- Video spot:

- Poster:

- Organizovanost sindikata Vojvodine

 

 

ODRŽANA 7. SEDNICA PREDSEDNIŠTVA SSSV
15. sept. 2016. godine

  U fokusu rasprave na 7. sednici Predsedništva SSSV, koja je održana 15. septembra  u Novom Sadu, bilo je razmatranje aktuelnih dešavanja u Samostalnom sindikatu poljoprivrede, prehrambene, duvanske industrije, vodoprivrede i šumarstva - vezano za zahtev dela ovog sindikata i zauzimanje stava po istom.  Zaključeno je da Predsedništvo SSSV  uputi zahtev za mišljenje o ovom pitanju Statutarnom odboru SSSS i Nadzornom odboru SSS Vojvodine, kao i da se održe sednice veća saveza samostalnih sindikata gradova i opština sa ovom tačkom dnevnog reda i da se neposredno pre početka sednice Veća SSSV,  održi sednica Predsedništva na kojoj bi se utvrdio predlog stava Predsedništva SSSV i uputio Veću SSSV na razmatranje i zauzimanje  stava. Sednica Veća SSSV planirana je za sredinu oktobra meseca o.g.
                 
Članovi Predsedništva  SSSV su se bliže  informisani o radu radne grupe za pripremu Zakona o radu preko agencija za privremeno upućivanje zaposlenih,  podacima o kupovnoj moći i potrošačkoj korpi za maj 2016. godine, kao i o pregovorima za utvrdjivanje minimalne cene rada.


Minimalac dogurao do 22.500 dinara
13. sep 2016. godine. Izvor: Dnevnik

Minimalna cena radnog sata za narednu godinu je poznata i iznosiće 130 dinara, što je za devet dinara više nego što je sadašnja vrednost minimalne satnice, pa će minimalna mesečna zarada koja je sada, u proseku, oko 21.000 dinara, biće viša za oko 1.500 dinara i iznositi oko 22.500 dinara. Odluka o visini minimalne zarade doneta je u subotu, na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, kojoj je prisustvovao i premijer Aleksandar Vučić, a ministar rada Aleksandar Vulin ukazao je da je između svih partnera, Vlade i sindikata, postigunta visoka saglasnost, te da će odluka biti formalizovana na naednoj sednici SES-a.

Ovoga puta, kao što je i bilo najavljeno, odluka o visini minimalne zarade doneta je pre zakonskog roka, 15. septembra, a deblje koverte oni koji zarađuju minimlaca počeće da primaju od naredne godine. Donošenjem ove odluke, izvesno je da je pronađeno kompromisno rešenje, jer je da podsetimo poslodavci bili spremni za povećanje od nekoliko dinara, a sinidkati tražili da minimllna satnica bude oko 140 dinara. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović urekao je da su sundikati bili spremni da dođu do kompromisa u opštem interesu i da satnica od 130 dinara nije možda dovoljna cena za zaposlene, a da će sindikati uvek tražiti bolje. OPŠIRNIJE


Rad na lizing - da poslodavci lakše premoste
6. sep 2016. godine. Izvor: RTV

BEOGRAD - Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas da očekuje da do kraja godine u skupštinsku proceduru bude upućen novi zakon koji će regulisati rad preko agencija za privremeno zapošljavanje radnika, odnosno rad na lizing, ali da to zavisi od dogovora sa sindikatima i poslodavcima.
Vulin je novinarima rekao da je to trebalo i ranije uraditi, ali da su postojale određene nesluglasice poslodavaca i sindikata.
"Sam zakonski tekst je blizu kraja, ali kada budemo imali potpunu saglasnost i poslodavaca i sindikata i nas, kao predstavnika države, ući ćemo u javnu raspravu, pa onda krenuti u skupštinsku proceduru", rekao je Vulin odgovarajući na pitanje novinara o regulisanju rada na lizing.
Novim zakonskim rešenjima, naveo je Vulin, predviđeno je da se izjednače prava i onih koji rade na lizing i onih koji se zapošljavaju na bilo koji drugi način. "Suštinski problem rada na lizing jeste ukoliko ostavite mogućnost različitog tretiranja radnika za isti posao", kaže Vulin navodeći da rad na lizing ima svoju svrhu, a svrha je da poslodavac u datom trenutku premosti nedostatak radnika.
Ministar je objasnio da poslodavac kada mu je potrebno da dođe do radne snage, bilo zato što je povećan obim rada ili zato što mu je radnik otišao na bolovanje, ne mora odmah da zaključuje novi ugovor o radu već može da jednostavno premosti određenu situaciju dobijanjem novog radnika.
Ali, dodaje, to ne može da bude nauštrb radnika i to ne može da znači da će taj radnik biti u lošijem položaju nego što je bio njegov kolega koga u datom trenutku menja.
"Dakle, izjednačavnje položaja radnika ali i svakako ostavljanje mogućnosti poslodavcu da se koristi ovim sredstvima", naveo je Vulin. OPŠIRNIJE


