TV KANAL9, NOVI SAD: ŠTRAJK UPOZORENJA RADNIKA JKP

Javna komunalna preduzeća u Novom Sadu: Manjak radnika, a zakon traži otkaze
29. nov 2017. godine. Izvor: Novosti

Problemi u primeni plana za smanjenje broja zaposlenih u javnim komunalnim službama. Sindikalci se zalažu da se zbog specifičnosti ove delatnosti izuzmu.

Ukoliko bi planom smanjivanja broja zaposlenih u javnom sektoru Novog Sada bili obuhvaćeni i radnici javnih komunalnih preduzeća koji nose osnovne delatnosti, to bi moglo da ugrozi kvalitet usluga i da ima negativne posledice, pre svega za građane. Na takve posledice upozoravaju u Sindikatu zaposlenih u novosadskom javnom komunalnom sektoru, istovremeno ističući zalaganje za to da se JKP izuzme iz tog procesa racionalizacije jer, kako kažu, realno nema viška, nego postoji manjak zaposlenih radnika u tim gradskim službama.

- Bojimo se da ne bi imao ko da čisti ulice, ili da prevozi građane do posla - ističe, za "Novosti", Zoran Radosavljević, predsednik gradskog Sindikata u komunalno-stambenoj delatnosti.

Zbog toga je sindikat u pregovorima sa predstavnicima Grada tražio da u procesu racionalizacije gradske uprave i javnog sektora u celini, koji prema odgovarajućoj odluci treba da ima najviše 7.898 zaposlenih, budu izuzete osnovne komunalne delatnosti, odnosno da tim merama budu obuhvaćeni samo činovnici. OPŠIRNIJE

AUTOTRANSPORTNIM PREDUZEĆIMA PRETI ODLAZAK VOZAČA

OSNAŽIVANJE SINDIKALNOG POKRETA KROZ EDUKACIJA ČLANSTVA I JAČU MEĐUNARODNU SINDIKALNU SARADNJU
23. nov. 2017. godine. Novi Sad

U organizaciji Saveza samostalnih sindikata Vojvodine u Novom Sadu je održana međunarodna konferencija pod nazivom "Osnaživanje sindikalnog pokreta kroz edukaciju članstva".  Na konferenciji aktivno učešće su uzeli predstavnici sindikata iz Švedske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Makedonije i Srbije.
      Tokom konferencije kroz uvodna izlaganja i otvorenu diskusiju razmenjena su iskustva  u vezi sindikalnog obrazovanja članstva, aktuelnih pitanja i izazova pred kojima se sindikalni pokret danas nalazi, kao i u vezi značaja i mogućnosti unapređenja medjunarodne sindikalne saradnje a sve u cilju osnaživanja sindikalnog pokreta.
Goran Milić,  predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine je istakao da obrazovanje članstva predstavlja jedan od najvećih izazova sindikalnog pokreta, jer sadašnji uslovi više nego ikada zahtevaju obučene sindikalne aktiviste, motivisano i aktivno članstvo.
Učesnici skupa su zauzeli jedinstven stav kroz razvijen dugoročni sistem sindikalnog obrazovanja, pored obuke o osnovnim  radničkim i sindikalnim pravima, treba da osnažimo, motivišemo i ohrabrimo članstvo, da podignemo svest svakog pojedinca o važnosti sindikalnog pokreta, kao i  da se  vratimo osnovnim sindikalnim vrednostima, jedinstvu  i solidarnosti. Učesnici  Konferencije su saglasni da je uspešna edukacija  članstva temelj kvalitetnog sindikalnog rada  i da je sindikalno obrazovanje investicija za budućnost sindikata.
U drugom delu Konferencije su razmenjena iskustva o trenutnoj situaciji, aktuelnim pitanjima i izazovima sa kojima se sindikalni pokret suočava. Tom prilikom je istaknuto da na međunarodnoj sceni vlade i poslodavci sarađuju, da se zakonska regulativa i novi modeli eksploatacije radnika vrlo brzo prenose iz zemlje u zemlju, što ima za posledicu da se istovremeno ili u vrlo kratkom roku  sindikati susreću sa istim problemima. Takođe, istaknuto je da je poslednjih decenija došlo povećanja fleksibilnih oblika zapošlavanja, da raste trend nestabilne, niskoproduktivne i nekvalitetne zaposlenosti, odnosno ekspanzija prekarnog rada koji je postao obeležje savremenog sveta, u kojem je profit sve sigurniji, a rad i radnici sve nesigurniji. Učesnici skupa su zaključili da sindikati u regionu moraju bolje da sarađuju, da sprovode solidarne aktivnosti i zajedno se bore za zaštitu radničkih prava.

