- Video spot:

- Poster:

- Organizovanost sindikata Vojvodine

 

 

Potpisan kolektivni ugovor u JKP "Toplana Stara Pazova"
12. jan. 2018. godine.

Tačno u 14:01, direktor ovog Javnog Komunalnog Preduzeća, Zoran Vukašinović je potpisao Kolektivni ugovor na kojem je svoj potpis stavio i predsednika naše Sindikalne organizacije Samostalnog Sindikata Dragan Gudurić. Danas, 16.01. je Ugovor potpisao i predsednik opštine Đorđe Radinović kao predstavnik osnovača ovog JKP, koji će početi da važi od 24. januara za sve zaposlene. Gudurić je na ovom najvažnijem dokumentu za zaposlene, naše sindikalce radio nepunih 5 meseci uz pomoć opštinske centrale Saveza Samostalnih Sindikata.

 


Od 1,4 miliona članova Samostalnog sindikata ostalo 400.000
15. jan. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

U odnosu na poslednju deceniju prošlog veka u privredi Srbije desile su se ogromne promene. Nekadašnji veliki industrijski pogoni više ne postoje, nakon privatizacije i restrukturiranja mnogo je ljudi ostalo bez posla, a do radnog mesta se sve teže dolazi.

Uporedo s tim promenama menjalo se i mnogo toga kada je položaj radnika u pitanju: prava zaposlenih su, u najmanju ruku drugačija nego pre tri decenije, a promena ima i kad je reč o sindikalnom udruživanju. Broj članova sindikata drastično je manji, a promenila se i uloga sindikata u odnosu na kraj prošlog veka.

Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, do devedesetih godina prošlog veka praktično su svi zaposleni bili članovi sindikata, to se praktično podrazumevalo, ali je sada mnogo drugačije. 

" Krajem prošlog veka ŠS Srbije imao je oko 1.400.000 članova – kaže Milić. – Kako je privreda Srbija prolazila kroz različite promene – od sankcija, tranzicije, privatizacije... smanjivao se i broj članova sindikata, te je brojka drastično opala i sada imamo oko 400.000 članova."

Koliko je to drastično smanjenje, objašnjava Milić, pokazuje i to što u Vojvodini člansku kartu ŠSV-a sada ima oko 110.000 zaposlenih, a pre 25 godina samo u Novom Sadu ih je bilo oko 25.000 više.

" Tada je u Novom Sadu bilo 135.000 zaposlenih koji su bili članovi našeg sindikata, a sada se njihov broj kreće oko 30.000. Slično je i u ostalim gradovima u Vojvodini pa je tako člansku kartu našeg sindikata u Somboru nekad imalo oko 33.000 radnika, a sada ih je oko 5.000, u Subotici je sada oko 14.000 članova, što je daleko manje nego pre gotovo tri decenije kada ih je bilo oko 55.000. U Sremskoj Mitrovici je broj naših članova s oko 18.000 opao na oko 4.000, a u Zrenjaninu, umesto nekadašnjih oko 40.000 zaposlenih, člansku kartu ŠSV-a ima njih oko 5.000. Manje članova sindikata ima i u Kikindi i Bačkoj Palanci, gde je njihov broj s oko 17.000 opao na oko 5.500", kaže Milić.

Za opadanje broja članova sindikata i interesa radnika da budu deo sindikalne organizacije, ima mnogo razloga, ukazuje Milić, među kojima je i daleko manji broj zaposlenih nego ranije.  OPŠIRNIJE


Penzija ne bi smela biti socijalna pomoć
13. jan. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

Dvadesetak i više godina jasno je da će princip međugenracijske solidarnosti, na kojem je ranije počivao penzioni sistem, jednog dana biti urušen jer se rađa sve manje stanovništva, raste broj penzionera, a smanjuje se broj zaposlenih. Takva tendencija nije privremena, već su prognoze za naredne godine još gore pa se tako procenjuje da će između 2022. i 2024. godine broj penzionera u Srbiji biti oko dva miliona, a da će, s druge strane, radno mesto imati 1,8 miliona radno sposobnih građana Srbije.
Dakle, prognoze su da će penzioneri brojčano biti "jači" od radnika, što znači da više ni u dosadašnjem procentu penzioni fond neće biti punjen novcima radničkog penzijsko-invalidskog doprinosa. Pošto taj procenat ni sada, kada je odnos broja radnika i penzionera nešto malo veći u korist zaposlenih, nije dovoljan za redovnu isplatu penzija pa svakog meseca država mora iz svoje kase da dotira Fond PIO, jasno je da će biti još gore.

