Na domaćim gradilištima Indijci, naši majstori otišli "trbuhom za kruhom"
28. 2. 2022. Izvor: RTV, foto: EPA-EFE (Julien Warnand)

Dok je većina privrednih grana pretrpela velike gubitke tokom pandemije, građevinska industrija u našoj zemlji doživela je procvat, nastavljajući rast koji beleži nekoliko godina, kao glavni pokretač domaće privrede. Međutim, na gradilištima uglavnom viđamo radnike iz inostranstva, dok naši majstori svoj zanat naplaćuju u zemljama zapadne Evrope. Zašto je teško doći do dobrog majstora, kada na primer želite da renovirate stan, ali i za manju popravku, i zašto su cene njihove usluge visoke…?

Podatak da je izdato 405 odsto više građevinskih dozvola  nego prošle godine, i da je vrednost građevinskih radova u Novom Sadu  uvećana za 105 odsto, dok je taj procenat na nivou Srbije 17,5 odsto, pokazuje nesumnjivo da se u Novom Sadu gradi i da će se graditi i u narednom periodu, rekao je u Jutarnjem programu RTV-a, Josip Modić, predsednik sindikata građevinskih radnika Vojvodine.

Građevinarstvo je vodeća grana u privredi, međutim, na našim gradilištima sve je više radnika iz Indije i Pakistana a nama fali kvalifikovane radne snage. OPŠIRNIJE

Srbija novac za siromašne prebacivala za vojsku i odbranu
22. 2. 2022. Izvor: 021.rs

Srbija je, za poslednjih osam godina, povećala budžetska izdvajanja za odbranu, vojsku i policiju a smanjila državna ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu.
Udeo bruto društvenog proizvoda (BDP) za obrazovanje i socijalnu zaštitu je niži nego ranije, a ulaganja u zdravstvo su već dve decenije niže nego u zemljama istočne i centralne Evrope, piše u izveštaju koji je A11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava uradila zajedno sa njujorškim Centrom za ekonomska i socijalna prava (CESR), a koje prenosi Nova ekonomija.
Izveštaj sadrži analizu raspodele i trošenja budžetskih sredstava od 2014. godine, odnosno od uvođenja mera štednje Vlade Srbije.
Kako se navodi, najveći udar preživeo je sistem socijalne zaštite, najsiromašniji građani, jer je pored smanjivanja državnih izdvajanja, država prebacivala budžet namenjen za socijalnu zaštitu u budžet za odbranu i vojsku.
Broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu je oko 470.000 (6,8 odsto) i taj broj se ne menja skoro deset godina. OPŠIRNIJE

Završen protest vaspitača, poručili da borbu nastavljaju kroz institucije
14. 2. 2022. Izvor: Nova, Foto: Filip Krainčanić

Protest vaspitača, koji je organizvao Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja završen je ispred zgrade Vlade Republike Srbije. Okupljeni su zatražili hitno usvajanje niza zahteva, a ranije su pozvali građane na solidarnost, tražeći podršku koja im je neophodna.
Aktivisti su ispred Vlade poručili da zahtevaju formiranje Radne grupe koja će se baviti njihovim problemima, a pozvali su i predstavnika Vlade da im se pridruže.

Prema rečima reportera Nova.rs, na skupu je bilo oko 500 okupljenih koji su se najpre okupili ispred zgrade Ministarstva prosvete, nakon čega su se uputili ka Vladi Srbije. Okupljeni su nosili transparente „Nismo vas tako vaspitale“ i poručili da imaju 2,5 puta manje plate od proseka. OPŠIRNIJE

Obolelima od Covid-a 72% firmi isplaćivalo pune zarade
11. 2. 2022. Tekst i fotografija: poslodavci.rs

U prethodna dva meseca čak 92% preduzeća imalo je zaposlene na bolovanju zbog Covid-19. Od toga, 72% poslodavaca isplaćivalo je puni iznos zarade tokom trajanja bolovanja zaposlenog, pokazala je anketa koju je sprovela Unija poslodavaca Srbije među skoro 300 vlasnika i direktora firmi svih veličina, od preduzetničkih, do velikih kompanija.

Kod tri četvrtine poslodavaca, bolovanje zaposlenih trajalo je do 3 nedelje, a kod jedne četvrtine duže od toga. U 65% anketiranih preduzeća zabeležen je gubitak usled odsustva zaposlenih zbog Covid-19, najviše u prerađivačkoj industriji, a mereno prema veličini firme najviše su pogođena mikropreduzeća.

