Uprkos ekonomskom rastu izraženom kroz brojke i statistike, svakodnevni život građana Srbije pokazuje sasvim drugačiju sliku – onu u kojoj zarade sve teže prate rast troškova života. Životni standard i dalje predstavlja ozbiljan izazov za veliki broj domaćinstava, upravo zbog neravnoteže između primanja i realnih izdataka.
Prosečna neto zarada u Srbiji za maj 2025. iznosila je 107.705 dinara, što je približno vrednosti prosečne potrošačke korpe. Međutim, taj broj ne prikazuje stvarno stanje, jer većina građana prima manje od proseka i ne može da pokrije ni osnovne mesečne troškove. Podatak o medijalnoj zaradi, koja je u maju iznosila 84.408 dinara, daje jasniji uvid u raspodelu primanja. To znači da polovina zaposlenih u Srbiji zarađuje manje od tog iznosa, što ukazuje da značajan deo radno aktivnog stanovništva nema dovoljno prihoda za dostojanstven život.
Najviše su pogođeni radnici sa niskim primanjima, budući da minimalna potrošačka korpa, koja sadrži samo najosnovnije i krajnje skromne potrebe jednog domaćinstva, u maju iznosi 55.869 dinara, dok je minimalna zarada bila 54.208 dinara – što je 1.661 dinar manje. To jasno pokazuje da minimalna plata nije dovoljna čak ni za pokrivanje ograničenih troškova osnovne egzistencije, a kamoli za život dostojan čoveka.
Značajne regionalne razlike u visini zarada dodatno utiču na životni standard u Srbiji. U maju 2025. godine, zarade veće od republičkog proseka zabeležene su samo u Beogradu (133.601 dinar), Novom Sadu (122.165 dinara) i Smederevu (112.999 dinara). Ovi gradovi, zajedno sa Nišem i Kragujevcem, imaju kupovnu moć iznad republičkog proseka. U ostalim mestima prosečne zarade uglavnom pokrivaju minimalnu potrošačku korpu, ali nisu dovoljne za prosečne troškove života, te se dodatno produbljuje nejednakosti u životnom standardu širom zemlje.
Poređenja sa zemljama u regionu i Evropske unije jasno ukazuju na značajnu razliku u životnom standardu. U Sloveniji i Hrvatskoj prosečne plate su dva do tri puta više nego u Srbiji, dok minimalna zarada u Sloveniji približno odgovara prosečnoj plati u Srbiji. U zapadnoevropskim državama, zarade su višestruko veće i omogućavaju građanima ne samo pokrivanje osnovnih troškova, već i štednju i kvalitetniji život.Zbog takvih razlika, sve veći broj mladih i obrazovanih ljudi iz Srbije odlučuje se na odlazak u te zemlje u potrazi za sigurnijim primanjima, boljim uslovima rada i dostojnijim životom. Ovaj trend predstavlja dodatni izazov za domaće tržište rada i dugoročni razvoj zemlje. Uprkos političkim najavama da minimalna zarada „prvi put pokriva minimalnu potrošačku korpu“, zvanični podaci jasno pokazuju da to još uvek nije realnost.Od oktobra ove godine minimalna cena rada biće povećana sa 308 na 337 dinara po satu, ali sindikati ocenjuju da je to nedovoljno i upozoravaju da će inflacija ubrzo umanjiti stvarni efekat tog povećanja. Predlaže se da minimalna zarada za 2026. godinu iznosi 70.000 dinara, što se smatra realnijim iznosom za pokrivanje osnovnih životnih troškova.Ukoliko pregovori sa Vladom i poslodavcima ne donesu konkretne pomake, sindikati najavljuju i druge vidove delovanja, uključujući i mogućnost protesta.Dostojanstven život ne sme biti privilegija manjine, već pravo svih građana Srbije!