- Video spot:

- Poster:

 

 

- Organizovanost sindikata Vojvodine

 

 

Minimalac određuje Vlada
15 septembar 2014. / Izvor: Dnevnik

– Članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nisu uspeli da dođu do zajedničkog rešenja o tome koliko bi minimalna cena rada trebalo da iznosi u sledećoj godini – izjavio je ministar rada Aleksandar Vulin novinarima, nakon sednice SES-a. – To znači da će Vlada preuzeti odgovornost i doneti odluku na jednoj od narednih sednica.

On je podsetio na to da rok da se SES izjasni o minimalnoj ceni rada ističe danas, ali da će Vlada na jednoj od narednih sednica doneti odluku o tom pitanju, istakavši da se minimalna cena rada primenjuje od 1. januara naredne godine.

Lideri Saveza samostalnog sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost" Ljubisav Orbović i Branislav Čanak, ukazali su na to da sindikati smatraju da bi cena rada trebalo da se poveća na 137,9 dinara po satu, što je propisano Zakonom o radu, a poslodavci – da promene ne bi trebalo da bude. Opširnije


Bitka za veći minimalac
12 septembar 2014. / Izvor: Dnevnik

Povećanje minimalne cena rada u Srbiji sa sadašnjih 115 dinara po satu na 137,9 dinara zatražili su predstavnici reprezentatitvnih sindikata. Na konferenciji za novinare predsednici Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost"

Ljubisav Orbović i Branislav Čanak ukazali su na to da se do tog iznosa minimalne cene satnice dolazi na osnovu parametara propisanih novim Zakonom o radu. – Koristili smo zvanične podatke na osnovu kojih minimalna cena rada po satu treba da iznosi 137,9 dinara. To nije karikiranje i ukoliko se to ne poštuje, postavlja se pitanje čemu Zakon o radu i čemu parametri? – rekao je Orbović.

Minimalna cena rada, po članu 112 Zakona o radu, određuje se na osnovu potrošačke korpe, inflacije, prosečne zarade, kretanja stope zaposlenosti, produktivnosti i bruto domaćeg proizvoda. Opširnije


"SAVREMENI DRUŠTVENI MEDIJI I SINDIKAT"
9. septembar 2014.

U organizaciji Olof Palme Centra, kancelarije u Beogradu, 09.09.2014. u Novom Sadu, u prostorijama SSSV, održan je izuzetno zanimljiv trening na temu "DRUŠTVENI MEDIJII I SINDIKAT". Ovom interaktivnom predavanju prisustvovali su rukovodioci projekata, koje finansijski podržava OPC u Vojvodini: "Zajedno smo jači" i "Vodje promena u sindikatu"; osobe zadužene za društvene medije, mlade i žene u ova dva projekta; kao i Emira Mešanović Mandić, koordinator projekata OPC u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Bila je ovo prilika da prisutnima Vladimir Đukelić (po obrazovanju reditelj, ali se niz godina, izmedju ostalog, bavi i društvenim medijima) na zanimljiv način ukaže na različite mogućnosti pristupa sindikata, pre svega, savremenim društvenim medijima. Poseban akcenat, zbog izuzetnog značaja ovog pitanja, posvećen je načinu opredeljivanja kreativnih osoba koje će u sindikatima obavljati ovaj važan zadatak, kao i različitim mogućnostima na koje sindikati mogu koristiti društvene medije i uticati na javno mnjenje.

Zanimljivo je da ovo nije bio tipičan trening, već interaktivno predavanje na kojem su učesnici zajedno sa Vladimirom i Emirom prošli odredjene važne oblasti iz upravljanja društvenim medijima /mrežama/.

Okvirno su dogovoreni dalji koraci razvoja akcionog plana u ovoj oblasti, uz dalju pomoć Olof Palme Centra i Vladimira Đukelića, koji će pratiti aktivnostima sindikata u društvenim medijima i direktno sa učesnicima treninga raditi na poboljšanju pristupa društvenim mrežama, do kraja ove godine.