Po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima 2.576.138 zaposlenih, a po podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, ima 1.7716.274 penziionera, što trenutno predstavlja odnos 1 prema 1,5. Taj odnos jeste bolji nego pre nekoliko godina, ali je daleko od dobrog jer, da bi penzijski sistem bio održiv, potrebno je da tri radnika "imaju" jednog penzionera, mada je idealan odnos četiri puta više zaposlenih nego umirovljenika. Dodatni problem predstavlja i činjenica da, čak i kada bi se svi radno sposobni stanovnici Srbije odmah zaposlili, dakle kada ne bi bilo nezaposlenih, i onda bi odnos radnika i penzionera bio nepovoljan i nikako ne bi mogao biti jedan prema tri.  OPŠIRNIJE


Otkaz bolesnima stiže i na kućnu adresu
12. jan. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

По подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, у првих десет месеци прошле године покренута су 1.322 поступка контроле привремене спречености за рад, односно боловања, и то 708 случајева на захтев послодавца и 445 на захтев матичне филијале РФЗО-а.

Оцењено је да је око 11 одсто запослених прошле године било на боловању из потупно неоправданих разлога, што значи да је готово сваки десети користио привремену спреченост за рад иако је био здрав.

Велики део запослених који је претходних година користио боловања – мада је проценат оних који га искоришћавају све мањи – веровао је да им у време његовог трајања газда не може уручити отказ или да га не може контролисати. Међутим, по Закону о здравственом осигурању, послодавац може да контролише боловање и тражи вештачење здравственог стања радника, али не сам. Наиме, газда никако не може ићи у ненајављене кућне посете да провери да ли је радник заиста болестан или не, већ се мора обратити филијали РФЗО-а да би га прегледала одоварајућа лекарска комисија. Послодавац захтев подноси матичној филијали Фонда, а рок за покретање поступка је 30 дана од дана доношења оцене о привременој спречености за рад. Поновни преглед обавља првостепена лекарска комисија ако је привремену спречност за рад оценио изабрани лекар, а другостепана уколико је боловање дала првостепена комисија.  OPŠIRNIJE


Na birou rada lane 26.343 Vojvođana manje
12. jan. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

Po statističkim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije, objavljenim u poslednjem biltenu, u 2017. godini broj nezaposlenih u Vojvodini smanjen je za 26.343 lica.

Naime, na kraju 2016. godine na evidenciji nezaposlenih u Vojvodini bilo je 160.557 ljudi, a istog meseca preklane 134.214. Najviše nezaposlenih na početku prošle godine bilo je u Južnobačkoj oblasti – 52.673 , ali je u njoj tokom cele 2017. najviše i zaposleno – 11.398, tako da ih je u prošlom mesecu bilo 41.275.

Druga oblast u Vojvodini gde je zabeležen najveći pad nezaposlenosti tokom prošle godine je Južnobanatska, u kojoj se zaposlilo 4.178 lica. Na kraju 2016. na evidenciji nezaposlenih u toj oblasti bilo je 30.293, a na kraju prošle 26.155 lica. Dobre rezultate u smanjenju broja nezaposlenih beleži i Srednjobanatska oblast, gde je za godinu zaposleno 3.801 osoba pa je tako u decembru prošle godine na evidenciji nezaposlenih u toj oblasti bilo 13.137 ljudi, a godinu ranije 16.938.  OPŠIRNIJE


Nacionalni plan za 2018-tu: Posebni programi za viškove zaposlenih
5. jan. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

Pred kraj prošle godine , Vlada Srbije usvojila je Nacionalni akcioni plan zapošljavnja za 2018.godinu. Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodiće aktivne mere zapošljavanja za čega je obezbeđeno 3.650.000.000,00 dinara iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti, dok je za realizaciju mera profesionalne rehabilitacije i podsticanja zapošljavanja osoba za invaliditetom obezbeđeno 550.000.000,00 dinara iz buyetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Od tog novca deo je namenjen višku zaposlenih koji će neminovno biti kako se privodi kraju privatizacija.

