62. i 63. Zakona regulišu način davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, odnosno izradu Programa uredjenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, a predvidjaju da u komisijama budu samo registrovani poljoprivrdnici sa teritorije opštine. Zakon ne predvidja obaveznost prisustva onih koje direktno pogadja primena ovog Zakona, na primer Sindikata zaposlenih kao i predstavnika udruženja koja se bave restitucijom.

  Kriterijumi koje predvidja Zakon su uopšteni i praktično prepušteno je na volju lokalnim zajednicama da opredeljuju veličinu poseda koji se licitira, kriterijume koje moraju ispunjavati učesnici i slično. Ovim je pod plaštom decentralizacije napravljen problem jer su se opštine na različite načine organizovale, pa su u praksi prisutna rešenja da je licitiranje dozvoljeno samo poljoprivrednicima iz opštine u kojoj se nalazi zemljište ali ima i drugačijih primera gde se licitiranje dozvoljava svima. Ukazujemo i da jedan od ciljeva Zakona - zaustavljanje tajkunizacije nije postignut pre svega što kriterijumi nisu detaljno razradjeni zakonom već su prepušteni lokalnim zajednicama.

  Uvaženi gospodine Predsedniče, zbog svega iznetog, insistiramo da se izmeni Zakon o poljprivrednom zemljištu zabranom izdavanja u zakup zemljišta u preduzećima koja tek treba da se privatizuju (Socijalno ekonomski savet je ovako mišljenje dostavio opštinama, ali to nije obavezujući akt, zato smatramo da treba menjati Zakon). Namensku upotrebu sredstava koja se prikupe izdavanjem zemljišta u zakup i to tako što će se sredstva koja se sada dele u paritetima 40% lokalna samouprava, 30% AP, 30% Republika, preraspodeliti drugačije i shodno izmenama Zakona upotrebiti u finansiranju socijalnog programa za radnike koji primenom Zakona ostanu bez posla.

  Poštovani gospodine Predsedniče,

  U svoje lično ime i zaposlenih u poljoprivrednoj proizvodnji Vojvodine i Srbije, želim Vam se zahvaliti na vremenu koje ste posvetili ovom pismu i zamoliti da svojim autoritetom pomognete u promeni odnosa Ministarstva poljoprivrede prema socijalnim partnerima. Želja nam je da se sa budućim Ministrom poljoprivrede zajednički dogovaramo i rešavamo moguće probleme zaposlenih u oblasti agrara, a na dobrobit države i njenih gradjana, kaže se na kraju pisma predsednika Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i šumarstvu Vojvodine Jelene Češljević.

  Savez samostalnih sindikata Vojvodine zahteva produženje roka privatizacije za društvena preduzeća i završetak procesa privatizacije, uz obavezno ugradjivanje i poštovanje sveobuhvatnih socijalnih programa. Takodje, insistira se na većoj transparentnost i javnosti postupka, zaključeno je na sednici Veća SSS Vojvodine održanoj 28. marta 2007. godine u Novom Sadu, nakon rasprave o toku i rezultatima procesa privatizacije. Sednici je prisustvovao i Slobodan Radišić, direktor Agencije za privatizaciju - Kancelarije u Novom Sadu,
 
  Polazeći od činjenice da je u stanju ruinirane ekonomije i osiromašenog društva, socijalni dijalog najbolji način da zemlja izađe iz zone visokog socijalnog rizika i konačno krene putem koji vodi ka demokratiji i prosperitetu, SSS Vojvodine će preduzeti sve mere koje će doprineti razvoju socijalnog dijaloga na svim nivoima, uz jačanje pregovaračke snage sindikata i uspostavljanje ravnopravnog i aktivnog partnerskog odnosa, kao jednog od ključnih elemenata usaglašavanja interesa izmedju sveta rada i kapitala.

  Zbog sve masovnijeg otkazivanja kolektivnih ugovora u privatizovanim preduzećima preduzeće se svi vidovi sindikalne borbe kako bi došlo do potpisivanja Opšteg i granskih kolektivnih ugovora. Kada je u pitanju privatizacija javnih preduzeća u državnom ili većinskom državnom vlasništvu, zahtevaće se prethodno definisanje ciljeva i prioriteta u nacionalnim programima i u odnosu na njih izbor metoda privatizacije, uz obavezno prethodno sprovedenu javnu raspravu, u čemu će sindikat aktivno učestvovati, kako bi se zaštitila prava radnika u tim preduzećima.

  Uvažavajući specifičnosti privatizacije poljoprivrednih preduzeća neophodno je zaustaviti izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta do prodaje preduzeća, uz obavezno hitno donošenje zakona o restituciji.

