- Video spot:

- Poster:

- Organizovanost sindikata Vojvodine

 

 

SSSV seminaR u SomboRU
12. 10. 2018.

Dana 18. oktobra 2018. godine  u Somboru je održan drugi po redu seminar za  sindikalne predstavnike iz različitih preduzeća i ustanova sa teritorije opštine Sombor. S obzirom na to da je i ovaj seminar organizovan u okviru Projekta "Sindikalna škola - U znanju je snaga", teme seminara su bile iste kao i na prvom seminaru koji je održan u Subotici: Pravna pitanja – najčešći problem u primeni Zakona o radu; Funkcionisanje sindikata na nivou preduzeća; Aktuelna situacija i mogućnosti  osnaživanja sindikalnog pokreta i uticaja sindikata u Srbiji.

Naredni seminari ce se odrzati 22.oktobra u Zrenjaninu i 23. oktobra u Inđiji.

 

 

 

 


SSSV seminaR u subotici
12. 10. 2018.

U okviru Projekta "Sindikalna škola - U znanju je snaga", 12. oktobra 2018. godine, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Subotice, održan je jednodnevni seminar kojem je prisustvovalo petnaest sindikalnih predstavnika iz različitih preduzeća i ustanova sa teritorije opštine Subotice. 

Tokom prvog dela seminara učesnici su bili u prilici da se edukuje o najznačajnijim pravnim pitanjima koja su neophodna za uspešan rad sindikata, ostvarivanja prava zaposlenih, kao i da se upoznaju sa najčešćim problemima u primeni Zakona o radu, iznesu svoju iskustva i dobiju konkretne odgovore. U drugom delu seminara kroz predavanja i aktivnu diskusiju učesnici seminara su razgovarali o pitanjima iz domena rada sindikata i funkcionisanja sindikata na nivou preduzeća, dok je u trećem delu vođena diskusija o aktuelnoj situaciji i mogućnostima osnaživanja sindikalnog pokreta, jačanja  jedinstva i uticaja sindikata u Srbiji.

Opšti je utisak svih učesnika seminara da je ovakav vid interaktivne edukacije u malim grupama izuzetno dragocen te da je neophodno češće organizovanje ovakvih treninga i razgovora sa članstvom.

Ovaj seminar je prvi u nizu seminara koji će se održati širom Vojvodine. Do sada su već zakazani seminari koji će se održati u Somboru, Zrenjaninu, Inđiji, Staroj Pazovi i Kikindi.

 


Osnovan Socijalno-ekonomski savet opštine Inđija
15. 10. 2018.

U petak, 12. oktobra 2018. godine, u zgradi opštine Inđija, predstavnici poslodavaca, sindikata i opštine Inđija, potpisali su Sporazum o osnivanju Lokalnog socijalno-ekonomskog saveta. 
  Sporazum o osnivanju Socijalno-ekonomskog saveta su potpisali Vladimir Gak, predsednik opštine Inđija, Dragan Krznarić, predsednik Saveza samostalnih sindikata opštine Inđija i Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije – poslodavci Inđije.  
 Cilj osnivanja Saveta je uspostavljanje i razvoj tripartitnog socijalnog dijaloga o pitanjima od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava čoveka, poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog života i rada, razvoja kulture pregovaranja, podsticanje mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova i razvoja demokratije. Benefite od lokalnog Socijalno-ekonomsog saveta bi trebalo da imaju svi, privreda i poslodavci, radnici i opština.
 Svečanosti potpisivanja Sporazuma prisustvovali su Ivan Đoković, potpredsednik Pokrajinske vlade APV i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Stanko Krstin, predsednik UPV, Miljana Stojšić Stojanovska, direktor UPV,  Milojica Živković, predsednik Pokrajinskog odbora UGS za APV, sekretarka Pokrajinskog SES-a Milina Tušjak i Srđan Drobnjaković, direktor UPS.