U dokumentu " Knjiga Saveza samostalnih sindikata Srbije 2017" , koju je sačinila ova sindikalna organizacija, navedeno je da je za rešavanje ostalo još 144 državne firme u kojima ima 43.595 radnika. Od tog broja, prema navodima sindikata, za 86 firme postupak je obustavljen i ne zna se kada će se nastaviti, ali je sasvim izvesno da država mora rešavati status radnika. Kako je određeno da se , između ostalog, status radnika rešava i kroz višak zaposlenih kojima država isplaćuje 200 evra po godini radnog staža, neminovno je da veći deo, manji će otići u penziju, dođe na evidenciju nezaposlenih. Da je to neminovnost, potvrđuje i usvojeni Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2018.godinu.  OPŠIRNIJE



SSSV: Radnička prava i dalje mala
30. dec 2017. godine. Izvor: Dnevnik

– Prava radnika u Srbiji nisu se značajno izmenila ove godine, ali pozitivnih pomaka ipak ima – rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić.

– Minimalna cena radnog sata povećana je 13 dinara, a u Zakon o radu uneta je promena koja ide u korist zaposlenih pošto su poslodavci obavezni da odmah prijave radnika. Na taj način će se dodatno uticati na smanjenje rada na crno, na koji je usvajanje Zakona o radu iz 2014. godine odmah dalo pozitivne rezulate, ali se procenjuje da je sada više onih koji rade u sivoj ili crnoj zoni nego pre donošenja tog zakona.

Milić je ukazao na to da je povećanje minimalne cene rada proizašlo kao rezultat dogovora sindikata i poslodavaca, a da je minimalac u odnosu na nekoliko godina ranije povećan u najvećem procentu.

– Od 2010. do 2016. godine minimalac je povećan ukupno 31 dinar, a od početka sledeće godine će biti deset odsto viši nego sada, odnosno minimalna satnica je povećana 13 dinara, sa 130 na 143 – rekao je Milić. – Ipak, minimalna zarada od oko 24.000 dinara i dalje nije dovoljna za egzisteniciju jer zadovoljava svega oko 65 odsto minimalne potrošačke korpe, a naš cilj je da minimalna zarada bude dovoljna da se podmiri 60 odsto prosečne potrošačke korpe.

Po njegovim rečima, položaj radnika u Srbiji je veoma loš jer imaju sve manje prava, a budući da nema dovoljno radnih mesta, retko se čuje njihov glas.

– Svaka izmena Zakona o radu ili propisa vezanih za radno pravo usmerena je ka smanjenju prava radnika, i to ih dovodi u veoma tešku poziciju. Pošto je u našoj zemlji i dalje veliki broj nezaposlenih, a Zakon o radu omogućava lak ostanak bez posla, nesigurnost i strah od gubitka radnog mesta su veliki – kaže Milić. OPSIRNIJE


NOVOGODIŠNJI PRIJEM ZA NOVINARE
28. dec 2017. godine.

U četvrtak, 28. decembra 2017. godine, u maloj sali Radničkog doma „Svetozar Marković“, bio je upriličen novogodišnji prijem za novinare i predstavnike medija koji prate rad i aktivnosti Samostalnog sindikata.

