- Video spot:

- Poster:

- Organizovanost sindikata Vojvodine

 

 

Rast minimalca neminovan, procentima će lomiti koplja
15.08.2018. Izvor: Dnevnik

Uskoro bi trebalo da počnu razgovori o visini minimalne cene rada u Srbiji, odnosno minimalnoj zaradi koja bi trebalo da važi od početka naredne godine.
Da li će zaposleni u Srbiji koji svakog meseca rade za minimalac – a procenjuje se da ih je oko 350.000 – imati veću platu i koliko, sada se ne zna, ali je sigurno da će se znati brzo. Naime, do 15. septembra bi o novoj ceni rada trebalo da se dogovore predstavnici sindikata i poslodavaca, a u suprotnom će odluku doneti Vlada Srbije.

Sada važeća minimalna satnica je 143 dinara, a da će se ove godine minimalac biti obračunavati na osnovu te satnice znalo se od prošle godine u ovo doba, kada je postignut dogovor da se s tadašnjih 130 dinara, satnica poveća 13 dinara, odnosno deset odsto. Tako sada najviši iznos minimalne zarade, u mesecima kada ima najviše radnih sati, dostiže 26.312 dinara, dok je u mesecima s najmanje radnih sati 22.880 dinara.

Kako kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić, minimalna cena rada u Srbiji odavno je prestala da bude ekonomska kategorija i zapravo je socijalna kategorija, i naglašava da je povećanje minimalne zarade neminovnost. Po njegovim rečima, uskoro će, kao što je i predviđeno Zakonom o radu, početi pregovori između poslodavca, sindikati i predstavnika Vlade o utvrđivanju visine minimalne zarade, a predstavnici sindikata će se u pregovorima zalagati za to da minimalac bude viši.

Realno je da se sadašnja minimalna satnica sa 143 dinara poveća, a svaki iznos ispod 160 dinara bio bi poražavajući, kaže Milić. Kako dodaje, zato očekuje da minimalna satnica neće biti ispod 160 dinara, a nada se većoj cifri. On ukazuje na to da je prošle godine minimalna zarada povećana deset odsto, što je bio dobar procenat povećanja, ali je, nominalno, povećanje bilo zapravo veoma malo. OPŠIRNIJE


Prosečna plata puni samo minimalnu potrošačku korpu
27.07.2018. Izvor: Dnevnik

Prosečne zarade u Srbiji u stalnom su raskoraku s troškovima potrošačke korpe jer novac koji se u proseku zaradi svakog meseca nije dovoljan da se plate neophodni mesečni troškovi.

Naime, od početka godine je za punjenje prosečne potrošačke korpe svakog meseca bilo potrebno više od jedne prosečne zarade, dok se s prosečnom zaradom mogla napuniti minimalana potrošačka korpa i čak preostati nešto novca. Statistički podaci od početka godine do maja – a gotovo je izvesno da će i za poslednja dva meseca biti slični – pokazuju da je za podmirivanje troškova prosečne potrošačke korpe bila potrebna oko 1,4 prosečna zarada, dok je za punjenje minimalne potrošačke korpe bilo dovoljno oko 0,75 prosečnih zarada.

Zaostajanje prosečne zarade u odnosu na iznos potreban za punjenje prosečne potrošačke korpe nije mali jer podaci govore da svakog meseca onima koji imaju prosečne zarade nedostaje oko 20.000 dinara. Ipak, onima koji prosečno zarađuju posle plaćanja troškova minimalne potrošačke korpe ostaje oko 13.000 dinara. Za one koji radi za minimalac, koji je oko 25.000 dinara, a njih je u Srbiji mnogo, prosečna potrošačka korpa je veoma daleko jer je potrebno gotovo tri minimalne zarade da se ona napuni, dok je za pokrivanje troškova minimalne potrošačke korpe potreban oko 1,5 minimalac. OPŠIRNIJE