 Opština Inđija je jedna od nekoliko lokalnih zajednica u Srbiji koja ima formiran Socijalno-ekonomski savet, a značajan doprinos njegovom formiranju dao je Dragan Krznarić, predsednik Saveza samostalnih sindikata opštine Inđija. "Jedino zadovoljan radnik koji je dobro plaćen dobro radi, a onda je i poslodavac zadovoljan. Mi ćemo sada imati mogućnost da ukazujemo problematiku bez ulice i štrajka. Ako nas poslodavci ne razumeju obratićemo se lokalnoj samoupravi, a jedni bez drugih ne možemo". 
 Sastanak Saveta održavaće se jednom mesečno na kojem će razmatrati pitanja iz oblasti razvoja i unapređenja kolektivnog pregovaranja, uticaja ekonomske politike i mere za njeno sprovođenje na socijalni razvoj i stabilnost lokalne zajednice, politike zapošljavanja, politike zarada i cena, konkurencije, produktivnosti rada i privatizacije, zaštite radne i životne sredine, obrazovanja i profesionalne obuke, zdravstvene i socijalne zaštite i sigurnost i druga pitanja u skladu sa aktima Socijalno-ekonomskog saveta.
Savet čine po tri člana i tri zamenika Opštinskog veća opštine Inđija, Saveza samostalnih sindikata opštine Inđija i Unije poslodavaca Srbije-poslodavci Inđije.


U mnogim vojvođanskim opštinama izjednačen broj radnika i penzionera
15. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

Već godinama je jasno da srpski penzioni sistem nije prilagođen promenama u demografskom kretanju stanovništva. Naime, svaka peta osoba u našoj državi starija je od 65 godina, a demokrafska statistika pokazuje da je prvi put u istoriji Srbije broj starijih od 65 godina premašio broj mlađih od 18 godina. Od 115 opština u Srbiji čak 111 njih spada u demografski "stara" područja.

Takva demografska slika dovela je do toga da je u nekim srpskim opštinama više penzionera nego radnika. Iz obrazloženja koje je Vlada Srbije uputila Skupštini Srbije za izmene i dopune Zakona o PIO vidi se da je nepovoljan odnos broja radnika i broja penzionera, kao i da se taj trend pogoršava. Kao primer navedeno je da je kraj prošle godine na jednog penzionera "išlo" 1,5 zaposlenih, što je dovelo do deficita u poslovanju Republičkog fonda PIO, koji sprovodi penzijsko i invalidsko osiguranje, zbog čega je gotovo 40 procenata obaveza za redovnu isplatu neto penzija svakog meseca dotirano iz bužeta Srbije.

Uz sve to, valja istaći i činjenicu da od 1.712.245 penzionera u Srbije čak milion njih prima najnižu penziju koja je do sada iznosila 23.000 dinara, a od novembra će biti povećana na 26.059 dinara. Uz ovaj podatak treba istaći da penzioneri i sa tako malim primanjima izdržavaju svoje porodice. Istraživanja pokazuju da čak 54 odsto starih izdržava nekog od članova porodica, često su to deca pa i unučad, a da tek svakom desetom penzioneru pomažu njihovi naslednici. OPŠIRNIJE


Danas je Svetski dan dostojanstvenog rada, teško na minimalcu
7. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

