Prosečna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo u januaru 2025. godine iznosila je 106.194,63 dinara, što je za 429 dinara više u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa januarom 2024. godine, prosečna potrošačka korpa povećana je za 4%.
Minimalna potrošačka korpa iznosila je 55.085,24 dinara, što je za 214 dinara više nego u decembru 2024. godine, dok je u odnosu na isti mesec prethodne godine zabeležen rast od 4,4%.
Prosečna neto zarada obračunata za januar 2025. godine iznosila je 107.476 dinara. U odnosu na januar 2024. godine, neto i bruto zarade su nominalno porasle za 12,1%, a realno za 7,2%. U poređenju sa decembrom 2024. godine, prosečna neto zarada je nominalno manja za 0,8%, a realno manja za 1,4%.
Za pokriće prosečne potrošačke korpe u januaru 2025. godine bilo je potrebno 0,99 prosečnih zarada. Minimalna zarada iznosila je 56.672,00 dinara i pokrivala je minimalnu potrošačku korpu, odnosno osnovni nivo potrošnje potreban za preživljavanje.
Kupovna moć i realnost troškova domaćinstava
Iako prosečna zarada gotovo pokriva prosečne mesečne troškove, realnost za mnoga domaćinstva značajno odstupa od toga. Podaci pokazuju da oko 70% građana zarađuje manje od iznosa potrebnog za pokriće životnih troškova, što ukazuje na ozbiljne ekonomske izazove sa kojima se suočava veliki deo stanovništva.
Posmatrano po gradovima, u januaru 2025. godine iznad republičkog proseka kupovne moći nalazili su se Beograd, Novi Sad i Niš. U ostalim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna neto zarada nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.
Struktura potrošnje
Analiza troškova pokazuje da najveći deo prosečne potrošačke korpe čine troškovi hrane i bezalkoholnih pića, na koje odlazi 42.845,41 dinar, odnosno 40,35% mesečnog budžeta. Kada se tome dodaju troškovi stanovanja, električne energije, vode, gasa i drugih energenata, koji iznose 22.009,61 dinar mesečno (20,73% budžeta), jasno je da vrlo malo sredstava ostaje za ostale osnovne potrebe.
Za oblasti poput zdravstva, obrazovanja, komunikacija, odeće, obuće i opremanja domaćinstva preostaje minimalan deo budžeta. Na primer, prema podacima iz potrošačke korpe, domaćinstva za obrazovanje mogu izdvojiti svega 546,42 dinara mesečno.
Iako korisna kao statistički pokazatelj, potrošačka korpa ne odražava u potpunosti realne potrebe domaćinstava, naročito u uslovima rastućih troškova života. Sve veći jaz između zarada i stvarnih životnih izdataka ukazuje na potrebu za konkretnim ekonomskim merama koje bi doprinele unapređenju životnog standarda građana.
U tom kontekstu, redefinisanje potrošačke korpe – kako bi bolje pratila realne troškove i savremene ekonomske uslove – kao i unapređenje metodologije njenog izračunavanja, postaje ključno za preciznije praćenje životnog standarda i efikasnije planiranje ekonomskih politika.