Sindikat Azotare: Nastavljamo borbu, nećemo stečaj
23.07.2018. Izvor: N1

Radnici pančevačke Azotara i dalje traže da država kao vlasnik te fabrike mineralnih đubriva umesto stečaja pronađe drugo rešenje koje bi im omogućilo da rade, a ne da uz otpremnine budu upućeni na tržište rada, rekao je predsednik Samostalnog sindikata Gradiša Živanović.
On je za agenciju Beta, pre početka današnjeg razgovora predstavnika sindikata i poslovodstva fabrike sa ministrom rudarstva i energetike Aleksandrom Antićem, rekao da nisu odustali od zahteva da fabrika nastavi da radi u punom kapacitetu.
"Nastavljamo našu borbu i kakve ćemo mere preduzeti zavisi od ishoda današnjih razgovora sa Antićem", rekao je Živanović.
Dodao je da se "borba nastavlja uprkos činjenici da su direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i ministar Antić rekli da fabrika mora u stečaj" zbog prezaduženosti.
Odluka o stečaju doneta je početkom jula uprkos činjenici da je u januaru 2017. godine u rad pušten rekonstruisani pogon za proizvodnju mineralnog đubriva KAN. OPŠIRNIJE


Posle zatvaranja kompanije Hendi: Stotinu trudnica i porodilja bez plate
20. jul 2018. godine. Izvor: Новости

Posle zatvaranja kompanije "Hendi", bivše radnice ne mogu da ostvare zakonsko pravo na naknadu. Oštećene nemaju mogućnost da se prijave na tržište rada. 

Više od 100 trudnica i porodilja iz firme "Hendi", koja je imala oko 200 poslovnica širom Srbije, već mesec i po ne može da reši svoj status. One su praktično 31. maja kada je firma prestala da radi ostale bez posla, a od 15. juna nijedna od njih ne može da dođe do svojih papira i bar se prijavi na tržište rada i na taj način ostvari pravo na novčanu naknadu.

Nezvanično, "Hendi" je dobio novog vlasnika koji je, navodno, obećao da će rešiti problem, ali oko 900 radnika, od kojih je više od 100 trudnica i porodilja i dalje čeka odgovor. 

Radnice su se nedavno obratile i Zoranu Đorđeviću, ministru za rad sa zahtevom da zauzme stav po službenoj dužnosti i hitno reši njihov problem. Iz inspekcije rada dobile su odgovor da su nemoćni, pošto se ne zna gde su poslodavac i dokumenta zaposlenih. Sve poslovnice širom Srbije su zatvorene, na prijavljenim adresama nema nikoga, a firma je i dalje aktivna, iako je poslovanje preuzela nova firma. OPŠIRNIJE


Zaposleni u Azotari započeli štrajk
17. jul 2018. godine. Izvor: Danas

Nezadovoljni zbog najava da će HIP Azotara u Pančevu, najveća srpska fabrika mineralnog đubriva i azotnih jedinjenja, zbog nagomilanih dugova otići u stečaj članovi Samostalnog sindikata Azotare otpočeli su štrajk jutros u krugu fabrike.

Njihov jedini i osnovni zahtev glasi, Azotara ne treba da ide u stečaj niti treba da bude privatizovana nakon sprovođenja tog procesa. Iz tog sindikata tvrde da ne vide ni jedan jedini razlog za stečaj s obzirom da fabrika dobro radi te da nikakvih problema nije bilo u prvih šest meseci poslovanja u ovoj godini, a smatraju da je potpuno nelogično Azotaru terati u stečaj i ako se zna da je fabrika investirala oko 20 miliona evra u izgradnju novog pogona za proizvodnju đubriva. Predstavnici Samostalnog sindikata Azotare pisali su i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić tražeći da se ta fabrika ne tera u stečaj, jer radnici žele da nastave da rade u njoj. U Sindikatu smenskih radnika Azotare kažu da je iz Vlade Srbije radnicima jasno poručeno da stečaja mora da bude, jer je to jedino moguće rešenje, a da će se razgovori kako će se stvari odvijati nastaviti u okviru formirane radne grupe u kojoj su i sindikalci. Novi sastanak sa predstavnicima Vlade Srbije rukovodstvo fabrike i sindikalci trebalo bi da održe prekosutra.