Posao se teško nalazi, a lako gubi
5. sep 2016. godine. Izvor: Dnevnik

Iako je nezaposlenost u Srbiji velika, s velikom sigurnošću može se reći da, ipak, radno mesto ima više ljudi nego što beleži zvanična statistika.
Jedan od razloga je i to što je mnogo radnika koji rade bez prijave, odnosno na crno, a takav vid angažovanja veoma je rasprostranjen. Ove godine rezultati Inspekcije rada pokazuju da je bilo dosta zapošljavanja na crno, ali i da je dosta onih koji su tako radili, nakon inspekcijske kontrole, promenilo svoj status. Naime, od početka godine do kraja jula, od oko 10.500 radnika koji su radili na crno, gotovo 8.500 je zasnovalo radni odnos.
Rad na crno nije nešto što se dešava samo u našoj zemlji – radnici se tako angažuju i u mnogim drugim i sve se bore protiv te pojave jer takav vid zapošljavanja nije dobar ni za radnika ni za državu. Iako se, gotovo je sigurno, takava vrsta angažovanja radnika ne može potpuno iskoreniti pošto će uvek postojati probni rad, koji se ponekad produži i na više godina, ili će se pronaći neka druga mogućnost da se izbegne prijava radnika, nesporno je da je potrebno preduzeti korake da se zapošljavanje na crno smanji. OPŠIRNIJE


Minimalac se vrti oko 129 dinara po satu
1. sep 2016. godine. Izvor: Dnevnik

Koliko će novca od sledeće godine biti u koverti zaposlenih koji rade za minimalnu zaradu još se ne zna jer se još uvek Socijalno ekonomski savet razgovara o iznosu najniže satnice. Da podsetimo, ona sada iznosi 121 dinar, nije se menjala više od dve godine, a po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, sindikati neće pristati na to da minimalna satnica bude ispod 135 dinara.
– Nakon sastanka Socijalno-ekonomskog saveta održana je sednica Predsedništva ŠŠ-a na kojoj je razmatran izveštaj radne grupe s tog sastanka – kaže Milić. – Zajednički stav i dogovor oba reprezentativna sidnikata, uz ŠS Srbije i UGS „Nezavisnost” je da minimalna satnica ne može biti ispod 135 dinara. Uz to povećanje, minimalna zarada bila bi nominalno viša 2.460 dinara, a minimalac bi iznosio 23.460, odnosno taj iznos bi pokrio 67 odsto minimalne potrošačke korpe, i to je minimum ispod kojeg se neće ići.
Milić naglašava da su svi učesnici u razgovoru svesni toga da se minimalna cena rada mora povećati, ali da, naravno, ima razlike u visini povećanja. Poslodavci su na početku bili spremni da se minimalac poveća na 125 dinara, a na kraju su se partneri našli oko iznosa od 129 dinara, što ne znači da su razgovori završeni. OPŠIRNIJE


„Tarket” u reorganizaciji, „Majevica” u privatizaciju...
29. avg 2016. godine. Izvor: Dnevnik

