Prema zvaničnim podacima, realni rast BDP-a u prvom kvartalu 2025. iznosio je 2,0%, dok je industrijska proizvodnja u maju porasla za 4,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine, ali je i dalje ispod proseka iz 2024. godine. U periodu januar–maj zabeležen je rast industrije od 2,5%.
Iako naizgled postoji pozitivan trend, iza tih brojki kriju se ozbiljna strukturna ograničenja. srpske ekonomije. Naime, privredni rast dominantno zavisi od državne potrošnje i stranih direktnih investicija, dok je doprinos domaćeg privatnog sektora izuzetno nizak. Gotovo dve trećine investicija dolazi iz državnih i stranih izvora, dok domaći privatni sektor učestvuje sa manje od 20%. Broj novoosnovanih preduzeća u Srbiji tri puta je manji u poređenju sa prosekom zemalja centralne i istočne Evrope, što ukazuje na izuzetno nisku preduzetničku aktivnost.Činjenica da domaćinstva investiraju skoro koliko i domaći privredni sektor ukazuje na njegovo potiskivanje i marginalizaciju.
S druge strane, privredni rast se prvenstveno oslanja na tri sektora – građevinarstvo, rudarstvo i IT sektor –koji čine tek šestinu ukupne privrede, sa ratom od oko 10%. Nasuprot tome, preostalih 85% privrede raste ispod 3%, što ukazuje na neravnotežu i zavisnost privrede od malog broja delatnosti. Dodatni problem predstavlja činjenica da su glavni sektori rasta – naročito rudarstvo – snažno povezani s državom i izloženi spoljnim šokovima, kao i ograničenjima zbog iscrpljivosti resursa.
Eksploatacija rude, naročito bakra i zlata, u poslednjih sedam godina povećana je petostruko, ali bez adekvatne prerade i industrijske nadgradnje, što ograničava potencijal za tehnološki napredak i povećanje dodate vrednosti u drugim granama.Takva struktura čini celokupnu privredu ranjivom, nedovoljno konkurentnomi nesposobnom da generiše dugoročni razvoj.
Održiv razvoj zahteva snažnu podršku malim i srednjim preduzećima (MSP), koji su u razvijenim ekonomijama ključni nosioci zapošljavanja, inovacija i lokalnog razvoja. U Srbiji, međutim, MSP se suočavaju s brojnim barijerama – otežanim pristupom finansijama, komplikovanom administracijom, nelojalnom konkurencijom i nepovoljnom poreskom politikom. Prepoznavanje malih i srednjih preduzeća (MSP) kao strateških partnera otvara prostor za dugoročno održiv rast zasnovan na domaćoj inicijativi i inovacijama. Ciljano usmerene mere podrške – poput poreskih olakšica, olakšanog pristupa finansiranju, razvoja startapa i podsticanja preduzetništva među mladima, ženama i povratnicima – mogu značajno doprineti jačanju preduzetničkog sektora. Uspostavljanjem takvog modela, postavljaju se temelji za stabilniju, otporniju i diversifikovanu ekonomiju, kao i za dugoročni privredni rast zasnovan na domaćoj inicijativi i inovacionom potencijalu.