Tradicionalni novogodišnji prijem organizovao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Goran Milić, zajedno sa saradnicima, u znak dobre i korektne saradnje u proteklom periodu, a u cilju da se napravi rezime sindikalne godine koja je na izmaku.
Tom prilikom predsednik Milić se osvrnuo na ključne događaje koje se tiču sveta rada koje su obeležili ovu godinu, na socijalno-ekonomski položaj zaposlenih, stanje radničkih prava i socijalni dijalog u kontekstu privrednog i političkog ambijenta u Srbiji. Ukazano je na restriktivno radno zakonodavstvo koje sužava prostor sindikalnoj borbi, opstrukciju socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja, kao i na potrebu iznalaženja veće pokrivenosti radno angažovanih lica sindikalnim pravima.
Predstavljena je ideja o sudovima rada koji bi rešavali radne sporove, diskutovalo se i o minimalnoj ceni rada i dostojanstvenoj zaradi, zahtevu i inicijativi Samostalnog sindikata da se ukinu kazneni poeni za prevremeni odlazak u penziju, zatim o inicijativi da se izmeni član 257 Zakona o radu kako bi se omogućilo potpisivanje kolektivnih ugovora, o radu preko agencija za zapošljavanje i problemima koje njegovo širenje stvara u pokušajima kolektivnog pregovaranja, kao i o drugim pitanjima od opšteg interesa za zaposlene.

Takođe, Milić je analizirao posledice Zakona o radu usvojenog tokom 2014. godine. Predviđanja vlade u vezi sa izmenama ovog Zakona su uključivala smanjenje rada na crno, rast zaposlenosti, veće zarade i bolju osnovu za kolektivno pregovaranje. Milić je istakao da ni jedno od predviđanja nije imalo realni osnov. Zakon o radu ne samo da je uveo niže standarde rada i smanjenje radnih prava, nego je imao i vidljive negativne efekte na visinu plata, realni nivo zaposlenosti i kolektivno pregovaranje. Razgovaralo se i o Konferenciji Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta, organizovanoj u cilju razvoja privrede i unapređenja tripartitnog socijalnog dijaloga u gradovima i opštinama na teritoriji AP Vojvodine, koja je odžana 8. decembra 2017. godine.

Pored predsednika Milića, na konferenciji za novinare su učestvovali i potpredsednik SSSV i predsednik SSS grada Novog Sada i opština, Vladimir Gvozdenović, sekretar Veća SSSV, Tomislav Stajić i predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Vojvodine, Ljubenko Zvizdić.
Prisutni funkcioneri su u prijatnoj i neformalnoj atmosferi, uz prazničnu trpezu i osveženje, razgovarali sa novinarima i o drugim aktuelnim temama. Novinarima su uručeni i prigodni pokloni u znak zahvalnosti i kvalitetne saradnje.
Sve teme o kojima se razgovaralo na ovom skupu nude priliku za nove susrete i otvaranje prostora u javnosti za nove inforacije o aktuelnim događajima i aktivnostima Samostalnog sindikata u odbrani stečenih radničkih prava i poboljšanju položaja zaposlenih.


Prosečna novembarska neto plata u Srbiji 47.575 dinara, veća 1,5%
25. dec 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Prosečna neto plata u Srbiji isplaćena u novembru 2017. godine iznosila je 47.575 dinara, što je nominalno i realno povećanje za 1,5 odsto u odnosu oktobar, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. 


Novembarska prosečna bruto zarada iznosila je 65.609 dinara, i nominalno i realno je veća za 1,6 procenata u odnosu na prethodni mesec.

U odnosu na isti mesec prethodne godine, prosečna bruto i neto zarada nominalno su veće za 4 posto, a realno su veće za 1,2 procenta, navodi se u saopštenju.

Preračunato i evrima, novembarska prosečna neto plata je vredela 400 evra i u poređenju sa oktobrom je porasla za 1,8 posto, dok je na godišnjem nivou bila veća za 7,7 procenata.  OPŠIRNIJE


Da ne zafali novca za otpremnine radnika
25. dec 2017. godine. Izvor: Dnevnik

U budžetu za narednu godinu je za otpremine zaposlenima u preduzećima u privatizaciji, takozvani Tranziconi fond, predviđeno dve milijarde dinara, što je dovoljno za isplatu socijalnih programa za oko 3.000 radnika.

Kako je za privatizaciju ostalo još preko 140 preduzeća u kojima ima oko 50.000 zaposlenih, Fiskalni savet Srbije procenjuje da za Tranzicioni fond, ukoliko će naredne godine zaista biti završena privatizacija, nije izdvojeno dovoljno novca.

