Prvomajski proglas SSSS
Prvog maja, na međunarodni praznik rada i radnika, demokratski svet se seća dostignuća radničkog pokreta i žrtava koje su radnički pokret i njegovi pripadnici podneli u borbi za veća radna prava.
Zato je ovaj dan simbol borbe za jednakost i prava radnika, ali i simbol solidarnosti, pravde i jednakosti kojima svi težimo.
Prvi maj je i stalni podsetnik da su pravedna zarada, sigurni radni uslovi, zdrava radna i životna sredina i poštovanje prava radnika još uvek snovi za mnoge radnike.
Iako suočeni sa brojnim izazovima, dok tehnologija napreduje i društvo se menja, stojimo uz svakog radnika i poručujemo: samo zajedno, dosledno i solidarno možemo zaštititi prava i interese zaposlenih.
Neka Prvi maj bude podsetnik da borbe koje su počele pre više od veka još uvek traju.
Jer, radnička prava se ne poklanjaju, već moraju da se izbore.
Živeo 1. maj – praznik rada i solidarnosti!
Zaključci i zahtevi SSSS upućeni Vladi Srbije
Sa skupa, povodom obeležavanja Prvog maja – Međunarodnog praznika rada i Dana Saveza samostalnih sindikata Srbije – 27. april, dva datuma koji simbolizuju borbu radnika za veća prava, više zarade i dostojanstven život, 1. maja 2025. godine, u Beogradu, na Trgu Nikole Pašića, Vladi Republike Srbije su upućeni sledeći:
ZAKLJUČCI I ZAHTEVI SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE
Socijalno-materijalni položaj zaposlenih u Srbiji je izrazito nepovoljan. Uprkos povećanju minimalne i prosečne zarade, one ne prate rast cena i troškova života i nisu dovoljne za dostojanstven život. Prava radnika se ne poštuju, a sindikalni predstavnici se progone i šikaniraju. Socijalni dijalog je samo formalan, odluke se donose mimo dogovora i razgovora, sindikati ne učestvuju u izradi ključnih zakona iz sveta rada. Kolektivni ugovori na nivou sektora ne postoje jer je njihovo donošenje onemogućeno rešenjima i uslovima iz važećeg Zakona o radu. Zakonska rešenja su sve restriktivnija, a prava onih koji rade sve manja. Uprkos zakonskim propisima, i dalje više od 50 radnika godišnje smrtno strada na radnom mestu. Sve više mladih, kvalifikovanih i obrazovanih, ali i starijih radnika napušta Srbiju u potrazi za bolje plaćenim poslovima zbog čega gubimo kvalifikovanu radnu snagu. Penzije, i pored povećanja, za veliki broj penzionera su nedovoljne za dostojanstven život.
Stoga, Savez samostalnih sindikata Srbije zahteva:
- da hitno otpočne izmena radnog zakonodavstva, pre svega Zakona o radu i Zakona štrajku, koji ograničavaju prava radnika, ne prate promene u industrijskim odnosima i tehnološkim promenama i ne prepoznaju nova radna mesta i atipične ugovore o radu;
- da sve naše inicijative, vezane za izmene i dopune Zakona o radu, koje su usvojene na Socijalno ekonomskom savetu, a koje se tiču zaštite od otkaza ugovora o radu, zaštite sindikalnih predstavnika i članova sindikata pri obavljanju sindikalne delatnosti, određenih prava koje se mogu ugovarati kolektivnim ugovorom samo za potpisnike tog ugovora, uvođenja tromesečnog proseka zarade kao osnova za obračun zarade zaposlenih za vreme rada na dan praznika koji je neradan dan, godišnjeg odmora i plaćenog odsustva, brisanje ograničenja vezanog za važenje kolektivnog ugovora;
- da se, izmenama Zakona o radu, omogući započinjanje potpisivanje kolektivnih ugovora na nivou delatnosti i proširenje njihovih dejstava;
- da se, umesto minimalne zarade, koja mora biti samo izuzetak i kratkog roka, omogući „plata za život“, koja će kontinuirano rasti u skladu sa rastom cena i troškova života;
- da se ukine trajno umanjenje penzija po osnovu kaznenih poena za prevremeni odlazak u penziju;
- da se adekvatnom politikom zapošljavanja i otvaranjem kvalitetnih radnih mesta, ali i zaradama od kojih se može živeti, zaustavi odliv radne snage i obrazovanih mladih ljudi u inostranstvo;
- da se sistemski rešava problem zarada u javnom sektoru, a ne parcijalno;
- da se dodatnim sankcionisanjem neodgovornih poslodavaca i striktnim poštovanjem odredbi zakona o bezbednosti i zdravlju na radu zaštite radnici na svojim radnim mestima.
Imajući u vidu prethodno, zahtevamo od Vlade Srbije da se hitno započne sa rešavanjem problema i to kroz socijalni dijalog sa sindikatima kao ravnopravnim partnerima.