Radnici novosadskih javnih preduzeća dobijaju po 22.000 dinara solidarne pomoći
23. nov 2017. godine. Izvor: 021.rs

Skoro 5.000 radnika novosadskih javnih preduzeća dobiće u decembru po 22.620 dinara, saznaje 021.rs.

Ovo nije 13 plata, nego "solidarna pomoć", i to na osnovu zaključka Gradskog veća od 12. oktobra i kolektivnog ugovora za javna preduzeća.

Odobrenje da se isplati ovih 22.620 dinara daće Skupština grada na sednici koja je zakazana za petak, 24. novembar, a do sada je sigurno da će novac dobiti radnici "Zelenila", "Čistoće", Informatike, Toplane, Tržnice, "Vodovoda", Lisja i Zoohigijene, dok radnici Spensa i "Stana" ovu pomoć neće dobiti jer nema para na računu. Za GSP, Parking servis, "Put" i Urbanizam se očekuje takođe da dobiju dodatak, ali kako odluke još nisu napisane u skupštinskom materijalu, nisu poznate tačne sume, ali one bi trebalo da budu obelodanjene najkasnije na dan sednice. OPŠIRNIJE

JOŠ JEDAN SINDIKALNI ČAS

Članovi Sekcije mladih SSSV, Jelena Vujačić, Oršolja Bača, Stefan Lopušina i Nemanja Karapandžić, juče su pred učenicima završnih razreda Gimnazije i ekonomske škole "Dositej Obradović" u Bačkoj Topoli održali čas posvećen sindikatu. 
Naši aktivisti su mlade maturante, na zabavan i duhovit način, uveli u svet radničkog pokreta i sindikalizma i podstakli ih da razmišljaju o temama koje nisu često u sferi interesovanja prosečnog osamnaestogodišnjaka. Tokom predavanja, srednjoškolci su imali priliku da saznaju kad je i zašto nastao radnički pokret, zbog čega postoji sindikat, koja su osnovna prava radnika, kako su organizovani mladi u sindikatu i još mnogo zanimljivim informacija koje će im koristiti kad zvanično uđu u svet rada.
Na kraju druženja, učenicima su podeljeni blokčići sa školskim kalendarom, brošure u kojima su navedena osnovna radnička prava i drugi promotivni materijal, ali čini se da je najvažnija reklama za naš sindikat pozitivan utisak koji su ovi mladi ljudi poneli sa sobom.

ODRŽAN POKRAJINSKI ODBOR PRAVOSUDNIH ORGANA
10. nov. 2017. godine. Novi Sad

Šesta sednica Pokrajinskog odbora Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Vojvodine održana je 10. novembra 2017. godine u Novom Sadu, na kojoj su članovi odbora razmatrali i analizirali aktuelno stanje u pravosuđu, materijalni i socijalni položaj članstva, te verifikovali mandat novog člana Pokrajinskog odbora.

Predsednik Pokrajinskog odbora, Vladimir Alfirović informisao je prisutne o sastanku u Ministarstvu pravde, koji je održan 18. oktobra 2017. godine na inicijativu Sindikata pravosuđa Srbije.  U ime Ministarstva pravde sastanku su prisustvovali Nela Kuburović, ministarka pravde, dr Milan Stevović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Dejan Carević, direktor Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, kao i Petar Rundić, šef kabineta, a u ime Sindikata pravosuđa Srbije prisutni su bili Slađanka Milošević, Vladimir Alfirović, Ivica Cvetković i Dragoljub Kuridža.
Otvorena pitanja bila su u vezi sa poboljšanjem materijalnog položaja zaposlenih i uslova rada, sa prioritetom da se zaposleni na određeno vreme prime u radni odnos, kao i da se nameštenicima koriguje koeficijent  za 0,25, te da im se isplati nameštenička nagrada. Naime, nameštenicima je ukinuta nameštenička nagrada, nemaju mogućnost napredovanja, i određene grupe nameštenika rade iste poslove kao i državni službenici a razlika u plati je velika, tako da su nameštenici demotivisani i diskriminisani. Ministarka pravde je obećala da će se prilikom izrade Budžeta za 2018. godinu založiti za više sredstava za nameštenike, odnosno za vraćanje namešteničke nagrade kao i poštovanje zakonskih odredbi u vezi sa napredovanjem.