Država svim radnicima koji su proglašeni za tehnološki višak u preduzećima koja se privatizuju garantuje 200 evra po godini radnog staža. Tokom ove godine je, prema podacima FSS, iz Tranziconog fonda isplaćeno tek oko milijardu dinara, odnosno otpremine za oko 1.500 i 2.000 radnika, iako su izdvojena sredstva u budžetu za 2017.godinu bila trostruko veća i iznosila tri milijarde dinara. Već ova činjenica govori da se rešavanje statusa neprivatizovanih preduzeća i njihovih zaposlenih odlagalo i ove godine i da su ostavljena za narednu, mada je veliko pitanje da li će i biti doneta rešenja za njih. Tim pre, kako je nedavno rekao državni sekretar Ministastva privrede Dragan Stevanović, što se ne očekuje da sva preostala preduzeća, a očekuje se da ih bude 120, naredne godine nađu nove vlasnike jer su neka od njih propala, a neka samo fiktivno postoje i nemaju delatnosti pa je za njih jedini spas stečajni postupak.  OPŠIRNIJE


ČLANOVI VEĆA SSSV INFORMISANI O AKTIVNOSTIMA SINDIKATA I MERAMA VLADE AP VOJVODINE ZA PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA
22. dec 2017. godine.

Na 14. sednici Veća SSSV, održanoj 22. decembra o.g. u Novom Sadu, prisustvovali su Ljubisav Orbović, predsednik SSSS i Pavle Počuč, zamenik pokrajinskog sekretara za privredu.
U obraćanju članovima Veća Ljubisav Orbović je ukazao da je na sednici Socijalno-ekonomskog saveta Srbije data podrška izmenama Zakona o radu, koji je predložila Inspekcija rada prema resornom ministarstvu. Govoreći o predloženoj izmeni Zakona o radu, Orbović je naveo da ukoliko inspektor rada zatekne radnika koji nije prijavljen, poslodavac će morati da ga prijavi u roku od tri dana, a radnik neće moći da poćne da radi dok poslodavac tu svoju obavezu ne ispuni. Konsenzus da se izmene Zakona usvoje nije postignut iz formalnih, proceduralnih razloga- jer Unija poslodavaca Srbije nije razmatrala i zauzela stav oko ovog pitanja. Za očekivati je da će SES konačno mišljenje o izmeni Zakona dati do kraja godine, kako bi se u 2018.godini stvorili preduslovi za smanjenje sive ekonomije.
Ljubisav Orbović je ukazao i na značajnu aktivnost SSSS – inicijativu da se ukinu penali na privremeno penzionisanje, budući da je do kraja 2017. godine trebao da bude rešen ovaj problem. Socijalno-ekonomski savet je usvojio predlog SSSS da se privremena penzija prima do 65. rodjendana, a posle toga puna – bez umanjenja 0.34 odsto za svaki mesec pre navršenih 65 godina života.
Govoreći o predstojećim izmenama Statuta SSSS koje će uslediti u narednim mesecima Orbović je istakao da je njihov cilj konkretno definisanje kome pripada član (granskom sindikatu i SSSS), jasnije regulisanje discipline, kao i stvaranje pravnog osnova da predsednik/ ca Sekcije mladih i Sekcije žena budu članovi organa na svim nivoima organizovanja u SSSS.
Pavle Počuč, zamenik pokrajinskog sekretara za privredu, je upoznao članove Veća SSSV sa socijalnim preduzetništvom, koje je važna misija Vlade AP Vojvodine, jer podrazumeva aktivne mere za podsticanje zapošljavanja - posebno “ranjivih” i marginalizovanih kategorija.
Članovi Veća SSSV su upoznali predstavnika pokrajinskog sekretarijata za privredu sa konkretnim problemima u radu, ali i u osnivanju lokalnih socijalni-eekonomskih saveta.
Goran Milić je istakao da je SSSV uspostavio suštinski socijalni dijalog na pokrajinskom nivou i da je unapredjena saradnja sa pokrajinskom administracijom, a naročito pokrajinskim sekretarijatom za privredu.
Članovi Veća SSSV i Pavle Počuča su bili jedinstveni u oceni da su ovakvi susreti izuzetno korisni јеr је dvоsmеrnоst u kоmunikаciјi nеоphоdnа rаdi zајеdničkоg dеlоvаnjа.
Članovi Veća SSSV su usvojili informaciju o aktivnostima u SSSV, uz konstataciju da se u prethodnom periodu, SSSV posebno angažovao na edukaciji članstva i osnaživanju Sekcije žena i Sekcije mladih SSSV.
Članovi Veća SSSV su informisani da je Pokrajinski socijalno-ekonomski savet, pod pokroviteljstvom Pokrajinske vlade, 8. decembra ove godine organizovao redovnu godišnju Konferenciju. Nа оsnоvu аktuеlnih pоdаtаkа kоје su оbrаdili socijalni partneri sаglеdаna je rеаlizаciја dоgоvоrеnih mera nа Kоnfеrеnciјi održanoj 2016. godine, kao i razvoj triparitetnog socijalnog dijaloga, posebno socijalni-ekonomski saveta na lokalnom nivou.
Neposredno pre početka sednice Veća SSSV, u funkciji pripreme sednice Veća, održana je sednica Predsedništva SSSV.