U svetu i kod nas danas se obeležava Svetski dan dostojanstvenog rada. Za dostojanstven rad radniku pripada dostojanstven život.
Njegov rad treba da mu omogući da bolje živi od svog rada. Gotovo po pravilu na ovaj dan sindikati podsete koliko je radnik daleko od dostojanstvenog rada, pa samim tim i od dostojanstvenog života, ističući šta bi trebalo promeniti u društvu kako bi se zaista od sopstvenog rada bolje živelo.
Prvi čovek Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić ističe za naš list da nema dostojanstvenog rada dok zaposleni strepe za svoje radno mesto i zarađenu zaradu, dok su izloženi stalnom stresu i ne mogu da od onoga što zarade zadovolje egzistencijalne potrebe svoje po­ro­dice.
- Linija dostojanstvenog rada u Srbiji i nekim drugim dr­žavama nije ista. Skoro polovina radnika Srbije radi za minimalnu platu i onda nema priče o dostojanstvenom radu. Ako nam radnici ginu neprijavljeni na gradilištima, ako se ne plaćaju porezi i doprinosi, ako imamo evidentan rad na crno, u kojem po procenama ima pola miliona ljudi, i mnoge druge situacije koje ne postoje u drugim državama onda možemo s pravom reći da je u Srbiji dostojanstven rad još uvek daleko – ocenjuje Milić.
Potrošačka korpa koja postoji u Srbiji, ukazuje Milić, sa elementima koji je čine sama po sebi je sve osim osnovnih ljudskih potreba, jer teško je objasniti čoveku da mu je "dovoljno" ovog ili onog meseca mesečno i da time treba da se zadovolji.
- Dođe se do apsurda da čovek koji radi sa takvim minimumom koji mu je neko odredio, a u kojem recimo nema odeće i obuće, treba da preživi mesec dana i da isto toliko radi samo za nju. O nameštaju da se i ne priča , iako je on normalan za čoveka koji živi u 21.veku i koji ima savremene potrebe za modernim, novim, lepim... U takvoj situaciji se ne može pričati o dostajanstvenom radu niti o potrošačkoj korpi koja zadovoljava potrebne prosečnog domaćinstva čiji član radi da bi mu porodica živela. Pre bi se moglo reći da bi mu porodica preživela – rekao je Milić.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić ukazuje da u nekim vojvođanskim gradovima plate rastu, ali ne zato što su poslodavci odlučili da "odreše kesu", već zbog toga što kadrovi koje traže i koji su im potrebi nedostaju na tamošnjim tržištima rada. OPŠIRNIJE


"MENJAJMO PRAVILA" – OVOGODIŠNJI MOTO SVETSKOG DANA DOSTOJANSTVENOG RADA
7. 10. 2018. Izvor: SSSS

Na Svetski dan dostojanstvenog rada – 7. Oktobar, koji i ove godine obeležavamo brojnim akcijama i manifestacijama, Savez samostalnih sindikata Srbije insistira da dostojanstven rad obuhvata prilike za rad koji je produktivan i omogućava pristojnu zaradu, socijalnu zaštitu za porodicu, bolje mogućnost za lični razvoj i socijalnu integraciu, slobodu izražavanja svojih potreba, organizovanje i učestvovanje u odlučivanju i jednakost u mogućnostima i tretmanu za muškarce i žene. 
Savez samostalnih sindikata Srbije ukazuje da će, samo uz zarade od kojih može da se živi i punu primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu, biti omogućen društveni i privredni napredak u korist svih građana Srbije. 
Od početka obeležavanja Svetskog dana dostojanstvenog rada 2008. Godine, desetine miliona ljudi u više od 100 država učestvovalo je u aktivnostima sindikata koje za cilj imaju napredak u korist svih, umesto samo privilegovane elite. 
Ove godine nacionalni sindikati i sindikalni pokret u svetu okupiće se i, kroz kampanju pod nazivom "Menjajmo pravila", boriće se za bolji svet. 
"Dostojanstvo rada i života zaposlenih, pravo na bezbedan rad, zaradu od koje može da se dostojno živi, a ne preživaljava i dostojanstvena starost – spadaju u osnovna ljudska prava i naša borba za njih mora biti još oštrija", zaključeno je na skupu koji je, povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada, danas organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije. 
Pored održanog Međunarodnog sajma bezbednosti i zdravlja na radu, prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama, čiji je jedan od organizatora SSSS, kao i skupa na kojem su reprezentativni sindikati i poslodavci sklopili Sporazum o stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji, akcije će biti sprovedene u svim velikim gradovima, u kojima će građanima biti deljen propagandni materijal.