Daleko je prosečna zarada od minimalne plate
14. nov 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Radnicima u Srbiji koji svakog meseca zarađuju minimalac do kraja ove godine zarada će biti obračunata po ceni radnog sata od 130 dinara.

Od početka naredne minimalna zarada biće viša za 10 odsto jer će se obračunavati po ceni minimalne satnice od 143 dinara. Zbog toga će minimalne zarade biti više za oko 2.000 dinara nego sada, ali će i dalje biti niska, a iznos neće dostići 60 odsto prosečne plate, za šta se zalaže Evropska konfederacija sindikata. Naime, i u mnogim zemaljama Evropske unije minimalne zarade su takođe niske, a očekuje se da će uskoro biti određen datum do kada će nacionalne minimalne zarade dostići barem 60 odsto prosečnih zarada, kako bi od nje moglo pristojno da se živi.  
Taj procenat učešća minimalne zarade u prosečnoj zaradi, po svemu sudeći će za radnike u Srbiji koji zarađuju minimalac, biti još dugo nedostižan. Naime, prosečna avgustovska plata u Srbiji bila je 47.720 dinara, odonosno oko 385 evra, a minimalna zarada od oko 22.500 dinara ili oko 185 evra, pokazuje da je procenat učešća minimalca u prosečnoj zaradi ispod 50 odsto, odnosno oko 48 odsto. Čak i uz povećanje minimalca za 10 odsto i iznos od oko 24.000 dinara,od početka sledeće godine, neće se ništa značajno promeniti, jer će i prosečne plate, pre svega zaposlenih u javnom sektoru, biti za toliko više.

Da će minimalna zarada i uz povećanje od 10 odsto u odnosu na sada važeću biti nedovoljno za pristojan život više puta su isticali u Savezu samostalnih sindikata Srbije, ukazujući da minimalna zarada pokriva tek oko 65 odsto minimalne potrošačke korpe što je pokazatelj životnog standarda velikog broja zaposlenih koji je primaju.  OPŠIRNIJE

Odoše šoferi za veće pare u evropske autobuse
9. nov 2017. godine. Izvor: Dnevnik

U Autotranspornom preduzeću Pančevo poslednjih godina problem je manjak vozača, a ukoliko se ovaj trend nastavi, preduzeće neće moći da odgovori zahtevima putnika, izjavio je Nebojša Gajić, direktor ATP-a. Objašnjava da je trend odlaska vozača i da je u poslednje vreme njih desetoro obavestilo upravu ATP-a za odlazak. Starosna struktura vozača je blizu 50 godina, a Gajić tvrdi da je teško zaposliti nove radnike.

Muku sa nedostatkom vozača muči i GSP Novi Sad, ali i prevoznici u Subotici, Kikindi i drugim vojvođanskim gradovima. Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u saobraćaju i vezama Vojvodine Miroslav Mihajlović, inače zaposlen u JGSP "Novi Sad", kaže za "Dnevnik" da je nestašica vozača prisutna već nekoliko godina , a pogotovo je došla do izražaja od kada je na snagu stupila zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.

Vozači masovno odlaze u inostranstvo zbog veće zarade, a mi čak nemamo ni pravo da umesto njih zaposlimo nove. Problem je i to što i nema slobodnih vozača koje bi primili u radni odnos. Primamo ih na određeno vreme, zamene za bolovanja i dovijamo se i krpimo kako znamo i umemo. Nestašica vozača jeste veliki problem i o tome smo obavestili nadležne u državi tražeći da se ukine zabrana zapošljavanja kada su oni u pitanju, ali još uvek ništa po tom pitanju nije urađeno. Ukazali smo i ranije, a ukazujemo i sada na problem zapošljavanja vozača, bez kojih gradsko saobraćajno preduzeće jednostavno ne može, kao što ne može ni bez mehaničara, kontrolora i onih zanimanja od kojih zavisi samo preduzeće. Nama treba barem jedna decenija da napravimo dobrog mehaničara, pa kad on ode narednih godina nemamo majstora koji će popravljati autobuse, kaže Mihajlović.