  Savez samostalnih sindikata Vojvodine zahteva da se privatizacioni prihodi prevenstveno koriste za pokretanje proizvodnje, razvoj malih i srednjih preduzeća, a sve u clju otvaranje novih radnih mesta i smanjenja broja nezaposlenih. I dalje će se insistirati da se deo privatizacionog prihoda usmeri za adekvatno rešavanje pitanja položaja lica koja su u postupku privatizacije ostala bez posla, jer dosadašnje strategije nisu dale očekivane rezultate koji bi uticali na bitnije smanjenje stope nezaposlenosti.

  U saradnji sa Agencijom za privatizaciju, SSS Vojvodine kontinuirano će kontrolisati i pratiti poštovanje kupoprodajnih ugovora. Nastaviće se i sa pružanjem pomoći sindikalnim organizacijama radi utvrđivanja i unapređenja postojeće pozicije sindikata u privatizovanim preduzećima. U okviru međunarodne sindikalne saradnje omogući će se povezivanje sindikalnih organizacija preduzeća koja su povezana kapitalom. S obzirom da će se nad jednim brojem preduzeća, koja ne budu privatizovana, otvoriti stečajni postupak, pružaće se pomoć u ostvarivanju prava zaposlenih, prijavljivanju potraživanja, povezivanju radnog staža i ostvarivanju prava pri Fondu solidarnosti.

  Saveza samostalnih sindikata Vojvodine zahteva donošenje zakonskih propisa kojima će se obezbediti veća zaštita prava manjinskih akcionara, kao i zakonsko regulisanje pitanja participacije zaposlenih u upravljanju preduzećem. Kada je u pitanju podela besplatnih akcija iz Privatizacionog registara preduzeće se sve aktivnosti u cilju zadovoljenja načela ravnopravnosti i pravičnosti, kako bi sva lica koja nisu ostvarila pravo na besplatne akcije to pravo ostvarila. Stoga će SSS, pre svega preko Socijalno ekonomskog saveta Srbije, uticati na donošenje propisa kojima će se regulisati način raspodele i sticanja besplatnih akcija iz Privatizacionog registra, uz blagovremeno informisanje članstva o načinu, postupku i trenutku otpočinjanja upisa besplatnih akcija.

  Da bi se zacrtano valjano uradilo, SSS Vojvodine će značajan deo svoga rada posvetiti edukaciji. Jer, bez obrazovanog i blagovremeno informisanog sindikalnog predstavnika ne mogu se očekivati odgovarajući rezultatai u realizaciji svih ovih zadataka, zaključeno je na sednici Veća SSSV.

  Takodje, članovi Veća SSS Vojvodine usvajili su izveštaje o radu Predsedništva SSSV izmedju dve sednice Veća, Orijentacioni plan rada Predsedništva i Veća SSSV za 2007. godinu, Godišnji izveštaj o materijalno - finansijskom poslovanju SSSV za 2006. godinu i Plan prihoda i rashoda SSSV za 2007. godinu.

  U cilju pripreme sednice Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, 28. marta 2007. godine u Novom Sadu održana je sednica Predsedništva SSS Vojvodine.

  Na sednici Predsedništva analiziran je tok i rezultati procesa privatizacije u AP Vojvodini uz predočavanje problema sa kojima su se susretali sindikati. Članovi Predsedništva SSS Vojvodine utvrdili su predloge Izveštaja o radu Predsedništva SSSV izmedju dve sednice Veća i Orijentacionog plana rada Predsedništva i Veća SSSV za 2007. godinu.

  Takodje, utvrdjen je i predlog Godišnjeg izveštaja o materijalno - finansijskom poslovanju SSSV za 2006. godinu i predlog Plana prihoda i rashoda SSSV za 2007. godinu. Predsednik SSS Vojvodine dr Milorad Mijatović predočio je članovima Predsedništva da će se u ponedeljak 2. aprila 2007. godine u Beogradu održati zajednička sednica Predsedništva SSS Srbije i UGS "Nezavisnost".

   A Adi, gradu domaćinu Sportske olimpijade radnika Vojvodine je, 27. marta 2007. godine, održana sednica Olimpijskog komiteta 9.SORV. Na sednici je razmatran i usvajen izveštaj o radu sa finansijskim izveštajem Olimpijskog komiteta 9. SORV za 2006. godinu.
 
  Olimpijski komitet usvojio je program rada Olimpijskog komiteta i finansijsk plan za 2007. godinu . Takodje, imajući u vidu značaj radničkog sporta u Vojvodini, doneta je odluka o raspisivanju konkursa za izbor grada domaćina naredne Spotske olimpijade radnika Vojvodine, desete po redu.

  Predstavnici grada domaćina upoznali su članove Olimpijskog komiteta sa tokom priprema završne manifestacije najvećeg sportskog dogadjaja radnika Vojvodine. Nakon održane sednice Olimpijskog komiteta 9. SORV, učesnici sastanka su obišli objekte i terene koji će se koristiti u vreme finalnih takmičenja, od 4. do 8. jula 2007. godine. Ocena svih je da se radovi odvijaju po planu i da će sve biti spremno za početak završne smotre radničkog sporta Vojvodine.

