Danas obeležavamo Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu – dan koji nas podseća da su bezbedni i zdravi uslovi rada osnovno pravo svakog zaposlenog, ali i obaveza celog društva.
Sa aspekta sindikalnog delovanja, ovaj datum ima poseban značaj. On nije samo simboličan podsetnik, već i snažan poziv na stalnu i organizovanu borbu za unapređenje uslova rada, doslednu primenu propisa i zaštitu života i zdravlja zaposlenih. Sindikati u toj borbi imaju ključnu ulogu – da ukazuju na propuste, štite radnike i insistiraju na odgovornosti svih aktera. Odgovornost za bezbednost na radu dele država, poslodavci i radnici, ali je neophodno da država i nadležne institucije obezbede da se propisi dosledno sprovode u praksi, a ne da budu samo deklarativna.
Prema podacima Inspektorat za rad, u Srbiji je tokom 2024. godine prijavljeno 14.483 povrede na radu, uključujući 21 smrtni slučaj i 1.567 teških povreda. Ovi podaci odnose se na slučajeve koji su formalno prijavljeni i obrađeni kroz sistem inspekcijskog nadzora. Istovremeno, podaci zdravstvenog sistema ukazuju na znatno veći broj – oko 24.000 povreda na radu, uključujući 46 smrtnih ishoda, 4.386 teških i 19.639 lakih povreda.
Razlike u podacima jasno pokazuju da se realna slika bezbednosti na radu ne može sagledati kroz jedan izvor informacija, već samo kroz celovit sistem evidencije. One nastaju zato što Inspektorat za rad evidentira isključivo prijavljene i inspekcijski obrađene povrede, dok zdravstveni sistem obuhvata i lakše povrede, kao i one koje nikada nisu prijavljene nadležnim organima, što dodatno otežava realno sagledavanje stanja bezbednosti na radu.
Ovakvo stanje ukazuje na dubok sistemski problem. Iako postoji zakonski okvir, podaci pokazuju da bezbednost i zdravlje na radu i dalje nisu na zadovoljavajućem nivou. Posebno u rizičnim delatnostima, poput građevinarstva, rudarstva, industrijske proizvodnje, saobraćaja i transporta, kao i energetike, i dalje dolazi do teških i smrtnih povreda koje su u velikom broju slučajeva mogle biti sprečene.
Jedan od ključnih uzroka nesreća i dalje je nedovoljna i nedosledna primena Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i nepoštovanje akta o proceni rizika, koji mora biti temelj svakog sistema zaštite na radu. Dokle god postoji jaz između propisa i njihove primene u praksi, i dokle god se bezbednost posmatra kao trošak, a ne kao obaveza, radnici će ostati izloženi riziku.
Zato sindikati kontinuirano ukazuju da je neophodno jačati inspekcijski nadzor, obezbediti doslednu primenu zakona i unaprediti kulturu prevencije, umesto reagovanja tek nakon nesreće.Neophodno je stalno podizati svest – kod poslodavaca, radnika i šire javnosti – da je bezbedno radno okruženje osnov dostojanstvenog rada. U interesu je celog društva da se svaki radnik sa posla vrati svojoj porodici zdrav i bezbedan.
Ovaj dan je prilika da poslodavci i zaposleni preispitaju postojeće mere zaštite i unaprede uslove rada. Prevencija, pravilna procena rizika i dosledna primena zakona moraju postati standard, a ne izuzetak, jer zalaganje za bezbedne i zdrave uslove rada predstavlja svakodnevnu obavezu svih učesnika u procesu rada.
Na današnji dan posebno ističemo:
- značaj dosledne primene mera zaštite na radu
- odgovornost poslodavaca da obezbede sigurno radno okruženje
- potrebu da se svaka povreda na radu prijavi i evidentira
- pravo radnika na punu pravnu i zdravstvenu zaštitu
- ključnu ulogu sindikata u zaštiti života, zdravlja i dostojanstva zaposlenih
Ovaj dan je i prilika da se setimo svih radnika koji su izgubili život ili narušili zdravlje na radu. Njihova stradanja nas obavezuju da se za bezbedne uslove rada borimo kontinuirano, odgovorno i bez kompromisa.
Bezbednost i zdravlje na radu nisu trošak – oni su ulaganje u ljude, u dostojanstvo rada i u budućnost društva. Samo zajedničkim delovanjem, uz puno poštovanje zakona i jačanje uloge sindikata, možemo izgraditi radna mesta na kojima su sigurnost, zdravlje i poštovanje neprikosnovene vrednosti.