Isplativija kazna od 114.000 dinara nego prijava radnika
5. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

Za kratko vreme Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike spisak neregistrovanih firmi i poslodavaca kod kojih su zatečeni radnici na crno stigao je do brojke 464.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić podržao je objavljivanje "crne liste" firmi koje angažuju radnike na crno, ističući da želi da učestvuje u kontroli subjekta i poslodavaca, ali i da dobija povratne informacije o sankcijama.
Inspektorat rada je prošle godine – a čini to i ove – mnogo uradio na kontroli firmi koje posluju u Srbiji i pronalaženju radnika na crno. Činjenica da je za prvih osam meseci ove godine naterao poslodavce da 9.252 radnika koja su radila na crno budu primljena u radni odnos dovoljno govori. U istom periodu Inspektorat za rad podneo je 4.174 zahteva za pokretnje prekršajnih postupaka protiv poslodavaca, ali povratne informacije o tome koliko je postupaka okončano još uvek nema. Uz taj podatak, treba naglasiti da je broj podnetih zahteva za prvih osam meseci ove godine drastično porastao u odnosu na lane, kada ih bilo 1.919. Tu bi, dakle, morao da nastupi zaštitnik građana i ispuni dato obećanje o povratnim informacijama o sankcijama onima koji zapošljavaju radnike na crno.
Vršilac dužnosti direktora Inspektorata rada Stevan Đurović izjavio je za "Dnevnik" da prošlogodišnje kazne izrečene onim poslodavcima koji su procesuirani pokazuju da je njima jeftinije da plate novčane iznose nego da prijave radnike i na taj način zaštite i njih i daju doprinos državi. Naime, niske novčane kazne koje sudovi izriču poslodavcima protiv kojih je Inspekcija rada podnela prekršajnu prijavu ne deluju destimulativno i ne ostvaruju svrhu zbog koje su uvedene. OPŠIRNIJE


Povećanje plata za javni sektor sedam odsto
5. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

Vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond (MMF) razgovarali su danas da ukupno povećanje plata u javnom sektoru bude oko sedam odsto, izjavio je šef Misije MMF Džejms Ruf.
Gostujući na RTS Ruf je rekao da će Vlada u narednih nekoliko nedelja saopštiti koliko će procenat povećanja biti po sektorima, a to povećanje, kaže, ide paralelno sa rastom BDP.
"Sistem novih zarada koji Vlada predlaže, sa mogućnošću da se uravnoteže plate u javnom sektoru na jedan bolji način, tako oni koji zaslužuju više plate - prosvetni radnici, lekari, medicinske sestre će dobiti veće povećaje i nadam se da će te reforme proći", rekao je Ruf. OPŠIRNIJE


Radnike "švercuje" više od 460 poslodavaca
2. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

Na kraju prošle nedelje na spisku Ministarstva za rad bilo je 464 neregistrovane firme i poslodavaca kod kojih su zatečeni radnici na crno.
U pitanju je objedinjeni spisak koji se redovno ažurira svakog petka u nedelji, i to na osnovu informacija koje šalje Inspektorat za rad s terena iz cele Srbije.
Valja podsetiti na to da je nedavno ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević najavio da će sve firme koje zapošljavaju radnike na crno biti istaknute na sajtu tog ministarstva, uz podsećanje na to da je prošle godine najviše radnika bez papira zatečeno u delatnostima građevinarstva, usluga, smeštaja i ishrane, trgovine, tekstila.
Vršilac dužnosti direktora Inspektorata rada Stevan Đurović izjavio je za naš list da je u prvih osam meseci ove godine Inspekcija rada zatekla na radu na crno 9.252 radnika, s kojima je posle izrečenih mera zasnovan radni odnos. OPŠIRNIJE


Prosečna julska neto plata 49.202 RSD, realno veća 5,4 odsto
25. 9. 2018. Izvor: Dnevnik

Prosečna neto plata u Srbiji za jul 2018. godine iznosila 49.202 dinara, što je protivvrednost od 417 evra.
Julska prosečna zarada bez poreza i doprinosa porasla je za 7,9 odsto nominalno i za 5,4 procenta realno u odnosu na isti mesec prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku.
Prosečna bruto plata za jul "težila" je 68.029 dinara, što je na godišnjem nivou rast od 7,4 odsto nominalno i od 4,9 posto realno.
Kumulativni rast bruto zarada u periodu januar-jul 2018. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 5,8 procenata nominalno, odnosno 3,9 odsto realno, dok su neto zarade u posmatrainh sedam meseci porasle nominalno za 6,2, a realno za 4,3 posto.
Medijalna neto zarada za jul iznosila je 38.642 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. OPŠIRNIJE


Rad na crno i dalje skupo košta i državu i radnike
23. 9. 2018. Izvor: Dnevnik

Inspektori rada su za osam meseci ove godine zatekli na radu na crno 9.252 lica sa kojima je posle izrečenih mera zasnovan radni odnos.