Znaju i oni koji nisu ekonomisti da nema boljeg života u bilo kojoj sredini, pa i celoj Srbiji, ako su na fabričkim kapijama lanci i katanci, ako se kompanije ne razvijaju, a tako je i u Bačkoj Palanci. Zbog toga u tom delu bačkog priobalja Dunava svi s pažnjom prate procese koji se dešavaju u najuspešnijoj ovdašnjoj fabrici, kompaniji „Tarket“, koja zapošljava najviše radnika, ali i fabrici poljoprivrednih mašina „Majevica“. I dok proizvođači podnih obloga rade uspešno, metalci čekaju da im krene. „Tarket“ je pre nekoliko meseci otpočeo reorganizaciju, a „Majevicu“, koja je godinama bila u restrukturiranju i faktički je državna firma, ovih dana čeka privatizacija.
Generalni direktor komapnije „Tarket“ d. o. o. Miroslav Okuka je, u intervjuu koji je dao ovdašnjim medijima, izneo niz podataka koji govore o sadašnjem trenutku te velike fabrike i, što je bitnije, planovima, odnosno stvaranju preduslova za dalji razvoj. „Tarket“ je istaknuti poslodavac u Srbiji s gotovo 1.250 zaposlenih u pet entiteta.
– Najavljena reorganizacija podrazumeva spajanje proizvodnih entiteta „Sintelon“ d. o. o. i „Sintelon“ r. s. u „Tarket“ d. o. o. – rekao je Okuka. – Tri proizvodna entiteta biće spojena u jednu celinu, u okviru koje će dodatna pažnja biti posvećena tržištu i daljem unapređenju prodaje i našem tržišnom nastupu. Taj proces ne predstavlja novinu jer je kompanija i tokom dosadašnje istorije imala sličnu organizaciju. Ključni prioritet je pravovremeno prepoznavanje trendova na tržištu i prilagođavanje okruženju. Tako su tekstilni biznisi izdvojeni u posebne celine jer su u toj formi organizacije pregovarana strateška partnerstva. Sada se proizvodni entiteti integrišu u jedno preduzeće „Tarket“ d. o. o., koje će formalno-pravno početi rad početkom 2017. godine. OPŠIRNIJE


Minimalac zaleže za 40 kilograma mesa mesečno
28. avg 2016. godine. Izvor: Dnevnik

Hoće li minimalana zarada u Srbiji biti povećana, i koliko, biće poznato za petnaestak dana. Naime, 15. septembar je zakonski rok za utvrđivanje minimalca za narednu godinu, a koplja se, kao i uvek, lome oko iznosa koji će svakog meseca zarađivati oni koji rade za minimalnu zaradu. Do odluke ima još malo vremena, ali bi se s određenom sigurnošću moglo reći da će minimalac biti povećan, ali ne onoliko koliko zahtevaju sindikati.

Da podsetimo, sindikati ističu da bi minimalna satnica trebalo da bude 140 dinara, a sve više se govori o tome da će se brojčanik zaustaviti na cifri od 130 dinara. Dakle, uz eventualno povećanje minimalne satnice sa sadašnje 121 dinara na 130, minimalna zarada, koja je trenutno oko 21.000 dinara u proseku, trebalo bi da bude oko 1.500 dinara viša. Niame, minimalna zarada zavisi od broja radnih sati u mesecu i najniža je oko 21.300 dinara, a uz povećanje od devet dinara na sat – na 130 – zarada bi iznosila oko 21.800 dinara. Sadašnja najviša minimalna zarada iznosi oko 22.300 dinara, a uz povećanje bi mogla biti oko 24.000. OPŠIRNIJE


Veći minimalac čeka oko 100.000 radnika
23. avg 2016. godine. Izvor: Dnevnik

Svakog meseca mnogo radnika u Srbiji kući donese minimalnu zaradu. Zvanično, za minimlac radi oko 100.000 zaposlenih, ali se govori da takvu zaradu prima i više od 300.000 zaposlenih. Po svemu sudeći, oni se mogu nadati da će od naredne godine zarađivati više, ali koliko će minimalna cena biti povećana, za sada se još ne može pouzdano reći. Ipak, to će se znati brzo jer će odluka biti doneta do 15. septembra, što je i zakonski rok za određivanje minimalca.
Dakle, koliko će od naredne godine biti debela koverta za koju će raditi oni koji zarađuju minimalac, znaće se uskoro jer su pregovori već počeli. Veoma je zanimljivo da se svi učesnici u pregovorima – sindikati, poslodavci i država – slažu u tome da je povećanje minimalca neophodno i moguće, ali, kada se spomenu procenti, stavovi se razlikuju. OPŠIRNIJE


jutarnji program: Sindikati o povećavanju minimalca
16. avg 2016. godine. Izvor: RTV


Intervju sa gospodinom Goranom Milićem, predsednikom SSSV.


TV KANAL 9, NOVI SAD: DA LI JE MINIMALAC ZAPRAVO MAKSIMALAC?
11. avg 2016. godine. Izvor: Kanal 9


Intervju sa gospodinom Tomislavom Stajićem, sekretarom SSSV.