  Na sednici Nadzornog odbora Saveza samostalnih sindikata Vojvodine održanoj 26. marta 2007. godine u Novom Sadu, razmatrano je materijalno - finansijsko poslovanje Veća SSS Vojvodine za 2006. godinu.

  Nadzorni odbor SSSV nakon uvida u materijalno - finansijko poslovanje SSSV jednoglasno je zaključio da je, na osnovu odredbi Zakona o računovodstvu i Pravilnika o računovodstvu i računovodstvenim politikama VSSSV, u Savezu samostalnih sindikata Vojvodine uredno i u roku izvršen popis imovine i obaveza na dan 31.12.2006. godine i sačinjen izveštaj o popisu. Računovodstveni izveštaji - bilans stanja, bilans uspeh i statistički aneks - predati su u zakonskom roku Centru za bonitet 28. februara 2007. godine a poreski bilans 10. marta 2007. godine.

  Nadzorni odbor SSS Vojvodine usvojio je Predlog izveštaja o materijalno - finansijskom poslovanju Saveza samostalnih sindikata Vojvodine za 2006. godinu, odnosno pregled ostvarenih prihoda i rashoda.

  U Veću Saveza samostalnih sindikata Vojvodine u Novom Sadu, održana je 26. marta 2007. godine sednica Pokrajinskog odbora Samostalnog sindikata tekstila, kože i obuće AP Vojvodine. Na dnevnom redu bio je plan rada Pokrajinskog odbora za 2007. godinu, informacija o aktuelnom stanju i problemima u preduzećima iz delatnosti tekstila, kože i obuće sa posebnim osvrtom na predvidjanja za 2007. godinu i informacija o toku aktivnosti na pripremi Posebnog (granskog) kolektivnog ugovora za delatnosti tekstila, kože i obuće Srbije.
 
  Slavica Savić, predsednik Samostalnog sindikata tekstila kože i obuće Srbije informisala je članove Odbora o toku aktivnosti na pripremi Posebnog kolektivnog ugovora posebno istaknuvši da je radi bolje i efikasnije pripreme za pregovore o zaključivanju Posebnog kolektivnog ugovora za ovu delatnost zaključen Protokol o principima u procesu priprema i pregovora za zaključivanje PKU sa Granskim sindikatom TKO "Nezavisnost" i Unijom poslodavaca Srbije. Takodje, ukazala je da Unija poslodavaca ne prihvata da se Posebnim kolektivnim ugovorom utvrdjuje osnovna zarada za najjednostavniji rad i koeficijenti.

  Blagomir Jovanović, sekretar Udruženja za industriju tekstila, kože i obuće Privredne komore Srbije predočio je stanje u industriji tekstila, kože i obuće Srbije i mere koje predlaže Privredna komora. Posebno je istakao značaj podsticanja zapošljavanja jer je u ovoj industriji 2001. godine radilo oko 112 hiljada a krajem 2006. svega 55 hiljada radnika. Od 57 hiljada, koji su ostali bez posla i nalaze se na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, 87 posto su žene a 70 posto čine nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici, što još usložava njihovo novo zapošljavanje. Jovanović je ukazao i na sve češću pojavu da sami zaposleni traže da im se "na ruke" isplati bruto zarada, odnosno prihvataju da ih poslodavci ne prijave i da rade na crno.

  U trodnevnoj poseti Savezu samostalnih sindikata za više opština sa sedištem u Pančevu, od 22. do 24. marta 2007. godine, bili su sekretari Regionalnih organizacija ZSSS Podravlje sa sedištem u Mariboru koji pokrivaju granske odbore hemije, nemetala, poljoprivrede, energetike, uprave, pravosudja, kulture, obrazovanja, saobraćaja, veza, komunalija, trgovine, zdravstva, drvne industrije i penzionere i predstavnici Saveza slobodnih sindikta Slovenije, Milan Utroša generalni sekretar, Andrej Zorko, sekretar Sindikata hemije, nemetala i gumarske industrije Slovenije i Metka Roksandić, izvršni sekretar ZSSS za područje saoupravljanja i EU. Naime, u okviru uspostavljanja medjunarodne sindikalne saradnje izmedju Saveza slobodnih sindikata Slovenije i Saveza samostalnih sindikata Vojvodine dogovorena je, ova, prva interregionalna sindikalna saradnja izmedju Regionalne organizacije ZSSS Podravje, sa sedištem u Mariboru i Saveza samostalnih sindikata za više opština sa sedištem u Pančevu.
 