Na osnovu poreza i doprinosa, računajući minimalnu cenu radu, u budžet Srbije po tom osnovu slilo se 625.863.118,22 dinara odnosno oko 5,3 miliona evra.

Ministarstvo za rad, zapo­šljavanje, boračka i socijalna pitanja ima svoja zakonska ograničenja i nema sve alate u svojim rukama da nakon otkrivanja lica koja rade na crno uvek sprovede proces do kraja, objašnjava u razgovoru za "Dnevnik" Stevan Đurović, v.d. direktora Inspektorata rada. OPŠIRNIJE


XVII SEDNICA VEĆA SSS VOJVODINE
21. 9. 2018.

Dana 21. septembra 2018. godine u Kelebiji održana je XVII sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, na kojoj je verifikovan izbor novih članova Veća SSSV: predsednika Sekcije mladih SSSV Lopušina Stefana, predsednice Sekcije žena SSSV Svirčev Jadranke i predsednice SSS za opštine Senta, Ada i Kanjiža Lečei Svetlane.
Na dnevnom redu sednice bio je: Zakon o sistemu plata u javnom sektoru i platnim razredima, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i Nacrt zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Članovi Veća, informisani o: nezadovoljstvu nastavnika i predlogu platnih grupa i razreda, toku i rezultatima pregovora i intenziviranju štrajka, podržali su Sindikat obrazovanja Srbije i štrajkačke zahteve da svi prosvetni radnici sa visokom stručnom spremom budu u devetoj platnoj grupi u prvom razredu. Prisutni su upoznati sa radom Sindikata uprave Srbije u okviru Radne grupe za izradu Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i Nacrta Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Veće je podržalo zahtev za isplatu toplog obroka i regresa zaposlenima u upravi i lokalnoj samoupravi.
U nastavku sednice, fokus je stavljen na izuzetno tešku i složenu ekonomsko-socijalnu situaciju većine zaposlenih, čija su najelementarna ljudska prava, koja se odnose na prava iz rada, zarada i radnog odnosa, više nego ugrožena. Razgovarano o odlivu stručne radne snage u zemlje Evropske unije, problemima i mogućim rešenjima. Istaknut je težak položaj trudnica i porodilja, i u vezi s tim, data je inicijativa za izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Diskutovano je o aktuelnom stanju i problemima sa kojima se Sindikat suočava.
U radu sednice učestvovao je i Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije koji je informisao prisutne o aktivnostima u SSS Srbije. On je, između ostalog, informisao članove Veća o odluci Vlade Srbije da minimalna cena rada bude povećana za 8,6 odsto, odnosno da cena po satu rada bude 155 dinara. Sa ovom odlukom se, međutim, nisu saglasili predstavnici sindikata. Predlog Vlade Srbije i poslodavaca bio je 155 dinara, odnosno povećanje od 8,6 odsto, dok su sindikati tražili deset odsto povećanje cene rada. Sindikati i poslodavci, kao i predstavnici Vlade, postigli su dogovor da u naredne tri godine minimalna cena rada dostigne visinu minimalne potrošačke korpe. Minimalna zarada trenutno iznosi 143 dinara po satu, što je 24.882 dinara neto mesečno.
Članovi Veća, detaljno su informisani o toku rada na izradi elektronske baze podataka, kao i o aktivnostima  u okviru SORV-a.
Sednici Veća SSSV, u funkciji njene pripreme, prethodila je sednica Predsedništva SSSV na kojoj su razmatrani i usvojeni predlozi dokumenata i upućeni Veću SSSV na razmatranje i usvajanje.