Naš sagovornik dodaje da su sadašnji vozači u gradskom saobraćaju premoreni, da rade bez slobodnih dana da bi ispoštovali putnike, te da je veliko pitanje dokle će tako moći. U GSP "Novi Sad" nije problem naći nove vozače, ali u preduzećima gde je plata 35.000 dinara mesečno jeste. Neće vozači za te pare da rade, jer u inostranstvu mogu da zarade nekoliko puta više. Kod nas dolaze na obuku i doškolovavanje, da steknu rutinu i kad sve to urade oni odlaze u inostranstvo. Mi smo im samo usputna stanica do Slovenije, Austrije, Češku, Italiju... Odlaze vozači na platu između 2.000 i 2.500 evra, a mi muku mučimo da nađemo nove, ističe Mihajlović.  OPŠIRNIJE

Lizing radnika, sezonci i bolovanja ne mogu po starom
11. nov 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević najavio je izmene Zakona o radu. Ministar Đorđević rekao je da Srbija želi da kreira budućnost i da će više ulagati u radnike i stvarati im bolje uslove za rad.

Ministar ističe da su srpski radnici marljivi i vredni i da investitori treba da im posvete više pažnje. Ipak i pored takve ocene najavljene izmene Zakona o radu neće se odnositi na veća prava radnika, jer poslodavci u Srbiji, a i strani investitori, smatraju da su ona sada "taman" skrojena po meri , već će u prvom redu njima biti uvedene kaznene odredbe kako bi Inspektorat za rad efikasnije radio na suzbijanju sive ekonomije.

"Za sada Zakon o radu u širem obimu neće se menjati. Izmene Zakona o radu, pratiće i izmena Zakona o socijalnom i penzonom osiguranju, koja će se sastojati u tome da će poslodavci morati da prijavljuju radnike odmah, a ne kao sada u roku od tri dana. Planirano je i donošenje seta zakona koji će regulisati iznajmljivanje radne snage, sezonske poslove i bolovanja", ukazao je Đorđević.

Socijalni partneri u socijalnom dijalogu – sindikati i poslodavci nisu upoznati sa najavnjenom izmenom Zakona o radu, jer se slažu u izjavi da o tome još nije bilo reči na Socijalno-ekonomskom savetu Srbije, ali su spremni da iznesu svoje mišljenje kada budu videli predlog Radne grupe za izmenu. I jedni i drugi imaju primedbe na postojeći Zakon o radu, ali smatraju da je o njima rano da govore, dok ne vide šta će država predložiti da se menja. Međutim, nesporno je za sve učesnike u socijalnom dijalogu da rad inspektora rada mora biti efikasniji i da to jeste način da se smanji siva ekonomija. OPŠIRNIJE

EVROPA I SRBIJA U BORBI ZA VEĆE MINIMALNE ZARADE
10. nov 2017. godine. Izvor: SSSS


Evropska unija treba da odredi datum do kada će nacionalne minimalne zarade, koje su isuviše niske, dostići barem 60 odsto od prosečne, kako bi od nje moglo pristojno da se živi.

"Očigledno je da se ovo ne može uraditi preko noći, ali treba postaviti cilј širom EU, a države članice treba da sednu sa sindikatima i poslodavcima da diskutuju o tome kako dotle stići i kada", izjavila je sekretar Evropske konfederacija sindikata (EKS) Ester Linč. 

Ta međunarodna organizacija je danas započela desetodnevnu akciju lobiranja I aktivnosti na društvenim mrežama EKS-a I evropskih sindikata, kako bi predloženi Evropski stub socijalnih prava bio usvojen na sastanku na vrhu EU, u Geteborgu 17. Novembra. 

U dokumentu EKS-a se navodi da su minimalne zarade toliko ispod zvaničnog praga niskih zarada u mnogo evropskih zemalјa da radnici ne mogu da žive od njih. 

Minimalna zarada u 10 zemalјa EU je 50 odsto ili ispod tog procenta nacionalne prosečne zarade, što jasno otežava onima sa minimalnom zaradom da žive od plate koju zarade. 

Pojedine države EU, poput Rumunije I Bugarske, imaju tako niske zarade da su minimalne bliže 2/3 nacionalne prosečne zarade, a da nisu dovolјne za život, navodi se u dokumentu EKS-a, koji insistira da se one povećaju kao deo akcionog plana za sprovođenje Evropskog stuba socijalnih prava. 

Pridruživši se zahtevima evropskih sindikata, Savez samostalnih sindikata Srbije zahteva minimalne plate koje osiguravaju dostojanstven standard života ljudi u Srbiji. 

U Srbiji u 2017. godini minimalna zarada iznosi 22.620 dinara ili 184 evra. 