  U okviru posete gostiju iz Slovenije, koju je finansijski pomogla Fondacija Fridrih Ebert, obavljeno je više susreta, razgovora, prijema, poseta. Prvi prijem je organizovan u Veću SSS Pančeva gde je domaćin bio predsednik Milanko Bodiroga sa saradnicima. Sindikalce iz Slovenije primio je i predsednik opštine Pančevo Srdjan Miković a u Beogradu sekretar Veća SSS Srbije Ljubisav Orbović. Upriličeno je i gostovanje na TV Pančevo gde je predstavljen sindikat u Sloveniji i sindikalno organizovanje kod nas i u Sloveniji. Gosti su posetili i više preduzeća izmedju ostalog Azotaru, Petrohemiju, Rafineriju, komunalna preduzeća Vodovod, Grejanje i Higijenu i Zdravstveni centar Južni Banat gde su obavljeni razgovori sa predstavnicima sindikalnih organizacija.

  U okviru posete sindikalaca iz Slovenije organizovana je i tribina "Iskustva Saveza slobodnih sindikata Slovenije" kada su u pitanju reforme, organizovanost i način funkcionisanja sindikata Slovenije, organizovanost i rad Regionalne organizacije ZSSS Podravja, Sindikat i EU i socijalni dijalog u Sloveniji.

  Na kraju posete predstavnika sindikata iz Slovenije dogovoreno je da se saradnja izmedju Pančeva i Podravja nastavi i proširi na nivo granskih sindikata i samih preduzeća pre svega onih kod kojih je ušao kapital iz Slovenije. Uspostavljena saradnja treba da, putem razmene iskustava, doprinese iznalaženju optimalnih rešenja kada je u pitanju reforma sindikata i poboljšanje rada organizacija sindikata na svim nivoima, jačanju uloge sindikata i razvoju socijalnog dijaloga na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, kao i na nivou grane i preduzeća.

  Oslabiti Sindikate tamo gde su jaki, podeliti ih, voditi svakodnevnu hajku na Sindikate i njegove lidere - samo su deo antisindikalne strategije, predočeno je na seminaru "Budimo spremni za budućnost", koji je u organizaciji Republičkog odbora Samostalnog sindikata BOFOS održan u Novom Sadu 23. marta 2007 godine. Takodje je ukazano da svaka vlast misli da je najbolje bez Sindikata i da zbog svega toga strategija delovanja Sindikata ide ka njegovom ukrupnjavanju, na donošenju dobrih Zakona koji će štititi radnike, kolektivnim ugovorima i platama od kojih se može pristojno živeti. Konstatovano je da Sindikat postaje jaka snaga i nema politike koja to može ignorisati.
 
  Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine dr Milorad Mijatović predočio je neophodnost reforme sindikata u postupku tranzicije, kao i zadatke sindikata u uslovima globalizacije. O primeni Zakona o radu u praksi govorila je Milina Tušjak, rukovodilac Pravne službe u Veću SSS Vojvodine a o Zakonu o zdravstvenom osiguranju, gospodin Miroslav Marković, načelnik Fonda za zdravstveno osiguranje iz Subotice.

  Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju predstavio je Velizar Golubović, direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Vojvodine dok je o transformaciji finansijskog sektora Srbije učesnike seminara upoznala Mara Erdelj, predsednik SS BOFOS.

   Savez samostalnih sindikata Vojvodine traži od Izvršnog veća i Skupštine AP Vojvodine da se hitno, nakon skidanja sa dnevnog reda poslednje sednice Skupštine AP Vojvodine, dokument "Strategija zapošljavanja u Vojvodini" nadje na razmatranju i usvajanju. Samostalni sindikat je svesrdno podržao ovaj dokumenat ocenivši ga realnim a čijom bi se realizacijom u narednom periodu mogla, velikim delom, rešiti nezaposlenost, jedan od gorućih problema u Vojvodini.

  U više navrata Savez samostalnih sindikata Vojvodine je ukazivao na problem nezaposlenosti. Broj osoba koje traže posao kreće se oko 270 hiljada, što je izuzetno visok stepen. Naime, u Vojvodini u proseku na dvoje zaposlenih jedan ne radi. Zabrinjava i činjenica da skoro polovina od onih koji traže posao to čine prvi put i da je u isto vreme izuzetno nizak procenat zapošljavanja pripravnika, tek nešto iznad jedan odsto.

  Imajući sve te činjenice u vidu, Savez Samostalnih sindikata Vojvodine, insistira od nadležnih da ne predju olako preko dokumenta koji je praktično "otvarao vrata" za rešavanje problema nezaposlenosti. Zato se i traži da se "Strategija zapošljavanja u Vojvodini" nadje već na narednoj sednici Skupštine AP Vojvodine, kaže se u Saopštenju za javnost predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine dr Milorada Mijatovića.

  Broj povreda na radu je nedopustivo visok i pored svih preduzetih mera i nadzora, istakla je načelnik Inspekcije rada Južnobačkog okruga Ljiljana Stojšić govoreći na sednici Pokrajinskog odbora PO SSMS za Vojvodinu održanoj 22. marta 2007. godine u Novom Sadu. Članovima Odbora je ukazano na nadležnosti i organizaciju posla Inspekcije rada sa posebnim osvrtom na praćenje ostvarivanja prava iz oblasti rada i radnih odnosa, kao i bezbednosti i zaštiti na radu.
 