Sindikati: Minimalna zarada ispod granice siromaštva
11. septembar 2014. / Izvor: Tanjug

Minimalna zarada u Srbiji od 115 dinara za sat je ispod granice siromaštva, a trebalo bi da iznosi 137,9 dinara po radnom satu kao što to propisuju nedano usvojene izmene Zakona o radu, ukazali su danas predstavnici Saveza samostalnog sindikata Srbije i UGS Nezavisnost.
Ukoliko vlada odluči da ide ispod tog iznosa prekršiće Zakon o radu, rekao je predsenik UGS nezavisnost Branislav Čanak ukazavši da ČLAN 112. tog zakona propisuje formulu prema kojoj se izračunava minimalna zarada i kada se ta formula primeni rezultati je 137,9 dinara.
"Taj iznos ne traže sindikati već propisuje zakon. Ko god da primeni ČLAN 112. Zakona o radu doći će do ovog rezultata. Oni kažu - nema para. Pa neka objave fajront ako nema para", rekao je Čanak na konfereniciji za novinare podsetivši da je prethodni Zakon o radu promenjen sa obrazloženjem da se ne primenjuje.

Predsednik S S S S Ljubisav Orbović je podsetio da sadašnja minimalna cena rada koja iznosi 115 dinara po radnom satu nije menjana dve ipo godine. Opširnije


Usvojene izmene Zakona o platama u državnim organima
10. septembar 2014. / Izvor: Tanjug

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su izmene zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kao i izmene zakona o platama državnih službenika i nameštenika.
Usvojenim zakonskim rešenjima Zakona i dopunama zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano je da zaposlenima pripada pravo na dodatak na osnovnu platu od 0,4 odsto osnovne plate za svaku navršenu godinu rada ostvarenu kod poslodavca.
I izmenama Zakona o izmenama i dopunama zakona o platama državnih službenika i nameštenika propisano je da državnom službeniku pripada pravo na dodatak na osnovnu platu od 0,4 odsto osnovne plate za svaku navršenu godinu kod poslodavca bez obzira o kom državnom organu se radi, odnosno pravo na minuli rad. Opširnije


Plate i penzije rezaće manje od deset odsto?
10. septembar 2014. / Izvor: Dnevnik

Smanjenje plata u javnom sektoru i penzija se neće moći izbeći i najverovatnije će biti prosečno čak malo niže od deset odsto. Takođe je izvesno da će umanjenje biti progresivno, što znači da će oni s najvišim primanjima imati najveće smanjenje, a najniže zarade država neće dirati, to jest ostaće kao što su i sada, saznaje "Dnevnik" u Vladi Srbije.

Koja će biti granica ispod koje zarada i penzije neće bitu umanjene, to jest da li će to biti 25.000 dinara ili će važiti samo za one minimalne – još se ne zna, ali se zna da ovih dana Vlada bukvalno kopa po buxetu, tražeći moguće uštede u drugim stavkama a ne samo u primanjima.

Pregovori o toj izuzetno osetljivoj ekonomskoj, socijalnoj i političkoj temi se nastavljaju, a ono što je sigurno i što je za naš list juče potvrđeno, umanjenje plata i penzija sigurno neće biti veće od deset odsto. Ceo paket mera najverovatnije će biti saopšten sledeće nedelje, a do tada vodiće se intezivni pregovori i tražiti rašenja i za uštede u buxetu i za rezove tamo gde se rezati mora. Opširnije


Ništa od najavljenih smena u avgustu
7. septembar 2014. / Izvor: Danas

Beograd - Vlada Srbije tokom avgusta nije smenila nijednog direktora javnog preduzeća, iako je premijer Srbije Aleksandar Vučić krajem jula na sednici u Nišu najavio da će za mesec dana biti promenjeno 70 odsto menadžmenta u javnim preduzećima.