Učešće minimalne zarade u prosečnoj neto zaradi (47.220 dinara ili 384 evra ) iznosi 47,9 odsto. 

Da bi minimalna zarada dostigla 60 odsto prosečne neto zarade (28.332 dinara ili 230 evra), trebalo bi da se poveća za 20 odsto ili za 46 evra. 

Prosečna mesečna minimalna cena rada za 2017. godinu pokrivala je svega 62,78 odsto minimalne potrošačke korpe za mesec maj 2017. godine (36.031,09 dinar), drugim rečima, za kupovinu minimalne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,59 minimalnih zarada. 

Nakon velikog zalaganja Saveza samostalnih sindikata Srbije u Socijalno ekonomskom savetu, konsenzusom socijalnih partnera, utvrđena je nova minimalna cena rada za 2018. Godinu u visini 143 dinara, što u odnosu na minimalnu cenu rada za ovu godinu čini povećanje od 10 odsto. 

Ni to, nažalost, nije dovoljno za pristojan život građana, zbog čega će SSSS nastaviti da se bori da minimalne zarade budu izuzetak, a ne pravilo u mnogim preduzećima širom Srbije.

Gazdama olakšica, a radnicima mora povišica
10. nov 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Srpska premijerka Ana Brnabić najavila je da će do kraja godine biti doneta mera o povećanju neoporezivog dela zarada, koja će se primenjivati od 1. januara naredne godine. Nije mogla da kaže za koliko će se povećati neoporezivi deo zarada, ali je objasnila da će to rasteretiti poslodavce i da će se videti da li će oni više prijavljivati radnike odnosno kakvi će biti efekti te mere. 
Kako su poslodavci upravo to tražili, pa čak i uslovili povećanje minimalne zarade za 10 odsto od početka naredne godine, za očekivati je ne samo da se poveća broj prijavljenih radnika koji sada rade na crno, već i da sadašnji zaposleni osete u svom džepu mere države o povećanju neoporezivog dela zarada. Tim pre što  je nedavno  i Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, izjavio da bilo koje rasterećenje privrede ostavlja prostor za povećanje zarada.
Kada dođe do povećanja neoporezivog dela zarade, nesporno je, gazde će morati radnicima izdati nove ugovore o radu ili anekse postojećih . Međutim, u tim novim dokumentima ne mora zarada zaposlenih neminovno porasti za onoliko procenata za koliko država poveća neoporezivi deo zarada.

Od bruto do neto zarade

Šta može doneti povećanje neoporezivog dela zarada u praksi može se videti na primeru bruto zarade od 50.000 dinara sa porezima i doprinosima. Sada se od tog iznosa oduzme 11.790 dinara, koliko je trenutno neoporezivi deo zarada, pa je osnovica za obračun 38.210 dinara. Na tu osnovicu računa se porez na zarade koji iznosi 10 odsto, pa se onda na ime poreza od plate odbija 3.831 dinar. Kada se sve to odbije, znači od onih 38.210 dinara oduzme se 3.831 dinar, ostane 36.179 dinara i to je neto zarada radnika.  Ukoliko bi se neoporezivi deo zarade povećao, onda bi osnovica za obračun bila manja pa bi samim tim neto plata bila veća. OPŠIRNIJE

Poslodavci traže smanjenje nameta da podignu zarade
6. nov 2017. godine. Izvor: Dnevnik

Minimalna cena rada puževim korakom se periodično usklađuje kroz dijalog, a kod velikog broja poslodavaca nije samo polazna osnova za isplatu, već konačni iznos plate.

"Minimalna cena rada treba da bude samo kratkotrajna zaštitna mera, socijalna kategorija, ali znam da u praksi nije tako", kaže Janko Tušjak, poverenik Veća samostalnih sindikata u Odžacima. Prema njegovim rečima, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, utvrđuju se razlozi donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade. Po isteku od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade, poslodavac je dužan da obavesti sindikat o razlozima nastavka isplate minimalne zarade. 