  Obaveza svih poslodavaca je da, posebno je istaknuto, do kraja septembra 2007. godine donesu akt o proceni rizika za sva radna mesta. Takodje će biti obavezni da odrede lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu koje će biti odgovorno, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere iz ove oblasti, zajedno sa poslodavcem.

  Na sednici su članovi Pokrajinskog odbora PO SSMS za Vojvodinu izrazili izuzetno nezadovoljstvo tokom pregovora oko zaključivanja granskog kolektivnog ugovora. Ocenjeno je da zbog krutih stavova Unije poslodavaca Srbije pregovaranje ide izuzetno sporo uz mnogobrojne probleme.

  Takodje, razmatrani su i prihvaćeni finansijski izveštaj PO SSMS za Vojvodinu za 2006. godinu, finansijski plan PO SSMS za Vojvodinu za 2007. godinu kao i izveštaj Nadzornog odbora.

  Odziv članstva na protestima koji je organizovao Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti bio je izuzetno visok, ocenjeno je na sednici Pokrajinskog odbora Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine održanoj 21. marta 2007. godine u Novom Sadu, kojoj je prisustvovala i predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije dr Branka Plančak.

 
  Predsednik Sindikata dr Plančak, predsednik Pokrajinskog odbora Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine dr Dunja Civrić i članovi Pokrajinskog odbora su izrazili zadovoljstvo što su potpisivanjem Protokola za 2007. godinu sa Vladom Srbije, usvojeni svi zahtevi Sindikata vezani za korekciju plata.

  Takodje, članovi Odbora su usvojili izveštaj o finansijskom poslovanju Pokrajinskog odbora Sindikata za 2006. godinu i izveštaj Nadzornog odbora kao i okvirni plan prihoda i rashoda za 2007. godinu .

   Nadzorni odbor Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine razmatrao je i usvajio predlog okvirnog plana prihoda i rashoda POS-a za 2007. godinu i uporedni pregled uplate članarine za 2004 - 2006 godinu.
 
   Sednica Nadzornog odbora Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine je održana u sredu 21.marta 2007.godine u prostorijama Radničkog doma. Predlozi usvojenih dokumenata dostavljeni su članovima Pokrajinskog odbora na razmatranje i usvajanje.

  Seminar sa dve teme: "Odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu" i "Pravilnik o načinu i postupku procene rizika radnog mesta i radne okoline" održaće se 4. aprila 2007. godine u Novom Sadu u Radničkom domu, sa početkom u 10.00 časova

  Ovaj seminar zajednički organizuju Samostalni sindkat zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i šumarstvu Vojvodine, Samostalni sindikat gradjevinarstva i IGM Vojvodine i Samostalni sindikat energetike, petrohemije, hemije i nemetala Vojvodine. Uvodna izlaganja za ponudjene teme imaće Vera Božić - Trefald, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i mr Simo Kosić, zamenik direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

  Na seminaru će se okupiti veći broj zainteresovanih, izmedju ostalih, predsednici veća Saveza samostalnih sindikata opština i grada, opštinskih, medjuopštinskih i gradskih odbora sindikata, članovi pokrajinskih odbora poljoprivrede, gradjevinarstva, energetike, članovi odbora za bezbednost u preduzećima kao i zaposleni u stručnim službama zaduženi za bezbednost i zdravlje na radu.

  Nastojanja zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti da se povećaju i plate nemedicinskom osoblju ostvarena su u potpunosti nakon potpisivanja Protokola sa Vladom Republike Srbije koji reguliše i korekciju plata medicinskog osoblja.
 
  Koeficijenti za obračun i isplatu plata za zaposlene u zdravstvenoj delatnosti tokom 2007. godine povećaće se na sledeći način: od plate za april, za zaposlene sa visokom stručnom spremom, za medicinsko osoblje sa višom stručnom spremom i medicinsko osoblje sa srednjom stručnom spremom za šest posto a za ostale zaposlene za dva posto i od plate za novembar, za zaposlene sa visokom stručnom spremom za 6,9 posto.

  Osnovica za obračun i isplatu plata zaposlenih u zdravstvenoj delatnosti povećaće se tokom ove godine za sve zaposlene za sedam i po posto i to od plate za april za 3,2 posto i od plate za septembar za 4,2 posto.

  U okviru uspostavljanja medjunarodne sindikalne saradnje izmedju Saveza slobodnih sindikata Slovenije i Saveza samostalnih sindikata Vojvodine dogovorena je prva interregionalna sindikalna saradnja izmedju Regionalne organizacije ZSSS Podravje, sa sedištem u Mariboru i Saveza samostalnih sindikata za više opština sa sedištem u Pančevu. U okviru ove saradnje od 22. do 24. marta 2007. godine Pančevo će biti domaćin sindikalcima iz Slovenije.