To je ujedno još jedno od premijerovih brojnih obećanja, koje nije ispunjeno u roku koji je zacrtao u javnosti. Opširnije


Deo nezaposlenih ostaje i bez nadoknade i bez penzije
4. septembar 2014. / Izvor: Dnevnik

Izmenjeni Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju doneo je neizvesnost starijim radnicima koji su računali na to da će nakon dve godine primanja novčane nadoknade s Biroa rada otići u penziju jer se od prvog dana naredne godine menjaju uslovi penzionisanja.
No, sada je konačno jasno da se pravo nezaposlenih na novčanu naknadu u trajanju od dve godine kod Nacionalne službe za zapošljavanje ostvaruje i dalje po Zakonu o zapošljavanju, ali da će se od 1. januara naredne godine u penziju ići po novim pravilima koje je doneo izmenjeni Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. To konkretno znači da će nekoliko hiljada primalaca, pre svega žena, novčane naknade s Biroa rada primati dve godine, ali da neće imati uslove za penzionisanje pa će, samim tim, uslediti meseci bez ikakvih primanja, odnosno i bez naknade i bez penzije. Pravo na penziju ostvariće kada ispune prvi uslov po izmenjenom Zakonu o PIO, a za neke to znači da će čekati i pola godine ili godinu. Opširnije


Tekstilci prepolovili proizvodnju
1. septembar 2014. / Izvor: Danas

Beograd - Gotovo sve što je prerađivačka industrija proizvela u prethodnoj godini, odnosno čak 98,5 odsto bruto dodate vrednosti, otišlo je na otplatu kamata. Negativan neto finansijski rezultat prerađivačke industrije enormno je porastao u odnosu na prethodnu godinu sa 3.230 miliona dinara na 41.282 miliona, što je 13 puta ili 1300 procenata.
Skoro trećina kumuliranih gubitaka privrede potiče od firmi iz sektora prerađivačke industrije, iznose 891.387 miliona dinara i veći su za 14,8 odsto od prošlogodišnjih, dok je stopa izgubljenog kapitala porasla sa 34 na 35,6 odsto, pokazuju podaci iz godišnjeg izveštaja o poslovanju privrede koji je objavila Agencija za privredne registre.
Izveštaj koji prikazuje u najmanju ruku teško stanje u srpskoj privredi, kao i pre dva dana objavljeni statistički podaci za juli, rezignirali su privrednike jer gotovo da nisu izazvali nikakvu pažnju, ni vlasti, a ni javnosti. Opširnije


Evropa želi velike firme
29. avgust 2014. / Izvor: Novosti

Evropska banka za obnovu i razvoj spremna da podrži privatizaciju u Srbiji. Zainteresovani za beogradski aerodrom, "Telekom" i "Dunav osiguranje". U opticaju kreditiranje, kupovina udela, pa i investiranje u imovinu
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je u Srbiji prisutna već 13 godina spremna je da podrži Agenciju za privatizaciju u nalaženju strateških investitora za 502 preduzeća koja su oglašena na prodaju, jer to je prioritet u novousvojenoj strategiji te međunarodne finansijske institucije za Srbiju, izjavio je Tanjugu direktor EBRD u Srbiji Mateo Patrone. Opširnije


Švedska: Radno vreme biće 6 sati?
29. avgust 2014. / Izvor: B92

Geteborg -- Gradska uprava Geteborga sprovešće eksperiment tokom kojeg će zaposleni raditi šest umesto osam sati dnevno, ali će primati punu platu. Gradska uprava očekuje da će kraće radno vreme uticati na smanjenje bolovanja, a da će istovremeno podstaći produktivnost na poslu i tako uštedeti državi novac.
"Smatramo da je vreme da se ovom pokušaju u našoj zemlji pruži šansa", rekao je zamenik gradonačelnika Geteborga Mats Pilhem za novinski portal The Local.
Objasnio je da će gradska uprava odsad rad organizovati kroz dva sektora, tako da će imati eksperimentalnu i kontrolnu grupu.
Zaposleni u jednoj će raditi šest sati, a u drugoj osam sati. Za svoj rad radnici obe grupe biće isto plaćeni.
"Na kraju ćemo uporediti rad grupa i nastojati da utvrdimo kakva je razlika. Očekujemo da će osoblje pribegavati ređim bolovanjima, kao i da će se oni koji budu radili kraće psihički i fizički osjećati bolje", rekao je Pilhem dodavši kako se nada da bi skraćeno radno vreme moglo da otvori i nova radna mesta, jer se uverio da su zaposleni koji rade osam sati često manje produktivni. Opširnije