Potpisan ugovor, čeka se uplata
21. dec 2017. godine. Izvor: SOinfo

Kompanija Batagon International AG je u četvrtak potpisala ugovor o kupovini imovine Fabrike akumulatora Sombor po ceni od 7,35 miliona evra.

Odbor poverilaca, je početkom decembra, tesnom većinom glasova (IFC Vašington - Svetska banka, Mediolanum, predstavnik radnika) prihvatio ponudu švajcarskog preduzeća i dalo saglasnost stečajnog upravniku da finalizuje postupak prodaje somborskog FAS-a. 

Desetak dana kasnije ugovor je potpisan i, kako je SOinfo.org portalu preneo stečajni upravnik Predrag Ljubović, kupac je tada obećao da će predviđena sredstva biti uplaćena u najkraćem roku. 

Ljubović je predočio da su obaveze velike i da su troškovi stečaja ogromni, te da će po njegovom mišljenju namirenje poverilaca biti slabo. Kako je naveo prednost će imati razlučni, koji su u ovom slučaju i stečajni poverioci: IFC, Mediolanum invest, Komercijalna i Halk banka. Deo novca sigurno će biti preusmeren ka Fondu solidarnosti koji je radnicima isplatio deo zaostalih plata iz vremena bivšeg vlasnika. Da li će radnicima biti isplaćena i preostala dugovanja, Ljubovićevom mišljenju, znaće se na proleće, kad bude "podvučena" poststečajna računica.  OPŠIRNIJE


Zoran Purić na čelu SES-a grada Sombora
21. dec 2017. godine. Izvor: SOinfo

Na 8. sednici Socijalno-ekonomskog saveta grada Sombora (SES), članovi su usvojili izveštaj o radu za 2017. godinu i izabrali predsedavajućeg SES-a u narednoj godini.

Na sednici održanoj u utorak, 12. decembra jednoglasno je odlučeno da Socijalno-ekonomskim savetom u 2018. godini predsedava Zoran Purić, predstavnik Saveza samostalnih sindikata grada Sombora. SES-om je prethodnih godinu dana predsedavao predstavnik poslodavaca Sombora Radoslav Prokić. Na predlog Tomislava Bošnjaka, člana SES-a ispred Unije poslodavaca Vojvodine – poslodavci Sombora, jednoglasno je prihvaćeno da se pokrene postupak registracije Socijalno-ekonomskog saveta grada Sombora.

Članovi SES-a su se saglasili i da podnesu zahtev Gradskom veću grada Sombora, odnosno Skupštini grada, da sednicama Skupštine grada prisustvuju tri člana SES-a, i to predsedavajući i dva člana SES-a, koji nisu iz reda predstavnika lokalne samouprave.