Oko 300 radnika koji nisu zadovoljni načinom kako ih sindikati predstavljaju formiralo je Savet radnika Azotare i planira da se za opstanak fabrike bori bez učešća sindikata za čije rukovodstvo kažu da štiti interese rukovodstva fabrike, a ne zaposlenih. OPŠIRNIJE


Socijalni program za sve radnike "Azotare"
12. jul 2018. godine. Izvor: Dnevnik

– U Privredni sud u Pančevu prošle nedelje stigao je predlog Republičkog državnog pravobranilaštva – odeljenje u Zrenjaninu, kao zakonskog zastupnika Ministarstva privrede, predlog za pokretanje stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom "Azotar" d. o. o. Pančevo zbog njene prezaduženosti – potvrdio je za "Dnevnik" predsednik Saveza samostalnih sindikata za grad Pančevo Milanko Bodiroga.

– Znamo da je pokrenuta inicijativa za stečaj "Azotare", a u njenom sklopu je i socijalni program jer je ova kompanija bila u UPPR-u. Zahteva se da pre stečaja odradi socijalni program koji se odnosi za sve zaposlene i isti je kao i svi oni koji su ponuđeni zaposlenima u preduzećima koja su dugo bila u postupku restrukturiranja. Naš sagovornik dodaje da u suštini socijalni program ima pet tačaka koji se odnose na uslove za zaposlene koji bi ih prihvatili, kao i da se odnosi na sve zaposlene, a ne samo za višak.

– Znači, nema principa dobrovoljnosti. Sindikalci iz "Azotare" su imali razgovor s rukovodstvom, ali mi još uvek ne znamo šta je plan Ministarstva privrede kao inicijatora za pokretanje stečaja. Ne zna se sudbina same "Azotare", očekujemo da zaposleni dobiju više informacija od svojih pretpostavljenih. Imali su u ponedeljak sastanak u Ministarstvu privrede i tu su samo obavešteni da je pokrenuta inicijativa za stečaj, da se očekuje da u narednom periodu realizuju socijalni program koji se u ovom trenutku odnosi na sve zaposlene – kazao je Bodiroga.

Po podacima iz Agencije za privredne registre, pančevačka "Azotara" trenutno ima 875 stalno zaposlenih, a koliko njih bi trebalo da se namiri socijalnim programom, odnosno da ostane bez posla, još uvek se ne zna. To ne znaju ni predstavnici sindikata u "Azotari", što potvrđuje i predstavnik Samostalnog sindikata "Azotara" Gradiša Živanović. Detalje očekuju od Ministarstva privrede, ali ne spore da će deo zaposlenih kroz socijalni program napustiti fabriku. OPŠIRNIJE


SES će učestvovati u izradi budžeta za 2019. godinu
6. jul 2018. godine. Izvor: Danas

Socijalno-ekonomski savet (SES) će učestvovati u izradi budžeta Srbije za 2019. godinu i u izradi nacrta zakona o kojima bi trebalo da dostavi mišljenje, rečeno je danas na konferenciji za novinare održanoj u Vladi Srbije posle sednice SES.

"Ohrabruje nas što će socijalni partneri, a pre svega SES, imati priliku da učestvuju u izradi budžeta za 2019. godinu. Do sada je praksa bila da se SES samo informiše", rekao je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i član SES Duško Vuković.

On je dodao da ih je ministar finansija Siniša Mali "uveravao da će, čim Vlada bude razmatrala fiskalnu strategiju za sledeću i narednih nekoliko godina, na dnevnom redu SES biti budžet" i da će predstavnici poslodavaca i sindikata moći da iznesu strateške predloge za njegovu izradu.

Vuković je dodao da ih je Mali "uveravao" da će o zakonima, koji su u delokrugu rada Ministarstva finansija, raspravljati SES i da će predastavnici sindikata i Unije poslodavaca Srbije učestvovati u izradi nacrta tih zakona. OPŠIRNIJE


U Medijalna ili prosečna zarada: Većina svakako daleko od sredine
2. jul 2018. godine. Izvor: Dnevnik

Kada Republički zavod za statistiku zvanično saopšti da je prosečna neto zarada za april 49.117 dinara, ili 416 evra, više od polovine zaposlenih nađe se u čudu zbog raskoraka u onome što oni mesečno primaju i onoga što se smatra prosekom zarada u Republici.