Mladi u Srbiji: Petina nema pravo na plaćeni godišnji, trećina bez plaćenog bolovanja
19. avg 2016. godine. Izvor: Politika

Prosečna mesečna zarada mladih u Srbiji je 29.500 dinara, a njih čak 77 odsto radi u sektoru usluga i želeli bi da promene posao, rezultati su istraživanja Međunarodne organizacije rada i Zavoda za statistiku.
Istraživanje iz juna ove godine, rađeno na uzorku od 3.500 osoba starosti od 15 do 29 godina, još pokazuje da mladi rade više od 40 sati nedeljno, te da u proseku mladi muškarci više zarađuju od mladih žena. Od tog uzorka svega trećina je zaposlena, što je daleko ispod evropskog proseka koji iznosi 46 odsto.
Ekonomisti često skreću pažnju na činjenicu da platni jaz, odnosno razlika u zaradama između žena i muškaraca u Srbiji iznosi 11 odsto, a i ovo istraživanje pokazuje da i mladi muškarci zarađuju više od mladih žena. Istina, razlika nije tako velika, s obzirom na to da njihove prosečne zarade iznose 30,429 odnosno 28,113 dinara OPŠIRNIJE


Radnika više od penzionera u samo dve opštine
19. avg 2016. godine. Izvor: Dnevnik

Po najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Vojvodini je na kraju prošle godine bila zaposlena 508.381 osoba. U isto vreme, po podacima
Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Vojvodina je imala 424.956 penzionera, dok je po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje bilo 174.854 nezaposlena. Ukupan broj penzionera i nezaposlenih je 599.810, što je 90.000 više nego što je bilo ukupno zaposlenih u Vojvodini na kraju prošle godine.
Najviše zaposlenih u Vojvodini bilo je u Južnobačkoj oblasti – 193.332, zatim u Sremskoj – 74.433, Južnobanatskoj – 63.442, Severnobačkoj – 52.671, Srednjobanatskoj – 43.349, Zapadnobačkoj – 42.394 i Severnobanatskoj – 36.760. Ako se posmatraju podaci o zaposlenosti u vojvođanskim gradovima, prednjači Novi Sad sa 135.058 zaposlenih, a iza njega je Subotica sa 42.152, odnosno tri puta manje onih koji imaju stalno radno mesto. Zrenjanin je na kraju prošle godine s 33.636 bio na trećem mestu po broju zaposlenih u Vojvodini, Pančevo je bilo četvrto s 29.291, a Sombor peti s 23.488. Ostali gradovi koji imaju manje od 20.000 zaposlenih. Najmanje ih je imala opština Sremski Karlovci – svega 1.334, dok ih je u Novoj Crnji bilo 1.549, u Čoki 1.803, u Sečnju 2.152 i u Malom Iđošu 2.215. OPŠIRNIJE


Utva” sve slabije leti, a sve niže pada
17. avg 2016. godine. Izvor: Dnevnik

Oko 240 radnika pančevačke „Utve” dobilo je tek majsku platu, posla je sve manje, a naznaka o tome šta će biti s tom fabrikom aviona još uvek nema. To je bio razlog da Samostalni sindikat „Utve”, kako je za „Dnevnik” objasnio njegov predsednik Slobodan Kostić, koji je i predsednik Pokrajinskog sindikata metalaca Vojvodine, uputi dopis ministrima privrede i odbrane sa zahtevom da im se kaže šta će biti s preduzećem.
– Zatražili smo od ministara privrede i odbrane da ubrzaju rešavanje statusa „Utve”, koja je na ivici propasti, koja nema novca za investicije, plate kasne, a obećani strateški partner ne dolazi – kaže Kostić. – Ukoliko nas nadležni ne pozovu i na informišu o tome kakva će biti naša sudbina, stupićemo u štrajk.
Naš sagovornik podseća na to da je Vlada Srbije „Utvu” uvrstila u za državu strateški važna preduzeća za odbranu zemlje, ali ne i u prioritetnih 17 za koje se traži rešenje, što kod radnika ostavlja gorak ukus i stvara utisak da su zaboravljeni ili manje važni od nekih drugih. Sve to je drugačije od onoga što su obećavali „Utvi” i uveravali je da će rešenje biti nađeno kroz strateško parnerstvo s „Jugoimportom SDPR”. OPŠIRNIJE

ARHIVA VESTI

2015. V3.0