Sam Zakon o privatizaciji (Sl.gl.RS br.38/01 i 10/03) i prateći propisi, sindikat kao interesnu organizaciju pominje samo u jednoj odredbi. Radi se o odredbi po kojoj je uprava preduzeća obavezna da informiše sindikat i zaposlene da je postupak privatizacije preduzeća formalno otvoren.
Praktično, ako bi se ostalo na ovoj odedbi i ako bi se sindikat zadovoljio samo sa informacijom da je privatizacija preduzeća pokrenuta, dalji tok privatizacije bi se odvijao bez bilo kakvog uticaja sindikata i zaposlenih u preduzeću koje se privatizuje. Prava zaposlenih bi se uređivala na osnovu novog Zakona o radu i akata poslodavca.
U situaciji kada je potpuno izvesno da će u dužem vremenskom periodu postojati veća ponuda od tražnje radne snage, ugovaranje uslova rada svakog radnika kao pojedica sa poslodavcem stavlja radnika u izuzetno nepovoljan položaj.
Ono što posebno usložnjava zadatak sindikat u pogledu zaštite prava zapsolenih u preduzećima koja se privatizuju jesu dve stvari.
Prvo, to je izabrani model tj. način privatizacije preduzeća.
Drugo, to je sadašnji poslovni i finansisjki položaj preduzeća.
Zavisno od ovih činjenica, zavisi i kako će se sindikat postaviti i koja ograničenja će imati u pogledu mogućnosti zaštite prava zaposlenih.
Kada se radi o modelu privatizacije, jedan manji broj preduzeća ( 100 do maksimalno 150 preduzeća) će se privatizovati modelom tendera. U ovom načinu privatizacije izgledi da sindikat kroz tendersku proceduru ostvari određeni nivo prava su zadovoljavajući. Koliki će nivo prava i zaštite zaposlenih ostvariti zavisi od njihove angažovanosti.
Kod aukcijske procedure zbog načina kreiranja obaveza budućeg kupca- vlasnika, mogućnosti zaštite zaposlenih postoje, ali su znatno ograničene.
Kod restrukturiranja preduzeća i preduzeća kod kojih su ispunjeni uslovi za otvaranje stečaja ili će stečaj biti otvoren, obim zaštite prava se znatno sužava odnosno kod stečajnog postupka svodi se samo na prijavu neisplaćenih zarada i drugih potraživanja zaposlenih prema preduzeću.
Takođe, kod preduzeća koja se restrukturiraju treba praviti razliku između preduzeća koja se restrukturiraju po posebnom programu Valde i preduzeća koja zajedno sa poveriocima vode postupak restrukturiranja.
Iako sindikat, kako je rečeno, nije u propisima o privatizaciji naveden kao subjekt koji učestvuje u postupku privatizacije preduzeća on može imati aktivnu ulogu. Prvo kao samostalan subjekt - kao interesna organizacija koja će imati svoj stav i svoje zahteve u pogledu budućeg položaja zaposolenih u privatizovanom preduzeću. Drugo, kroz organe upravljana, skupštinu i upravni odbor koje u čisto društvenim preduzećima čine predstavnici zaposlenih. Treba imati u vidu da vačne odluke o privatizaciji preduzeće kao što su: pokretanje inicijative za privatizaciju, usvajanje programa privatizacije i druge donosi skupština preduzeća.

1. Osposobljavanje sindikalnih aktivista i zaposlenih za uključivanje
u postupak privatizacije preduzeća;

Da bismo uopšte došli u priliku da zaštitimo prava i interese zaposlenih članova sindikata, moramo dobro da se osposobimo. Ova aktivnost treba da obuhvati upoznavanje sa propisima o privatizaciji i najvažnijim odredbama ovih propisa. Takođe, izuzetno je korisna razmena iskustva sa sindikalnim kolegama čija su preduzeća već privatizovana .Ova solidarnost i međusobna pomoć sindiklanih kolega je često dragocena.
Takođe, dragoceno je i iskustvo i razmena informacija sa sindikatima zemalja koje su prošle tranziciju i razvijenih zemalja, posebno u slučaju kada se kao potencijalni kupci pojavljuje kompanije iz tih zemalja, jer bi se mogao dobiti i informacioni memorandum tih kompanija ( kako posluju, kakva je politika prema zaposlenima i drugo).