ODRŽAN SEMINAR "U ZNANJU JE SNAGA
20-22. 9. 2018. Kelebija

Savez samostalnih sindikata Vojvodine i Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, u okviru zajedničkog Projekta "U znanju je snaga" u partnerstvu sa sindikatom LO Zapadna Švedska i Visoke narodne škole Viskadalen, održali su seminar na Kelebiji, od 20. do 22. septembra 2018. godine.
Predstavnici švedskog sindikata Ingemar Ron i Mats Grondahl su upoznali učesnike seminara sa aktuelnom situacijom u Švedskoj nakon parlamentarnih izbora održanih početkom septembra ove godine.
U nastavku seminara, kolege iz sindikata LO Zapadna Švedska upoznali su učesnike i preneli im svoja iskustva po pitanju švedskog socijalnog modela i socijalnog dijaloga, kao i zaštite, prava i obaveza sindikalnih aktivista. Jedna od obaveza  sindikalnih aktivista sindikata LO je da nakon izbora na određenu funkciju moraju proći utvrđenu edukaciju i obuku koja se odnosi na zakone iz oblasti rada, zakon o bezbednosti i zdravlju na radu kao i zakon o zaštiti sindikalnog funkcionera.
Posebnu pažnju svih učesnika je izazvalo predavanje na temu organizovanja i zaštite agencijskih radnika, obzirom da je u toku donošenje Zakona o radu preko agencija u Srbiji.
Kolege iz Švedske su predočile na koji način su sindikati iz Švedske uspeli da dođu do Kolektivnog ugovora i sporazuma sa Unijom poslodavaca kojim su zaštićena prava agencijskih radnika. Radnik angažovan preko agencije ima iste uslove rada i istu zaradu kao i radnik zaposlen na određeno ili neodređeno vreme kod istog poslodavca koji ima istu stručnu spremu i obavlja iste ili slične poslove. Isto tako za radnike angažovane preko agencije moraju da važe odgovarajući kolektivni ugovori kod poslodavca.
Opšti je utisak svih učesnika seminara da su ovi susreti i razmena informacija i iskustava sa kolegama iz sindikata LO Zapadna Švedska višestruko dragoceni.


Polovina nezaposlenih u Vojvodini nema nikakvu stručnu spremu
10. 9. 2018. Izvor: Dnevnik

U Vojvodini je, na osnovu podataka Pokrajinske službe za zapošljavanje, na kraju avgusta bilo evidentirano ukupno 118.548 nezaposlenih. Među njima je više žena, po oko 61.000, dok je muškaraca bilo oko 57.000.

Podaci pokazuju da je na kraju prošlog meseca bilo oko 1.500 nezaposlenih manje nego na kraju jula, kada je na evidenciji PSZ-a bilo oko 120.000 nezaposlenih, a na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, najmanja nezaposlenost u drugom kvartalu zabeležena je u Regionu Vojvodine – deset odsto. OPŠIRNIJE


Minimalna cena rada 155 dinara po satu
10. 9. 2018. Izvor: RTS

Vlada Srbije donela je odluku da minimalna cena rada bude povećana za 8,6 odsto, odnosno da cena po satu rada bude 155 dinara. Sindikati i poslodavci kao i predstavnici Vlade postigli su dogovor da u naredne tri godine minimalna cena rada dostigne visinu minimalne potrošačke korpe. Prema rečima ministra Siniše Malog, minimalna zarada biće sledeće godine 27.022 dinara.

Sa ovom odlukom se, međutim, nisu saglasili predstavnici sindikata. Predlog Vlade Srbije i poslodavaca bio je 155 dinara, odnosno, povećanje od 8,6 odsto dok su sindikati tražili 10 odsto povećanja cene rada.
Predsednik SSS Srbije Ljubisav Orbović rekao je da su i sindikati i poslodavci kao i predstavnici vlade postigli dogovor da u naredne tri godine minimalna cena rada dostigne visinu minimalne potrošačke korpe.
Predstavnici sindikata su rekli da nisu mogli da prihvate odluku od 8,6 odsto jer je na sastanku organa sindikalnih organizacija dogovoreno da se traži povećanje od 10 odsto pa bez ponovnog odlučivanja tih organa nisu mogli da prihvate novu cenu. OPŠIRNIJE


ARHIVA VESTI

2017. V3.0