  Uspostavljena saradnja treba da, putem razmene iskustava, doprinese iznalaženju optimalnih rešenja kada je u pitanju reforma sindikata i poboljšanje rada organizacija sindikata na svim nivoima, jačanju uloge sindikata na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, kao i na nivou grane i preduzeća. Takodje, očekuje se doprinos u uspostavljanju i razvijanju ravnopravnog i efikasnog socijalnog dijaloga na svim nivoima kao i osposobljenosti po pitanjima koja se odnose na EU.

  U okviru posete sindikalaca iz Slovenije biće organizovana i tribina "Iskustva Saveza slobodnih sindikata Slovenije" kada su u pitanju reforme, organizovanost i način funkcionisanja sindikata Slovenije, organizovanost i rad Regionalne organizacije ZSSS Podravja, Sindikat i EU i socijalni dijalog u Sloveniji.

  Naučno-stručni skup u organizaciji Društva agrarnih ekonomista Srbije i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu a u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, jednim brojem fakulteta i poljoprivrednih organizacija održan je 14. marta 2007. godine u Beogradu. Ovom skupu prisustvovali su i predstavnici Samostalnog sindikata Vojvodine, sekretar Veća SSSV dipl. ing. Miodrag Bradonjić, predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i šumarstvu Vojvodine Jelena Češljević i samostalni stručni saradnik Marija Grbić.
 
  Na skupu se razgovaralo da li Srbiji trebaju veliki agrobiznis sistemi i o slabostima i potrebama izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Predstavnici Saveza samostalnog sindikata Vojvodine ukazali su na propuste Zakona o poljoprivrednom zemljištu i predočili inicijativu Samostalnog sindikata zaposlenih u poljpoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i šumarstvu Vojvodine za njegovu izmenu.

  U ponedeljak 12. marta 2007. godine svečano je u Novom Sadu potpisan ugovor o višegodišnjem solidarnom osiguranju članova Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i šumarstvu Vojvodine. Ugovor su u ime ovog Sindikata potpisali predsednik Jelena Češljević a DDOR Novi Sad AD generalni direktor Darko Botić. Svečanom potpisivanju prisustvovali su predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine dr Milorad Mijatović, sekretar Veća SSS Vojvodine Miodrag Bradonjić i izvršni direktor za životna osiguranja prof. dr Dragan Mrkšić.


  Na osnovu potpisanog ugovora osigurani radnici i članovi njihovih porodica imaju po devet osnova pravo na naplatu premija. Takodje, na ovaj način je formiran Fond u koji će se slivati četvrtina novca od uplaćene sume. Fond će se koristiti za podsticaj nataliteta, za članove sindikata koji zbog svog sindikalnog delovanja ostanu bez posla i pri odlasku u penziju kada će se osiguranicima isplaćivati dvostruki iznos uplaćene sume.

   Deset godina postojanja Euroregije Sindikata Dunav-Kriš-Moriš-Tisa svečano je obeležena 10. marta 2007. godine u Subotici. Uz predstavnike Sindikata Rumunije i Madjarske svečanoj Konferenciji povodom ovog značajnog jubileja prisustvovali su i predstavnici Pokrajine, grada domaćina, Samostalnog sindikata Srbije, predsednici pokrajinskih Sindikata, gradskog i opštinskih veća i drugi mnogobrojni gosti. Organizator i domaćin svečanosti bio je Savez samostalnih sindikata Vojvodine.
 
   Pozdravne reči okupljenima uputilo je veći broj učesnika svečane Konferencije: dr Gabor Lodi, potpredsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, Predrag Grgić, sekretar u Pokrajinskom sekreterijatu za regionalnu i medjunarodnu saradnju, Miroslav Vasin, sekretar Pokrajinskog socijalno - ekonomskog saveta i pomoćnik za oblast zapošljavanja u Pokrajinskom sekreterijatu za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Geza Kučera, gradonačelnik Subotice i Ljubisav Orbović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

  U ime Sindikata iz Madjarske učesnicima su se obratili potpredsednik Sindikata MSZOSZ iz Budimpešte gospodja Andrea Hernadvoldji, Šaroši Peter i Jožef Tot a ispred Sindikata Rumunije Miniska Lakrimioara i Negoita Adrian.

  Osnovni dokument Interregionalnog veća sindikata Dunav-Kriš-Moriš-Tisa potpisali su u ime Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, predsednik dr Milorad Mijatović, Sindikata Madjarske Šaroši Peter i Sindikata Rumunije Miniska Lakrimioara. Potpisivanjem ovog novog sporazuma o saradnji stvoreni su uslovi da se grade nove zajedničke institucije i da se ova inerregionalna saradnja registruje u Briselu.