Dakle radi se o sledećim pitanjima:
- osnovni modeli privatizacije;
- ko sačinjava programe privatizacije;
- koje su razlike između modela privatizacije;
- koja su prava zaposlenih zavisno od modela privatizacije i roka u kojem se preduzeće privatizuje;
- kada zaposleni ne ostvaruju prava na besplatne akcije iz Zakona o privatizaciji;
- kako se i kojim aktima utvrđuju obaveze budućeg kupca;
- kakav je položaj zaposlenih kao manjinskih akcionara;

2. Informisanje zaposlenih članova sindikata o postupku privatizacije preduzeća

Od donošenja Zakona o privatizaciji, kada se u bilo kojim razgovorima ili medijima pomene reč privatizacija, odmah se podrazumeva i "višak zaposlenih". Zaposleni članovi sindikata nisu dovoljno informisani o privatizaciji i iz te neinformisanosti mogu nastati ozbiljni problemi i konflikti. Ono što je obaveza sindikata, ali i sadašnjeg menadžmenta preduzeća jeste, da pravovremeno i potpuno informišu zaposlene, ne samo o tome da je pokrenuta inicijativa za privatizaciju već i o toku izrade programa privatizacije, o izboru modela privatizacije od strane Agencije, o izboru privatizacionom savetnika, o ograničenjima u sačinjavanju privatizacione dokumentacije, o raspisanom javnom pozivu za tender odnosno aukciju. Poslovodstva imaju zakonsku obavezu da o ovim pitanjima informišu zaposlene ( Uprava preduzeća - upravni odbor i direktor - po Zakonu o preduzećima imaju obavezu da informišu zaposlene o promeni oblika preduzeća ), pa sindikati treba da insistiraju na ovom pitanju.

3. Uključivanje predstavnika sindikata u radne grupe za pripremu privatizacije preduzeća

Sindikati treba da zahtevaju da se u interne radne grupe za izradu programa privatizacije kod aukcijske prodaje uključi jedan predstavnik sindikata.

Ovo je važno iz razloga što predstavnik sindikata može socijalni program priložiti kao deo programa privatizacije. Dalje važno je i kod iskazivanja postojanja eventualno neizmirenih obaveza preduzeća prema zaposlenima ( zarade i druga primanja). Ukoliko ove obaveze prema zaposlenima nisu iskazane u dokumentaciji za privatizaciju može doći do problema u prihvatanju ovih obaveza od strane budućeg kupca.
Kada se radi o tenderskoj prodaji preduzeća na osnovu dogovora u Ministarstvu za privredu i privatizaciju u tendersku Komisiju treba imenovati i predstavnika sindikata. Zadatak predstavnika sindikata u Tenderskoj Komisiji je da zastupa socijalni program kao sastavni deo kupoprodajnog ugovora i glasa o izboru najpovoljnijeg kupca.
Kod preduzeća koja se restrukturiraju izradu socijalnog programa kao dela programa restrukturiranja treba da izvrši sindikat preduzeća.

4. Izrada socijalnog programa, osnovni elementi socijalnog programa i zaključivanje kolektivnog ugovora za preduzeća u privatizaciji:

Pre konkretnijeg obrazloženja izrade socijalnog programa i pojedinačnog kolektivnog ugovora treba imati u vidu da preduzeća nisu u istom položaju u odnosu na ovu aktivnost.
Način inprementacije socijalnog programa i budućeg položaja zaposlenih zavisi od načina privatizacije preduzeća.
Kod tenderske procedure socijalni program izrađuje sindikat preduzeća i dostavlja ga Agenciji za privatizaciju. Socijalni program nakon sugestija Agencije i razgovora sa ponetcijalnim investitorima postaje sastavni deo ugovora o kupoprodaji preduzeća. Detalji sadržine socijalnog programa za preduzeća koja se privatizuju tenderskim putem dati su kao Prilog I . Oni sadrže minimum zahteva, zatim zahteve čije će se prihvatanje smatrati kao komparativna prednost investitora i zahteve koji se boduju. Takođe, u tenderskoj proceduri potencijalni investitor može sam ponuditi socijalni program.
Kod aukcijske prodaje preduzeća, socijalni program može biti sastavni deo privatizacione dokumentacije ali on ne obavezuje kupca.
Kod aukcijske privatizacije, potencijalni kupac pre akcije potpisuju tipski ugovor o kupoprodaji većinskog dela kapitala preduzeća koji ne sadrži obavezu kupca da primenjuje socijalni program. Ovaj kupoprodajni ugovor međutim sadrži elemente socijalne zaštite zaposlenih.
Te obaveze budućeg kupca se odnose na obavezu da će postupati u skladu sa potpisanim kolektivnim ugovorom u preduzeću i da neće otpuštati zaposlene po osnovu viška godinu dana od dana aukcije.
Dakle poenta, sa stanovišta uloge sindikata je da pre privatizacije preduzeća ima zaključen pojedinačni kolektivni ugovor u koji će ugraditi elemente socijalnog programa.
Prema kupoprodajnom ugovoru kupac može otpustiti zaposlene kao lica za čijim je radom prestala potreba samo ukoliko svim zaposlenim otpuštenim po tom osnovu za svaku punu godinu radnog staža provedenu u preduzeću isplati iznos prosečne bruto plate tog zaposlenog ostvarene u periodu od poslednjih šest meseci u kojem je zaposleni otpušten.
Kupac se takođe obavezuje da izvršiti obuku zaposlenih i da će u roku od 2 godine usmeriti najmanje 5% dobiti za isplate zaposlenima.
U slučaju povrede kolektivnih ugovora Kupac je obavezan da plati ugovorenu kaznu u sledećim navedenim iznosima: i otpuštanje zaposlenih u ugovorom utvrđenom periodu, kao lica za čijim radom je prestala potreba , Kupac će svakom zaposlenom otpuštenom po tom osnovu platiti iznos jednak iznosu od 36 bruto zarada zaposlenog, u punom iznosu, u roku od mesec daba od dana donošenja akta poslodavca kojim zaposlenom prestaje radni odnos.

5. Na koja pitanja u izradi socijalnog programa i pojedinačnog kolektivnog ugovora
treba posebno obrati pažnju:

Ono što neizostavno treba da sadrži socijalno program odnosno kolektivni ugovor su sledeća pitanja:

A.

1. Pravni osnov za rešavanje pitanja viška zaposlenih, treba da bude socijalni program i odredbe pojedinačnog kolektivnog ugovora a ne Zakon o radu.
2. Kod preduzeća koja se privatizuju tenderom unosi se zabrana otpuštanja po osnovu viška za određeni period ( 3 do 5 godina);
3. Kod preduzeća koja se privatizuju aukcijskim putem, zabranu otpuštanja određene kategorije zaposlenih treba obavezno uneti u kolektivni ugovor.
4. Može se uneti zabrana otpuštanja, bez obzira na vreme otpuštanja, odeđene kategorije zaposlenih kao što su : zaposleni kojima nesdostaje 1-2 godina kao jednog od uslova za sticanje prava na penziju; zaposlenog preko određene granice starosti, zaposlene invalide, oba zaposlena supružnika i druge kategorije.
5. Kao model rešavanja pitanja viška zaposlenih treba predvideti i dobrovoljno napuštanje radnog odnosa uz unapred predviđene otpremnine i stimulativne naknade;
6. Predvideti visinu otpremnina za zaposlene koji nisu zaštićeni, obavezno koje su veće od otpremnina predviđenih Zakonom o radu;
7. Kao način rešavanja viška zaposlenih može se utvrditi primena principa dobrovoljnosti - sprovođenjem ankete i uz određivanje visine naknada koje pripada zaposlenom u ovom slučaju: (formiranje "Fonda sredstava za dobrovoljno napuštanje radnog odnosa" ). Visina naknada ne može biti u visini zakonom utvrđenih nakanda, već veća a visina se opredeljuje prema konkretnoj situaciji u preduzeću i očekivanju u privatizaciji.
8. Kod preduzeća koja se restrukturiraju, socijalnim programom treba prvo predvideti model dobrovoljnog napuštanja, a zatim i kriterijume koji proizilaze iz organizacionih i statusnih promena upreduzeću.
9. Predstavnike sindikata ( predsednike sindikata i druga lica koja su izabrana prema aktima sindikata) poslodvaca za vreme mandata ne može proglašavati viškom.

B.

1. Položaj i zaštita predstavnika sindikata ( zabrana diskriminacije) i uslovi za rad sindikata, treba da bude obavezni deo kolektivnog ugovora;
NAPOMENA: Zaključenjem novog kolektivnog ugovora kupca ne obavezuju postojeći granski i Opšti kolektivni ugovor u kojem postoji zaštita predstavnika sindikata, jer kupac nije član reprezentativnog udruženja poslodavaca u smislu novog Zakona o radu.
Zaštita treba da obuhvati:
a) koja lica kao predstavnici sindikata uživaju zaštitu;
b) koje uslove za rad sindikatu obezbeđuje poslodavac;
c) pravo sindikata i obaveza poslodavca u vezi nesmetanog ubiranja sindikalne članarine;
d) pravo predstavnika sindikata na odsustvovanje sa rada (vremenski) i visina naknade za vreme odsustvovanja;
e) način korišćenja sindikalnih prava (najava odsustva, da ne remeti poslovanje itd.);

C.