Međutim, RZS, osim iskazivanja prosečne neto zarade za april, iskazuje i medijalnu neto zaradu, a ona je iznosila 38.394 dinara. To je, za većinu radnika, prihvatljivije, ali se upravo na taj značajan podatak manje obraća pažnja nego na iskazanu prosečnu neto aprilsku zarada od 49.117 dinara. Razlika između prosečne neto zarada i medijalne neto zarade za april je 10.723 dinara, što je zapravo gotovo četvrtina ukupne prosečne neto zarade.

Kako god okrenuli, većina je daleko od proseka i oni što imaju najveće zarada i oni s najmanjim. OPŠIRNIJE


SEMINAR SEKCIJE ŽENA SSSV
28-30. jun 2018. godine. Novi Sad

Sekcija žena SSS Vojvodine, u okviru projekta „Zajedno smo jači“ u partnerstvu sa sindikatom LO Zapadna Švedska i pod pokroviteljstvom Olof Palme Centra održala je edukativni seminar u Novom Sadu, od 28. do 30. juna 2018.godine.

U cilju prepoznavanja i eliminacije svih oblika diskriminacije i društvene isključenosti žena u porodici, na radnom mestu i u društvu,razradjeni su oblici diskriminacije i instrumenti zaštite.

Kako je nasilje nad ženama postalo jedan od gorućih problema našeg društva velika pažnja je posvećena ovoj temi. Anketa koju je sprovela Sekcija žena u Rumi, medju ženama, i muškarcima, pokazala je da mnoge žene trpe nasilje ali i da nisu u stanju da prepoznaju sve njegove oblike, kao i da nisu dovoljno informisane o načinima i postupcima zaštite. Na žalost, anketirani muškarci poriču bilo kakve nasilne aktivnosti što je, po zaključku učesnica ovog seminara, rezultat položaja i prava muškaraca u našem društvu gde se mnoge nasilne radnje i postupci smatraju normalnim. Sekcija žena je sačinila plan aktivnosti osposobljavanja članstva u borbi protiv nasilja koje će se sprovoditi u organizacijama sindikata, sindikatima i na teritoriji.

Zaposleni u privrednim subjektima, kao i u državnim institucijama i organima, su svakodnevno izloženi mobingu. Nepostojanje socijalnog dijaloga i slab uticaj sindikata na radne uslove ne može biti prepreka za kontinuirani rad na edukaciji članstva o radnim pravima i sprečavanju ove pojave. Stoga su, takodje, razradjene mere i aktivnosti koje će Sekcija žena sprovoditi u narednom periodu.

Analizom dosadašnjih aktivnosti i aktuelne problematike dogovorene su naredne aktivnosti Sekcije žena.

U skladu sa izmenama Statuta SSSS i Sekcija žena je uskladila svoja Pravila o radu, verifikovala promene svog sastava, proširila sastav Predsedništva i izabrala za novu predsednicu Sekcije žena SSS Vojvodine Jadranku Svirčev.


16. sednicA Veća SSSV
21. jun 2018. godine. Novi Sad

Na 16. sednici Veća SSSV, održanoj 21. juna o.g. u Novom Sadu, članovi Veća SSSV su usvojili Оdluku о izmеnаmа i dоpunаmа Stаtutа Sаvеzа sаmоstаlnih sindikаtа Vојvоdinе (prеčišćеn tеkst), kао i Оdluku о utvrđivаnju prеčišćеnоg tеkstа Stаtutа Sаvеzа sаmоstаlnih sindikаtа Vојvоdinе.
Članovi Veća SSSV su informisani o osnovnim aktivnostima Veća SSSV između dve sednice. Sa zadovoljstvom je konstatovano da su, na osnovu zaključaka Konferencije koja je u organizaciji Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta održana decembra 2017. godine, kao i uz podršku Vlade AP Vojvodine, formirani lokalni socijalno-ekonomski saveti u Bačkoj Palanci i Vrbasu. U toku su pripreme za stvaranje preduslova za formiranje socijalno-ekonomskog saveta u Pančevu i Inđiji.
Neposredno pre održavanja sednice Veća SSSV, održana je sednica Predsednštva SSSV na kojoj su utvrđeni predlozi dokumenata i verifikovan izbor Lopušin Stefana za predsednika Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Vojvodine.


ARHIVA VESTI

2017. V3.0