Decembarski čekovi i koverte uvećani pet do deset odsto
21. dec 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Nakon što je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, stvorili su se zakonski uslovi za povećanje plata zaposlenih u delu javnog sektora. Iako će te plate dobiti u januaru 2018. godine, izmenjenim Zakonom propisano je da se uvećanje odnosi na decembar ove godine. Drugim rečima, delu javnog sektora i penzionerima primanja će biti povećana od decembra 2017, s tim što će novac dobiti u januaru.

Više od 1,7 milion penzionera od decembarske penzije dobiće povećanje od pet odsto. Takođe, zahvaljujući fiskalnom prostoru koji je kreiran merama fiskalne konsolidacije u protekle tri godine, stvorili su se uslovi za povećanje plata delu javnog sektora, što će iznositi 35 milijarde dinara. Tako će deset odsto biti povećane zarade zaposlenih u MUP-u, Ministarstvu odbrane, BIA, Ministarstvu finansija – Poreskoj upravi, Upravi carina i zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Isti procenat povećanja dobijaju i državni službenici i nameštenici u sudovima i tužilaštvima organizovanim Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela i Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine. Sudije i tužioci i zamenici tužilaca dobiće povećanje od pet odsto.

Deset odsto veće plate imaće zaposleni u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda, predškolskim ustanovama, ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim ustanovama i ustanovama kredita. Pet procenata dobijaju poslanici i zaposleni u Skupštini Srbije, predsednik republike, Državno pravobranilaštvo, predsednik i potpredsednik Vlade Srbije. Isti procenat sleduje i službi Vlade Srbije, ostalih organa državne ustanove, uključujući i upravne okruge.  OPŠIRNIJE


Povećanje neoporezivog dela zarade možda donese i veće plate?
20. dec 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Poslodavcima u Srbiji od 1. januara naredne godine povećan je neoporezivi deo zarade sa sadašnjih 11.700 na 15.000 dinara i produžen rok za već postojeće olakšice prilikom zapošljavanja koje će važiti do kraja 2019. godine.

Olakšice omogućavaju gazdama i pravo na povraćaj 65 do 75 odsto plaćenog poreza na zaradu u zavisnosti od broja novozaposlenih radnika.

Ove izmene Zakona o porezu na dohodak građana smanjiće priliv para u budžetsku kasu, jer samo povećanje neporezivog iznosa zarada smanjiće godišnje pihode od poreza na zarade za oko 7,5 milijardi dinara. Smanjenje će značajnije pogoditi budžete lokalnih samouprava koje dominantno učestvuju u raspodeli prihoda od ovog poreza od oko 4,9 milijardi .

Cilj ovih usvojenih mera je da se pospeši legalno zapošljavanje odnosno smanji rad na crno, da se poboljša položaj nezaposlenih odnosno onih koji rade, ali nisu prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje.  OPŠIRNIJE


Povećan neoporezivi deo zarade, olakšice za početnike u poslu
18. dec 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Neoporezivi deo zarade biće povećan za više od 3.000 dinara po zaposlenom, a početnici u biznisu imaju mogućnost oslobađanja plaćanja poreza na zaradu i to za devet radnika po firmi, utvrđeno je izmenama Zakona o porezu na dohodak građana koje je usvojila Skupština Srbije. 

Postojeće olakšice za zapošljavanje novih radnika biće produžene i u 2018. a trebalo je da isteknu do kraja ove godine, a izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koje je takođe usvojio parlament predviđaju i novu olakšicu za mlade koji počinju sopstveni biznis. Ta olakšica podrazumava oslobađanje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreze na zarade u godini osnivanja preduzeća i u narednoj godini. 

Nova rešenja počeće da se primenuju od 1. januara 2018. godine Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana precizirano je da će neoporezivi deo zarade radnika umesto 11.790 dinara, kao što je do sada bilo, biti povećan na 15.000 dinara od 1. januara 2018. godine. 

Tada će početi da se primenjuje i nova minimalna cena rada koju je usaglasio Socijalno ekonomski savet, a koja će iznositi 143 dinara po radnom satu. To je za 10 odsto više nego u ovoj godini kada je minimalna cena rada po satu iznosila 130 dinara. 