U delu kolektivnog govora koji se odnosi na zapošljavanje ( radne odnose), najvažnije je da se utvrdi sledeće:
• obaveza poslodavca da dostavi sindikatu akt kojim se utvrđuje vrsta posla, stručna sprema i posebni uslovi za rad na tim poslovima ( sistematizacija);
• da se bliže definišu uslovi i slučajevi kada poslodavac može zaposlenom da ponudi zaključivanje ugovora pod izmenjenim uslovima.
• Radno vreme ( utvrditi posebno preraspodela kod delatnosti sa sezonskim karakterom, i skraćeno radno vreme na pojedinim poslovima koji su teški i opasni za zdravlje);

( NAPOMENA: raspoređivanje zaposlenih sa jednog na drugi posao se više ne vrši u skladu sa stručnom spremom, zananjem i sposobnostima, već izmenom ugovora o radu samo iz opravdanih razloga. Zbog sprečavanja zloupotreba u kolektivnom ugovoru treba shodno specifičnostima delatnosti preduzeća utvrditi te slučajeve).

D.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom obavezno utvrditi zaštita na radu: 1. a) pitanja bezbednosti na radu, zaštite života i zdravlja zaposlenih, i zaštite životne sredine b) poslovi na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja c)poslovi sa skraćenim radnim vremenom ( teški, naporni i za zdravlje štetni poslovi) 2. uređivanje prava zaposlenih na ličnu opremu za zaštitu na radu.

E.

Obzirom da se granskim kolektivinim ugovorima više ne utvrđuju cene rada za najjednostavniji posao, u pojedinačnim kolektivnim ugovorima treba precizno da budu uređena sledeća pitanja : zarada - ( način utvrđivanja, ugovaranje cene rada, zarada po učincima, normativima, po produktivnosti i drugim merilima); dodaci na zaradu, uvećana zarada, naknada zarade, naknada troškova, druga primanja. U izradi ovog dela kolektivnog ugovora polaziti od sada važećih granskih kolektivnih ugovora);

F.

Obuka, dokvalifikacija, prekvalifikacija, stručno usavršavanje, doškolovavanje: utvrditi kao obavezu poslodavca - kupca.
U kolektivni ugovor ugraditi opštu obavezu poslodavca da u skladu sa potrebama procesa rada svojim sredstvima finansira obuku, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, doškolovavanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih.

G.

U kolektivnom ugovorumogu se uneti odredbe o zaštiti prava manjinskih akcionara u skladu sa Zakonom o preduzećima i novom pozicijom akcionara- zaposlenih. To se pre svega odnosi na slučaj ponude otkupa akcija od zaposlenih od strane novog poslodavca. Poslodavca treba obavezati da će ponuditi iznos koji nije manji od vrednosti akcija u trenutku kupovine većinskog dela kapitala preduzeća.

6. Uloga sindikata u preduzećima koja se restrukturiraju

Kod preduzeća koja se restrukturiraju kao deo programa restrukturiranja sačinjava se i socijalni program, jer program restrukturiranja podrazumeva smanjenje broja zaposlenih.
Kod preduzeća koja se restrukturiraju prema posebnom programu Vlade, sindikat treba da aktivno učestvuje u izradi programa a prema Socijalnom programu Vlade za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaj i likvidaciju.
Kod preduzeća koja se restrukturiraju bez pomoći Vlade, sindikat treba da se uključi u izradu programa i ostvarivanju prava bar u nivou kako je to utvrđeno Socijalnim programom Vlade.
U preduzećima koja se restrukturiraju obaveza sindikata je da prijavi i zastupa potraživanja zaposlenih po osnovu neisplaćenih zarada i drugih primanja. Predstavnik sindikata za potraživanja radnika kao i drugi poverioci preduzeća treba da se izjasni o prihvatanju programa restrukturiranja, jer se program smatra usvojenim ako za njega glasaju poverioci koji imaju preko 50% potraživanja prema preduzeću.
Kada se radi o stečaju osnovni zadatak sindikata je prijava neisplaćenih zarada do momenta otvaranja stečaja. Inače privatizacija preduzeća u stečaju je moguća prodajom preduzeća ili delova preduzeća u stečaju kao pravnog lica čime preduzeće dužnika dobija novog vlasnika. Zaposleni ne ostvaruju nikakva prava po osnovu ovakvog načina privatizacije.