Na pitanje kako su rešavali problem nedostajućih radnika, većina anketiranih odgovara da se odlučila za preraspodelu posla među preostalim zaposlenima (72%). Njih 15% moralo je da smanji obim poslovanja, a 8% je angažovalo nove radnike. Neki su skratili radno vreme, ili uputili zaposlene na rad od kuće. OPŠIRNIJE

Održan seminar posvećen ženama, njihovim aktivnostima i pravima
9. 2. 2022. Izvor fotografije: zrenjaninski.com

Sekcija žena Veća saveza samostalnih sindikata za grad Zrenjanin i opštine organizovala je prošlog petka, u sindikalnim prostorijama, jednodnevni seminar posvećen ženama, njihovim aktivnostima i pravima.

Seminar je organizovan u saradnji sa BeFem kulturnim centrom iz Beograda. Ovom događaju su prisustvovale i članice Unije poslodavaca Zrenjanina i udruženja “Roza”, koje se bavi radnim pravima žena iz našeg grada.

– Cilj seminara je bio da se članice navedenih organizacija upoznaju sa iskustvima aktivnih žena iz cele Srbije. Ta iskustva su pretočena u filmove u produkciji BeFem kulturnog centra. Takođe, održan je i medijski trening, kojim su žene upoznate sa osnovnim elementima medijskih kampanja, kako se oblikuju i sprovode. One su time stekle osnovna znanja koja im mogu poslužiti u njihovom daljem radu – kaže za portal zrenjaninski.com Melanija Lojpur, sekretarka Veća saveza samostalnih sindikata za grad Zrenjanin i opštine. OPŠIRNIJE

AKTIVIRAN SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET OPŠTINE ŠID
2. 2. 2022. Izvor:  pses.org.rs, mojgradsm.rs

U Skupštini opštine Šid održana je Konstitutivna sednica Socijalno-ekonomskoj saveta opštine Šid, 28. januara 2022. godine. Time je aktiviran njegov rad posle višegodišnjeg zastoja.
Na sednici je verifikovano 9 članova Saveta – tri ispred lokalne samouprave, tri ispred Unije poslodavaca Srbije – poslodavaca Šida, dva iz Saveza samostalnih sindikata – Povereništva Šid i jedan iz UGS „Nezavisnost“. Za predsedavajućeg u narednom jednogodišnjem periodu izabran je Zoran Zec, iz Povereništva Saveza samostalnih sindikata za Šid. Na sednici je usvojen je Poslovnik o radu, imenovan je sekretar Saveta i donete su i druge odluke potrebne za rad Saveta.

U radu Konstitutivne sednice učestvovali su predsednik Opštine Šid Zoran Semenović, sa saradnicima, predsedavajući Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta i pokrajinski sekretar za privredu i turizam dr Nenad Ivanišević, kao i ostali članovi Kolegijuma PSES-a: Vladimir Lalošević, predsednik Unije poslodavaca Vojvodine, Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i Milojica Živković, predsednik Pokrajinskog odbora UGS „Nezavisnost“ za Vojvodinu, kao i Palimir Tot, zamenik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam. Sednici su, takođe, prisustvovali sekretari Republičkog i Pokrajinskog SES-a Dušan Petrović i Milina Tušjak i Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Socijalno-ekonomski savet opštine Šid je deveti aktivan, od ukupno 45 lokalnih samouprava u Vojvodini.

Radnici JGSP: Novosadski prevoz će stati od ponedeljka ukoliko nam se ne povećaju plate
3. 2. 2022. Izvor: Danas.rs

Javni gradski prevoz u Novom Sadu biće blokiran u ponedeljak, 7. februara, ukoliko gradska vlast ne prihvati zahtev radnika JGSP „Novi Sad“ da im se povećaju plate znatno više od ponuđenih sedam odsto.
Između 250 i 300 radnika preduzeća okupilo se jutros posle informacije da je u pregovorima predstavnika gradske vlasti i reprezentativnih sindikata radnika javnih i komunalnih preduzeća ponuđena povišica od, kako kažu, mizernih sedam procenata.
Prema tom predlogu, plate vozača bile bi povećane za oko tri hiljade, a dvostruko više dobili bi kroz povećane stimulacije, pa bi u kovertama primali desetak hiljada dinara više.
Zaposleni u GSP-u okupili su se mimo sindikalnih organizacija i poručili da ne prihvataju njihovo zastupanje već da žele direktne pregovore sa nadležnima u gradskoj upravi. OPŠIRNIJE

Socijalno- ekonomski savet prihvatio predlog za smanjenje akciza na evro-dizel
2. 2. 2022. Izvor: Dnevnik /Tanjug

