Evropska komisija je, kao odgovor na produbljenu energetsku krizu u Evropi i poremećaje na tržištu nafte i gasa izazvane globalnim sukobima i nestabilnostima u snabdevanju, preporučila niz mera za smanjenje potrošnje energije. Među njima se posebno izdvaja šira primena rada od kuće gde god je to moguće, kao način da se u kratkom roku smanji potrošnja goriva i električne energije.
Ova mera deo je šireg paketa evropskih politika za ublažavanje energetske krize i strategije Evropske unije za smanjenje zavisnosti od uvoznih energenata i stabilizaciju tržišta. Cilj je smanjenje potrošnje nafte i povećanje energetske efikasanosti kroz promenu svakodnevnih navika u radu i kretanju, pri čemu se posebno podstiču rad na daljinu, veće korišćenje javnog prevoza i racionalnija potrošnja energije u zgradama.
Prema analizama Međunarodne agencije za energiju, saobraćaj učestvuje sa oko 45% u ukupnoj potrošnji nafte, pa smanjenje odlazaka na posao i korišćenja automobila može imati značajan uticaj na ukupnu potrošnju energenata. U tom kontekstu, rad od kuće se posmatra kao jedna od konkretnih i brzo primenljivih mera za smanjenje potrošnje energije.
Međutim, Evropski sindikati upozoravaju da ovakav model rada ima značajne socijalne i radnopravne posledice. Ključna primeadba odnosi se na to da deo troškova rada od kuće, poput električne energije, grejanja, interneta i opreme, prelazi na zaposlene, što u uslovima rasta cena dodatno opterećuje domaćinstva i utiče na životni standard.
Naglašava se da rad od kuće mora biti dobrovoljan i jasno regulisan, uz dogovor poslodavaca i zaposlenih. Posebno se insistira na preciznom definisanju radnog vremena, nadoknade troškova i prava na odvajanje poslovnog i privatnog života, kako bi se sprečilo produženo i neplaćeno angažovanje.
Iskustva zaposlenih pokazuju da rad od kuće ima svoje prednosti ali i nedostatke. Sa jedne strane, donosi uštedu vremena, manje troškove prevoza i veću fleksibilnost. Sa druge strane, dolazi do slabije komunikacije među kolegama i brisanja granice između privatnog i poslovnog života.
U Srbiji dodatni izazov predstavlja to što pravni okvir u ovoj oblasti nije dovoljno precizan ni celovit. Iako Zakon o radu prepoznaje rad van prostorija poslodavca (članovi 42. i 44.), postojeća zakonska rešenja ne uređuju u potpunosti savremene oblike rada na daljinu, koji su postali znatno zastupljeniji nakon pandemije Korona virusa. Zakon prepušta regulisanje poslodavcima, kroz opšte akte ili pojedinačne ugovore o radu. To u praksi znači da se pravila razlikuju od slučaja do slučaja, pa su prava i obaveze zaposlenih često nedovoljno jasno definisana. Zbog toga sindikati insistiraju na preciznijem i jedinstvenom zakonskom uređenju ove oblasti.
Ono bi trebalo da obuhvati nadoknadu troškova (struja, internet, oprema), radno vreme, bezbednost i zdravlje na radu, kao i zaštitu privatnosti zaposlenih. Posebno se ističe pitanje troškova, jer deo energetskog opterećenja prelazi na domaćinstva, što u uslovima rasta cena predstavlja dodatni finansijski teret za radnike.
Rad od kuće se u evropskim politikama pojavljuje kao jedna od mera za uštedu energije, uz jasnu poruku sindikata da se energetska kriza ne sme prelamati preko leđa radnika, već da mora biti praćena preciznim pravilima,zaštitom prava zaposlenih i otvorenim socijalnim dijalogom, kako bi se obezbedila ravnoteža između ciljeva energetske politike i uslova rada.