   - Prethodnih deset godina u razvoju naših zemalja nisu bile ni lake ni jednostavne, bilo je mnogo problema, uspona i padova, ali je naša zajednička sindikalna saradnja bila u stalnom usponu - istakao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine dr Milorad Mijatović. - Učili smo jedni od drugih, razmenjivali iskustva, medjusobno se pomagali i što je navažnije, stvorili čvrstva prijateljstva. Zajedno smo sticali znanja o tranziciji, privatizaciji, socijalnom dijalogu, novim gazdama, ponašanjima multinacionalnih kompanija. Saznavali smo zajedno šta znači ostajati bez posla i zarada, organizovali štrajkove, demonstrirali na ulicama. Ali saznali smo još nešto: šta znači biti deo EU, jednog uredjenog prostora gde su poznata i jasna pravila ponašanja i odredjeni standaradi ispod kojih se ne može i jasno ka tome smo težili.

  - Samostalni sindikat Srbije i Vojvodine je i do sada podržavao evropske integracije ali smo svesni činjenice da u Srbiji i Vojvodini ima i drugih snaga koje nude izolaciju i samodovoljnost - predočio je dr Mijatović.- S toga će Samostalni sindikati Vojvodine i Srbije i dalje biti uvek zajedno sa svim onim snagama u našoj zemlji čiji su izbor demokratija, evropske vrednosti i poštovanje ljudskih prava. Zajedno sa tim snagama razvijaćemo socijalni dijalog i sve one institucije koje će omogućavati takav socijalni model da i oni koji žele da rade imaju posao, pristojne zarade od kojih se može normalno živeti, osnovnu zdravstvenu zaštitu, pravo na obrazovanje, rodnu ravnopravnost.

   - U maštanju mnogo toga sebi možemo dozvoliti. Ali, ako nemamo mašte i vizije nećemo ništa ni postići. Zato objedinimo sve snage u Vojvodini, Srbiji, Madjarskoj i Rumuniji da ostvarimo viziju ujedinjene Evrope i na ovim našim prostorima. I ne samo u nabrojanim zemljama već i u našem širem okruženju. Uvek sam bio svestan činjenice da ništa ne dolazi samo od sebe već da se sve postiže napornim radom. Dajmo svi pojedinačno maksimum da se na ovim prostorima ostvari evropska vizija i mi i oni što će naš posao nastaviti. Na taj način će se svi naši ciljevi ispuniti u 2017. godini i time ostvariti nadanja potpisnika Sporazuma iz 1997. godine čiju desetogodišnjicu obeležavamo - zaključio je na kraju svog izlaganja dr Milorad Mijatovć.

  Nastojanja zaposlenih u zdravstvu da se povećaju plate i nemedicinskim radnicima najzad su urodila plodom. Nakon protesta koji su organizovani u većim gradovima, Vlada Srbije je usvojila zahteve Sindikata o korekciji koeficijenata prema postignutom dogovoru.

  Prošle godine korigovane su zarade zdravstvenih radnika ali ne i nemedicinskog osoblja u zdravstvu. To je izazvalo proteste i štrajkove zaposlenih a nakon više pokušaja pregovora, Vlada Srbije je najzad udovoljila zahtevima Sindikata.

  Sindikat zaposlenih u upravi, pravosuđu i društvenim organizacijama Vojvodine, na sednici Pokrajinskog odbora održanoj 5. marta 2007. godine u Novom Sadu, zauzeo je stav da se ponovo obrati Republičkom Sekretarijatu za zakonodavstvo. Razlog su nepravilnosti u načinu regulisanja koeficijenata u Zakonu o platama iz 2001. godine kao i primena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.
 
  Zaposleni su nezadovoljni i zbog lošeg socijalnog dijaloga i nepotpisivanja Posebnog kolektivnog ugovora kao i nedonošenja Zakona o lokalnoj samoupravi i zapošljavanja i unapređivanja po političkom diktatu.

  Obraćanje Sindikata zaposlenih u upravi, pravosudju i društvenim organizacijama zasniva se i na preporuci Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstva za finansije u kojoj navode da u potpunosti razumeju nezadovoljstvo zaposlenih zbog navedenih problema.

   Zbog uvedenog stečaja za koji smatraju da nisu unapred blagovremeno znali, zaposleni u PD "Njegoš" iz Lovćenca organizovali su 5. marta 2007. godine protest. Od prvobitne namere da blokiraju mehanizacijom put Subotica - Novi Sad morali su odustati jer im to policija nije dozvolila.

  Radnici poljoprivrednog dobra "Njegoš" traže da se stečaj ukine. Stavljen je i prigovor na rešenje o otvaranju stečaja. Do sada su se obraćali gotovo svim nadležnim institucijama a kako nisu dobili zadovoljavajuće rešenje, organizovan je protest. U protestnoj šetnji zaposlenima u "Njegošu" pridružili su se i sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Miodrag Bradonjić i predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i šumarstvu Vojvodine Jelena Češljević.