Међу европским великанима и три новосадске фирме
28. avgust 2014. / Izvor: Dnevnik

Међу 500 најуспешнијих компанија у Централној и Источној Европи (ЦИЕ) у 2013. години је и девет фирми из Србије, док су највећи број успешних компанија имале Пољска, Украјина и Мађарска, објавила је међународна компанија за осигурање потраживања "Coface".
По студији "Cofacea" "ЦИЕ Топ-500", најбоље пласирана српска компанија је Нафтна индустрија Србије, која је на 58. месту, Фијат аутомобили Србија је на 105. и Електропривреда Србије на 124. Телеком Србија је на 263. месту, Термоелектрана "Никола Тесла" је на 300. позицији, Делез Србија на 314, Србијагас на 373, Меркатор-С на 387, а Идеа на 450. месту. Дакле, међу европским великанима су и три фирме са седиштем у Новом Саду – НИС, Србијагас и Меркатор-С. Opširnije


Seča bi samo u Vojvodini odnela 20.000 radnih mesta
27. avgust 2014. / Izvor: Dnevnik

Ukoliko bi Vlada prihvatila predloge ekonomista da, radi zatvaranja zjapeće rupe u buxetu, mora da počne da otpušta viškove zaposlenih u javnom sektoru, u Vojvodini bi bez posla moglo ostati između 15.000 i 20.000 ljudi. To je, doduše,
slobodna procena pošto zvaničnih podataka o tome koliko je radnika u javnom sektoru u pokrajini – nema.
Država je, naime, tek pre nekoliko meseci otkrila da zapošljava 780.000 radnika, što je najmanje 200.000 više nego što se godinama verovalo. To je čak 45 odsto od ukupnog broja radnika u zemlji, po čemu smo apsolutni rekorder u Evropi. U Vojvodini ima 444.000 radnika, a prostom analogijom prema celoj državi, može se doći do zaključka da u pokrajini ima gotovo 200.000 onih koji rade za državu. Opširnije


Rasplet čeka 10.000 radnika
18. avgust 2014. / Izvor: Dnevnik

Agencija za privatizaciju danas će objaviti poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za kupovinu oko 500 do sada neprivatizovanih domaćih preduzeća. Istovremeno, Vlada je objavila da će početi da rešava sudbinu 153 preduzeća koja su do sada bila u programu restrukturiranja.

Među tim firmama je i 124 preduzeća iz Vojvodine – njih 29 je u restrukturiranju, a 95 je u portfelju Agencije za privatizaciju. U njima je zaposleno oko 10.000 radnika koji sa zebnjom čekaju ishod tih Vladinih nastojanja pošto je izvesno da većina preduzeća u kojima su zaposleni neće uspeti da nađe kupca te da će svoje postojanje okončati u stečaju i potom, najverovatnije, u likvidaciji. U Vojvodini bi to najteže posledice moglo ostaviti u Pančevu i Somboru, pošto u ta dva grada samo u preduzećima u restrukturiranju radi oko 4.000 zaposlenih. Opširnije


Male plate najpogodnije za otkaze
13. avgust 2014. / Izvor: Dnevnik

Novi Zakon o radu stupio je na snagu, a glavno pitanje svako je kako će se deliti otkazi i kakva su prava radnika.Da bi radnici bili proglašeni tehnološkim viškom, najpre gazda ima obavezu da utvrdi razloge prestanka potreba za radom zaposlenih kao osnov proglašenja tehnološkog viška, odnosno da istakne da li su u pitanju ekonomske, tehnološke ili organizacione promene. Odluku donosi direktor ili Upravni odbor. Programom za utvrđivanje tehnološkog viška mora biti utvrđen i ukupan broj zaposlenih, kvalifikaciona struktura, godine starosti i staž radnika koji su višak i poslovi koje obavljaju. Mora se istaći kriterijum za utvrđivanje viška, obezbediti novac za otpremnine, utvrditi rok u kojem će radni odnos biti raskinut, a on može biti najmanje 30 dana a najviše 90. Opširnije


 

ARHIVA VESTI








2014. V3.0