Minimalnu zaradu prima oko 350.000 radnika u Srbiji koji su ove godine mesečno primali 22.620 dinara, a od 1. janara 2018. će primati za 2.202 dinara više, odnosno primaće mesečno 24.822 dinara.  OPŠIRNIJE


ODRŽANA KONFERENCJA POKRAJINSKOG SOCIJALNO-EKONOMSKOG SAVETA 
"ZA RAZVOJ PRIVREDE, UZ UNAPREĐENjE TRIPARTITNOG SOCIJALNOG DIJALOGA"

Izvor: PSES.org.rs

Pokrajinski socijalno-ekonomski savet, organizovao je svoju, već tradicionalnu, godišnju Konferenciju pod nazivom "Za razvoj privrede, uz unapređenje tripartitnog socijalnog dijaloga", 8. decembra 2017. godine, u velikoj sali Privredne komore Vojvodine. 
Pored članica Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta – Unije poslodavaca Vojvodine, Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Pokrajinskog odbora Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" i Pokrajinske vlade AP Vojvodine, učesnici Konferencije bili su i gradonačelnici i predsednici opština na teritoriji AP Vojvodine, članovi aktivnih lokalnih socijalno-ekonomskih saveta, predstavnici komorskog sistema u AP Vojvodini, predstavnici nadležnih pokrajinskih institucija, istaknuti privrednici, predstavnici kompanija koje posluju u Vojvodini, kao i predstavnici Vlade Republike Srbije, Unije poslodavaca Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost". Ukupan broj učesnika Konferencije bio je oko 150. 

Konferenciju je otvorio predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, istakavši da je Pokrajinska vlada spremna na tripartitni dijalog jer, kako je naveo, intenzivnog, kontinuiranog i održivog ekonomskog razvoja ne može da bude ako svi njegovi akteri tome ne daju maksimalan doprinos, niti može da ga bude ako svi oni kroz taj razvoj, u najvećoj mogućoj meri, ne ostvare i svoje interese.
Učesnike Konferencije pozdravili su i predstavnici socijalnih partnera na nacionalnom nivou, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, Zoran Mihajlović, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", prof. dr Zoran Stojiljković i predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković. 

Predsednik Privredne komore Vojvodine, Boško Vučurević, predstavio je materijal PKV "Aktuelna privredna kretanja u AP Vojvodini u periodu januar – oktobar 2017. godine", koji obuhvata statistički osvrt na ključne pokazatelje životnog standarda, spoljnotrgovinsku razmenu, bruto društveni proizvod, inflaciju, industrijsku proizvodnju, zaradu i zaposlenost na teritoriji AP Vojvodine.
Predsednik Unije poslodavaca Vojvodine, Stanko Krstin prezentovao je materijal "Socijalnim dijalogom do unapređenja privrede". Materijalom je napravljena retrospektiva učinjenog, ali i propuštenog, od prošlogodišnje konferencije, kao i pregled mera neophodnih za boljitak, sadržanih u usvojenoj Platformi delovanja Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta za mandat 2016 – 2020. godine.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Goran Milić, obrazložio je materijal Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta "Aktivnosti na unapređenju tripatitnog socijalnog dijaloga u gradovima i opštinama na teritoriji AP Vojvodine". Pored uloge i značaja socijalnog dijaloga, ovim materijalom date su konkretne smernice i instrukcije za osnivanje lokalnih socijalno – ekonomskih saveta, sa ciljem izgradnje i negovanja kulture dijaloga, kao nezamenljivog instrumenta za postizanje konsenzusa po ključnim pitanjima razvoja lokalne zajednice.
Nakon uvodnih izlaganja, učesnici Konferencije su imali priliku da prodiskutuju o tematici i daju svoje predloge i sugestije za sprovođenje u praksi onog što je navedeno u materijalima, ali i da predstave primere dobre prakse.
Predloge zaključaka Konferencija je uputila Pokrajinskom socijalno-ekonomskom savetu na usvajanje i realizaciju.


ARHIVA VESTI

2017. V3.0