Članovi Socijalno- ekonomskog saveta (SES) nisu na današnjoj sednici dali pozitivno mišljenje o nacrtu Zakona o radnim praksama ali su se, kako je izjavio predsedavajući Saveta Miloš Nenezić dogovorili oko brojnih drugih inicijativa socijalnih partnera, među kojima je i ona o smanjenju akciza na evro-dizel za komercijalnu transportnu privredu.
O njoj, kako je Nenezić rekao na konferenciji za novinare posle sednice SES-a, tek treba da se izjasni Ministarstvo finansija. Nenezić je rekao da je prihvaćena inicijativa Unije poslodavaca Srbije za reformu sistema neporeskih prihoda, reformu obrazovanja. Naveo je da je podržana inicijativa pokrajinskog Socijalno-ekonomskog saveta za izmenu propisa za poboljšanje položaja majki preduzetnica.
Goran Milić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije je naveo da je razmatrana inicijativa iz Pirota, koja se odnosi na to da li se minimalna cena rada može utvrđivati dva puta godišnje.
"Zaključili smo da se sa 35.000 dinara teško može živeti posebno zbog rasta cena poslednjih meseci", rekao je on. Ukazao je da će budući da će izbori biti u aprilu i skupština biti raspuštena, ove teme ostati za novu vladu. OPŠIRNIJE

Prosečne plate u Subotici, Bačkoj Topoli i Malom Iđošu drastično manje od republičkog proseka
1. 2. 2022. Izvor: Danas, foto: J. Patarči

U Subotici je prosečna plata u novembru prošle godine bila za oko 6.500 dinara manja od republičkog proseka, a ta razlika ide i do blizu 17.000 dinara, ukoliko se uporede podaci za druge dve opštine Severnobačkog okruga.
Prema rečima Ištvana Huđija, predsednika Saveza samostalnih sindikata Subotice, razlog ovako velikog jaza u ceni rada jednim delom leži u prosečnoj plati za Beogradski region, koja iznosi 87.181 dinara, te samim tim podiže republički prosek.
S druge strane, dodaje Huđi, problem predstavlja to što u Subotici veliki broj radnika koji je zaposlen u Industrijskoj zoni ima medijalnu zaradu, čija osnovica iznosi 50.000 dinara, a na nju se nadograđuje ono što je Sindikat postigao kroz kolektivne ugovore, a to su topli obroci, bonusi, regresi za godišnje odmore i 13. plata.

“Veće zarade su u ‘Flenderu’ i drugim kompanijama, koje isplaćuju 60.000 i 70.000 dinara, ali tu već postoji noćni rad i razni dodatni uslovi zbog kojih su nekome plate veće”, kaže Huđi.
Osim toga, naš sagovornik ističe i da poslodavci koji dolaze u Suboticu najčešće traže radnike koji će biti angažovani na operativnim poslovima, a koji su po pravilu manje plaćeni.
“Subotica je region sa kvalitetnom radnom snagom i oni poslodavci i vlasnici kapitala koji dolaze u naš grad, najčešće nude operativne poslove za koje nisu potrebni fakulteti i više škole, već je dovoljna srednja stručna sprema i to je jedan od razloga zbog čega, kada imate veliki broj takvih radnika, onda možete da govorite da Subotica ima 62.690 dinara prosečnu platu”, ističe Huđi. OPŠIRNIJE

Minimalna zarada u 13 članica EU manja od 1000 evra
1. 2. 2022. Izvor: Dnevnik /Tanjug

Mesečna minimalna zarada u 13 od 21 države članice EU, a koja je regulisana zakonom, bila je u januaru ove godine ispod hiljadu evra, pokazuju današnji podaci Eurostata.
U dve države ona je nešto viša do hiljadu, u šest država je više od 1.500 evra, a razlika između najniže i najviše minimalne zarade u EU veća je od sedam puta, prenosi Hina.
Prema podacima Eurostata, najnižu minimalnu zaradu imaju Bugari 332 evra, a najvišu Luksemburžani 2257 evra, dok je u Hrvatskoj “minimalac” 624 evra, a u Sloveniji 1074 evra.
Nakon Bugarske slede Letonija s 500 evra, Rumunija 515, Mađarska 542, Hrvatska 624, Slovačka 646, Češka 652, Estonija 654, Poljska, 655, Litvanija 730, Grčka 774, Malta 792 i Portugal 823 evra.
Nešto više od hiljadu evra imaju Slovenija 1074 i Španija 1126 evra, a šest zemalja ima više od 1500 evra, Francuska 1603, Nemacka 1621, Belgija 1658, Holandija 1725, Irska 1775 i Luksemburg 2257 evra.
Šest zemalja nema zakonski propisanu minimalnu zaradu, nego se ona određuje kolektivnim ugovorima, a to su Danska, Italija, Kipar, Austrija, Finska i Švedska. OPŠIRNIJE