7. Učešće sindikata u postupku upisa akcij bez naknade ( besplatnih akcija)

Od izuzetnog je interesa da sindikat prilikom objave oglasa o upisu akcija bez naknade ( kod aukcije do 30% vrednosti kapitala) , odnosno kod tendera ( do 15% ) vrednosti kapitala, povede aktivnost na obaveštavanju zaposlenih o roku upisa akcija. Ovo se posebno odnosi na bivše zaposlene ( koji sada rade u drugim preduzećima), i na zaposlene penzionere. U suprotnom ako lica koja imaju pravo na upis besplatnih akcija ne budu informisani, propuštaju to pravo, a neupisane akcije se prenose Akcijskom fondu. Na ovaj način bi se moglo izgubiti pravo manjinskih akcionara posebno u preduzećima sa velikim kapitalom.

8.Učešće zaposlenih u upravljanju

U kolektivnom ugovoru urediti način izbora jednog člana upravnog i jednog člana nadzornog odbora u preduzećima u kojima postoji zakonska obaveza izbora ovih organa. Prema Zakonu o preduzećima to su preduzeća koja zapošljavaju više od 100 zaposlenih. Ovi članovi se biraju kao predstavnici zaposlenih, a aktivnosti u njihovom izboru treba da vodi sindikat preduzeća.

*
* *

 

ELEMENTI POJEDINAČNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA I
ELEMENTI SOCIJALNOG PROGRAMA

A. Način ugradnje zaštite zaposlenih u postupku privatizacije

Zavisno od načina privatizacije zavisi i način inplementacije socijalnog programa - zaštite prava zaposlenih u preduzećima koja se privatizuju.

I. TENDER:

Kod tenderske procedure privatizacije preduzeća socijalni program se ugrađuje u tendersku dokumentaciju i postaje sastavni deo kupoprodajnog ugovora.
Socijalni program sačinjava sindikat preduzeća i dostavlja ga Agenciji za privatizaciju.
Uobičajena procedura, odnosno koncept Agencije za privatizaciju jeste da socijalni program sadrži određenu strukturu i to:
a) minimum zahteva,
b) zahteva koji će se smatrati kao komparativna prednost potencijalnog kupca
(kupac se izjašnjava po tim elementima), i
c) zahteva koji se boduju.
Potencijalni investitor može ponuditi svoju verziju socijalnog programa. Potencijalni investitor se obavezuje da razgovara i usaglašava elemente socijalnog programa sa sindikatima i rukovodstvom preduzeća.

1. Minimum zahteva obuhvata :
- Zabranu otpuštanja zaposlenih po osnovu viška u određenom vremenskom periodu (3 do 5 godina);
- U slučaju dobrovoljnog izjašnjavanja zaposlenih i napuštanja radnog odnosa, visina otpremnina su predmet pregovaranja sa sindikatom;
- U slučaju da novi većinski vlasnik želi da proda preduzeće - to je moguće samo uz odobrenje Agencije za privatizaciju i pod istim uslovima važećeg tendera.

2. Zahtevi koji će se tretirati kao komparativna prednost učesnika tendera
(investitora):
- politika zapošljavanja;
- politika isplate dividendi zaposlenima;
- otkup akcija od zaposlenih i uslovi ponude u određenom vremenu;
- članstvo u upravnom i nadzornom odboru - investitor prihvata da se imenuje po 1 član Upravnog i Nadzornog odbora,
- ispunjavanje ostalih socijalnih prava ( ugovorenih u kolektivnom ugovoru)

3.Zahtevi koji se boduju - kvantifijuju:
- inicijalno pećanje zarada - granica 2-10%;
- šema bonusa povezanih sa profitom ( ograničenje na iznos od 5% oporezovanog profita);
- stambena politika i zadovoljavanje stambenih potreba radnika;
- program obuke zaposlenih;
- druge stimulacije i podsticaji zaposlenima;

II. AUKCIJA:

Kod aukcijske privatizacije preduzeća, socijalni program se može izraditi i dostaviti Agenciji za privatizaciju kao deo privatizacione dokumentacije preduzeća. Kod privatizacije preduzeća aukcijskim metodom, potencijalni kupac pre akcije potpisuju tipski ugovor o kupoprodaji većinskog dela kapitala preduzeća. Tipski kupoprodajni ugovor ne sadrži obavezu kupca da primenjuje socijalni program, iako sadrži elemente zaštite zaposlenih.