Poznato je da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350 000 radnika, a ta praksa je veoma izražena i u odžačkoj opštini.
"Privreda je kod nas toliko opterećena visokim porezima i doprinosima na zarade, raznim fiskalnim i parafiskalnim opterećenjima. Takav privredni ambijent ne pogoduje ni poslodavcima ni zaposlenima. Imamo obećanje ministra finansija, da će neoporezivi deo zarade, koji sada iznosi 11. 790. dinara, biti uvećan, što je jedan od zahteva Samostalnog sindikata", potvrđuje Janko Tušjak i najavljuje formiranje Socijalno ekonomskog saveta u odžačkoj opštini. OPŠIRNIJE

ZNANjE OTVARA SVA VRATA
2-3. nov. 2017. godine, Novi Sad

Sekcija mladih Saveza samostalnih sindikata Vojvodine je 2. i 3. novembra u Novom Sadu, u saradnji sa Sindikatom LO Zapadna Švedska i uz podršku Međunarodnog centra „Olof Palme“, održala seminar posvećen veštini javnog nastupa pod nazivom „Ovako više ne ide“.
Skoro 40 članova Sekcije mladih SSSV bilo je u prilici da kroz odlično osmišljenu obuku predavača Boška Petrova nauči i unapredi svoj javni nastup i tako se osposobi za kvalitetno predstavljanje sindikata u javnosti i efikasno širenje sindikalnih ideja.
U drugom delu seminara, najvredniji mladi sindikalci predstavili su sindikalne aktivnosti koje su osmislili i realizovali tokom 2017. godine. 
Sekcija mladih za grad Novi Sad i opštine je tokom maja i juna, za skoro 40 mladih članova sindikata iz svih grana i delatnosti, organizovala predavanja o radnom zakonodavstvu i javnom nastupu. 
Mladi sindikalci iz Sente i Kikinde ispričali su kako su organizovali „Sportski dan na Tisi“, tokom kojeg se preko 40 mladih sindikalaca sa tog područja oprobalo u pikadu, odbojci na pesku i drugim zanimljivim aktivnostima, uz istovremeno aktivno promovisanje sindikata. 
Tokom mini tribine održane u oktobru u Sremskoj Mitrovici, mladi sindikalni aktivisti su razgovarali o istoriji nastanka radničkog pokreta i sindikata, a neki od njih su ispričali sa kojim su se izazovima sreli u procesu organizovanja sindikalne organizacije u svojoj firmi.
Više od 20 učenika završnih razreda Srednje stručne škole „4. jul“ u Vrbasu je u oktobru ostvarilo prvi susret sa sindikatom preko mladih sindikalaca iz Bečeja, Bačke Topole i Vrbasa. Naši mladi aktivisti su uspeli da za jedan školski čas, na zanimljiv i duhovit način, zainteresuju buduće radnike za radnička prava i sindikalno organizovanje, čime se ostvaruju pretpostavke za obnavljanje i opstanak sindikalnog pokreta kod nas.

Radnici 20 novosadskih firmi od države će tražiti zaostale plate
2. nov 2017. godine. Izvor: 021.rs

Udruženje bivših radnika fabrika u stečaju "Solidarnost" počelo je s Gradskim većem Saveza samostalnih sindikata Novog Sada da evidentira nekadašnje zaposlene u preduzećima u društvenoj i državnoj svojini kod kojih je otvoren ili okončan stečaj, da bi pokrenuli postupak i naplatili od države potraživanja.
Da bi ostvarili pravo na neisplaćene zarade s obračunatom kamatom, bivši zaposleni treba da potražuju novac od preduzeća u kojem je stečaj pokrenut ili okončan u poslednje najmanje tri godine.
Predsednik "Solidarnosti" Danilo Obradović ističe da se ta akcija ne odnosi na radnike iz neuspelih privatizovanih preduzeća koji posle stečaja nisu namirili svoja potraživanja. "Treba da nam se jave samo nekadašnji radnici firmi u kojima nije bilo vlasničke transformacije pa su kao državne ili društvene otišle u stečaj", kaže Obradović. On dodaje da nameravaju da animiraju i nekadašnje radnike iz državnih i društvenih preduzeća u stečaju u opštinama u celoj Srbiji i kada se na području jedne opštine za svakog pojedinca prikupi dokumentacija, Udruženje će uputiti predlog Ustavnom sudu da bi potvrdio da su presude izvršne i s tom potvrdom obratiće se Vladi Srbije.
Predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Vladimir Gvozdenović kaže da u Srbiji ima oko 100.000 radnika koji godinama čekaju da dobiju neisplaćene zarade.
Prijavljivanje do 27. decembra
 Bivši zaposleni s područja opština Novi Sad, Srbobran, Žabalj, Beočin, Sremski Karlovci i Temerin dokumentaciju mogu predati radnim danima od 11 do 14 časova, na prijavnici Radničkog doma na Bulevaru Mihajla Pupina 24. OPŠIRNIJE