Jaz između najniže i najviše zarade više od hiljadu evra
1. 2. 2022. Izvor: Dnevnik /Tanjug

Na visinu prosečne plate zaposlenih utiče mnogo faktora pošto ona predstavlja sliku svih isplaćenih zarada u toku jednog meseca i izračunava se na osnovu iznosa obračunatih zarada i broja zaposlenih.
Taj, prosečni iznos znači da se primanja zaposlenih jako razlikuju, odnosno da je za neke on samo deo mesečne zarade, a za mnoge zaposlene iznos za koji moraju da rade i nekoliko meseci.
Zato i ne treba da čudi da, kada se pogledaju statistički pokazatelji, mnogi žele da im radno mesto bude u javnom sektoru. Razlog je vrlo jednostavan - zarade su više. To jasno pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku jer je prosečna zarada u Srbiji u novembru prošle godine bila 69.136 dinara, dok su zaposleni u javnom sektoru, u proseku, zaradili 74.575 dinara.
Zarade gotovo svih zaposlenih u javnom sektoru u novembru su bile više od prosečne, osim u administraciji na nivou lokalne samouprave, gde je plata, u proseku, bila 60.830 dinara i u lokalnim javnim preduzećima, gde je novembarski prosek bio 66.030 dinar. Manje od republičkog proseka zaradili su i zaposleni u obrazovanju i kulturi - 68.121 dinar.
Kada se posmatra prosečna neto zarada u 19 delatnosti, za koje RZS objavljuje podatke, u novembru je u sedam ona bila viša od republičkog proseka, a u 12 manja. Između najviše i najniže novembarske prosečne zarade po delatnostima razlika je velika i iznosi čak 123.612 dinara, odnosno gotovo dve prosečne mesečne plate. Kada se prosečne zarade posmatraju kroz prizmu medijalne, koja je u novembru bila 51.782 dinara, u dve delatnosti iznos je bio niži.
Najmanje novca bilo je u koverti zaposlenih u oblasti priprema i posluživanje hrane i pića – 38.286 dinara, a do zarada zaposlenih u oblasti ostale lične uslužne delatnosti, koji su tog meseca bile na samo korak ispred njih i iznosile 38.996 dinara, nedostajalo je 710 dinara. OPŠIRNIJE

Vlada produžila ograničenje cene brašna, mleka, ulja, šećera još 90 dana
1. 2. 2022. Izvor: Dnevnik /Tanjug

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Uredbu o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica poput šećera kristala u pakovanju od jednog kilograma, brašna tipa T- 400 glatkog u pakovanju do pet kilograma, uključujući i pet kilograma, brašna tipa T-500 u pakovanju do pet kilograma, uključujući i pet kilograma, jestivog suncokretovog ulja od jednog litra.
Takođe, ograničenje cene se odnosi na svinjsko meso - but i UXT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti u pakovanju od jednog litra, a cilj je ove mere dalja zaštite tržišta, odnosno sprečavanja deformacija u formiranju cena navedenih roba, koje su izuzetno važne za snadbevanje potrošača, a naročito siromašnijih socijalnih kategorija.
Uredbom, koja će se primenjivati 90 dana, ograničavaju se proizvođačke cene i cene u trgovini na veliko i malo navedenih namirnica, tako da ne prelaze nivo cena tih proizvoda na dan 15. novembra 2021. godine. OPŠIRNIJE

KOLEKTIVNIM UGOVOROM DO VEĆIH PRAVA ZA TEKSTILNE RADNIKE
2. 2. 2022. Izvor: SSSS

Samostalni sindikat tekstila, kože i obuće Srbije će, zajedno sa kolegama iz Nezavisnosti, uputiti predlog Uniji poslodavaca Srbije da otpočnu pregovore o potpisivanju granskog kolektivnog ugovora, kako bi radnici dobili veća prava nego što je to zakonom predviđeno. 

Samostalni sindikat će, takođe, pokrenuti inicijativu u svim preduzećima u kojima deluje da otpočnu pregovori za zaključivanje kolektivnih ugovora kod poslodavca. 

“Smatramo da je kolektivni ugovor radnički ustav, kroz koji treba težiti da se za radnika postignu veća prava”, rekao je predsednik tog sindikata Radojko Jovanović.