   Strategija zapošljavanja u Vojvodini i organizovanost i reforme u evropskim sindikatima sa prikazom stanja u Srbiji, bile su teme radnog dogovora sa predsednicima Pokrajinskih Sindikata, predsednicima i sekretarima Veća Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada, više opština i opština i poverenicima SSS za opštine. Radnom dogovoru održanom u Novom Sadu 2. marta 2007. godine prisustvovala je i potpredsednik Veća SSS Srbije Srbijanka Rafailović.
 
   O strategiji zapošljavanja u Vojvodini govorio je Miroslav Vasin, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Iznoseći podatak da u Pokrajini ima oko 274 hiljade nezaposlenih, od kojih je trećina mladjih od trideset godina, Vasin je izneo i niz zanimljivih ideja koje bi pomogle u rešavanju ovog velikog problema. Jedna od mera, predočio je, mogla bi biti stimulacija savesnih poslodavaca, odnosno uvodjenje takozvanih "belih lista". Takodje, sajmovi zapošljavanja su se pokazali kao dobro rešenje jer, četvrtina onih koji se pojave na tim sajmovima nadju posao.

  Organizovanost i reforme u evropskim sindikatima sa prikazom stanja u Srbiji - prilozi za reformu organizacije, bila je tema koju je prisutnima prezentovao Frank Hantke, rukovodilac kancelarije Fondacije "Fridrih Ebert Stiftung" za jugoistočnu Evropu "Radni odnosi i socijalni dijalog". Gospodin Hantke je ukazao na niz problema nudeći moguća rešenja po uzoru na sindikate u Evropi. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine dr Milorad Mijatović istakao je na kraju da je pitanje reformi otvoreno i da je objedinjavanje sindikata neminovnost.

   Na protestu Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije održanom 2. marta 2007. godine u Beogradu, ispred zgrade Vlade Srbije, oko deset hiljada članova poručilo je da neće dopustiti nepoštovanje dogovorenog insistirajući na realizaciji korekcije koeficijenata.

  Dr Branislavu Plančak, predsednicu ovog Sindikata i članove Predsedništva, primio je ministar Slobodan Lalović koji je obećao da će Vlada Srbije razmatrati zahtev Sindikata u četvrtak 8. marta 2007. godine. S obzirom da u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje ima sredstava za tu namenu, ministar Lalović je izrazio uverenje da će Vlada realizovati zahteve Sindikata.

    Povodom obeležavanja desetogodišnjice sindikalne saradnje na nivou Euroregije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa, u Subotici, 10. marta 2007. godine, održaće se Svečana konferencija. Predstavnici sindikata županija iz Madjarske, Rumunije i Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, pre jedne decenije, potpisivanjem Protokola počeli su svojevrstan rad Euroregije Sindikata Dunav-Kriš-Moriš-Tisa.

  Predvidjeno je da se saradnja sindikata Rumunije, Madjarske i Vojvodine u narednom periodu još više proširi. Prvi korak ka tom cilju je potpisivanje Osnovnog dokumenta Interregionalnog veća sindikata "Dunav-Kriš-Moriš-Tisa na Svečanoj konferenciji.

   Zato što Vlada Srbije nije realizovala obaveze preuzete u pregovorima sa Sindikatom, 2. marta 2007. godine održaće se u Beogradu veliki protest zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije. Predvidjeno je da se učesnici protesta okupe na trgu Nikole Pašića u 11.00 časova odakle će organizovano, u koloni, otići do zgrade Vlade Srbije.

  Donošenje uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, odnosno dogovorene korekcije (uvećanja) koeficijenata za zaposlene u zdravstvu, potpisivanje protokola o rastu zarada zaposlenih u zdravstvu u 2007. godini i poštovanje zakona i medjunarodnih konvencija, zahtevi su zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti upućeni Vladi Srbije.

  Organizatori protesta za Vojvodinu su Pokrajinski, Gradski i Okružni odbori sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Izvesno je da će u Beograd na protest organizovano doći zaposleni iz zdravstvenih ustanova iz Novog Sada, sa okolnim mestima B. Palanka, Titel, Žabalj, Bečej, Temerin i Beočin. Takodje, Kikinda, Senta, Novi Kneževac, Kanjiža, Čoka, Ada, Subotica, Bačka Topola, , Pančevo, Vršac, Kovin, Sombor, Odžaci i Kula i drugih mesta Vojvodine.

   Republički odbor Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije na sednici, održanoj 14. februara 2007. godine u Beogradu, doneo je odluku o održavanju protesta protiv Vlade Republike Srbije zbog nepoštovanja dogovorenog sa Sindikatom.
 
  Protest će biti održan 2. marta 2007. godine u Beogradu, ispred Vlade Srbije, sa početkom u 12.00 časova.

  Predsednica Pokrajinskog Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine, dr Dunja Civrić poziva sve zaposlene u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine i članove ovog Sindikata, a posebno nemedicinske radnike i zaposlene u psihijatrijskim ustanovama da što masovnije učestvuju u protestu.