Obaveze budućeg kupca koje se odnose na socijalni status zaposlenih su sledeće:

1. Da obezbedi da će Subjekt ( preduzeće koje se privatizuje) postupati u potpunosti u skladu sa kolektivnim ugovorima koji su zaključeni sa subjektom i svim radnopravnim propisima, stim što se kupac obavezuje da neće vršiti otpuštanje zaposlenih kao lica za čijim je radom prestala potreba, u periodu od jedne godine od dana aukcije.
2. Kupac može otpustiti zaposlene kao lica za čijim je radom prestala potreba samo ukoliko svim zaposlenim otpuštenim po tom osnovu za svaku punu godinu radnog staža provedenu u Subjektu isplati iznos prosečne bruto plate tog zaposlenog ostvarene u periodu od poslednjih šest meseci u kojem je zaposleni otpušten.
3. Kupac je dužan da preuzme sledeće obaveze koje se odnose na uslove rada zaposlenih u Subjektu, kao i na njihove zarade i to:
3.1. tokom perioda od 2 godine Kupac će, po isteku svake finansijske godine, predložiti i glasati da Subjekt donese odluku o raspodeli bonusa zaposlenima u iznosu od najmanje 5% od neto dobiti posle namirenja propisanih poreza i rezervi;
3.2. subjekt će doneti i sprovesti program obuke za sve zaposlene u Subjektu, odnosno ako program obuke već postoji u Subjektu, program obuke će se proširiti kako bi obuhvatio sve zaposlene;

4. U slučaju povrede obaveza određenih u ovoj klauzuli, Kupac je obavezan da plati ugovorenu kaznu u sledećim navedenim iznosima:
- za nepostupanje u skladu sa kolektivnim ugovorima i otpuštanje zaposlenih u ugovorom utvrđenom periodu, kao lica za čijim radom je prestala potreba , Kupac će svakom zaposlenom otpuštenom po tom osnovu platiti iznos jednak iznosu od 36 bruto zarada zaposlenog, u punom iznosu, u roku od mesec daba od dana donošenja akta poslodavca kojim zaposlenom prestaje radni odnos.

III. RESTRUKTURIRANJE

Restrukturiranje u postupku privatizacije se vrši kod preduzeća koja imaju velike obaveze i ne mogu se privatizovati bez prethodnog postupka restrukturiranja koji podrazumeva statusne odnosno organizacione promene ili poravnavanje iz dužničko-poverilačkog odnosa i druge promene koje se odnose na subjekt privatizacije koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, putem tendera ili aukcije.
Prema Uredbi o postupku i načinu restrukturiranja preduzeća, kao deo programa restrukturiranja sačinjava se i socijalni program, jer program restrukturiranja podrazumeva smanjenje broja zaposlenih.
Kod preduzeća koja se restrukturiraju prema posebnom programu Vlade, sindikat treba da aktivno učestvuje u izradi programa a prema Socijalnom programu Vlade za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaj i likvidaciju.
Kod preduzeća koja se restrukturiraju bez pomoći Vlade, sindikat treba da se uključi u izradu programa i ostvarivanju prava bar u nivou kako je to utvrđeno Socijalnim programom Vlade.
U preduzećima koja se restrukturiraju obaveza sindikata je da prijavi i zastupa potraživanja zaposlenih po osnovu neisplaćenih zarada i drugih primanja. Predstavnik sindikata za potraživanja radnika kao i drugi poverioci preduzeća treba da se izjasni o prihvatanju programa restrukturiranja, jer se program smatra usvojenim ako za njega glasaju poverioci koji imaju preko 50% potraživanja prema preduzeću.

IV. STEČAJ:

Privatizacija preduzeća u stečaju je moguća prodajom preduzeća ili delova preduzeća u stečaju kao pravnog lica čime preduzeće dužnika dobija novog vlasnika. Zaposleni ne ostvaruju nikakva prava po osnovu ovakvog načina privatizacije.
Osnovni zadatak sindikata je prijava neisplaćenih zarada do momenta otvaranja stečaja.