U 920 firmi radnici morali da rmbače na crno
30. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

Podaci Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalnu i boračku politiku pokazuju da je pogon obuće u Debeljači, za koji je otkriveno da je čak pet godina radio na crno, samo deo firmi u Srbiji koje rade neregistrovane.

Na sajtu Ministarstva objavljeno je da je za nešto više od meseca, od 3. septembra do 17. oktobra, inspekcija otkrila 151 neregistrovanu firmu.

Među tim firmama, kojima je dat nalog da se upišu u registar Agencije za privredni registre i zabranjen rad, najviše je onih koje se bave frizerskim i kozmetičkim uslugama, solarijuma, zubnih ordinacija, izvođenjem građevinskih radova, prodajom ogrevnog drveta, proizvodnjom i prodajom krofnica, prodajom voća i povrća ali i auto-mehaničara, auto-limara, kamenorezaca, stolarskih i bravarskih usluga...

Osim otkrivenih neregistrovanih firmi, Inspekcija rada je, po podacima objavljenim na sajtu Ministarstva rada, za nešto više od meseca registrovala čak 920 poslodavaca koji su registrovani u Agenciji za privredne registre, ali zapošljavaju radnike na crno. Najviše ih, proizlazi iz spisaka tih 920 poslodavaca, radi u ugostiteljstvu, turizmu, građevinarstvu... OPŠIRNIJE

Najdeblje koverte imaju Novi Sad, Vršac i Pančevo
26. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto avgustovska zarada u Srbiji iznosila je 49.773 dinara i bila je 571 dinar, ili četiri evra, veća nego julska.
U prvih osam meseci ostvaren je nominalni rast neto zarada od 6,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su u istom periodu plate realno porasle 4,3 procenta.
Medijalna neto zarada u avgustu bila je 39.000 dinara i nju ili manje od nje je, po objašnjenju RSZ-a, primila gotovo polovina zaposlenih u Srbiji.
Prosečna avgustovska plata u Vojvodini iznosila je 47.118 i bila je 2.655 dinara niža od republičkog proseka za taj mesec. Od sedam vojvođanskih oblasti samo u Južnobačkoj je u avgustu ostvarena prosečna plata veća od republičke, dok je u preostalih šest bila znatno manja.
Kao i prethodnih meseci, prosečne avgustovske zarade u javnom sektoru znatno su više od realnog sektora: u javnom sektoru 55.512 dinara, a u realnom 46.958, pa je razlika u zaradi 8.554 dinara.
Prosečna avgustovska neto plata u javnim državnim preduzećima iznosila je 68.636 dinara, zdravstvu 50.247, a obrazovanju i kulturi 53.216. Javna lokalna preduzeća imala su prosek od 47.709 dinara, administracija na nivou države 60.279, a ona na nivou pokrajine 61.988. Administracija na nivou lokalne samouprave imala je prosečnu zaradu od 47.204 dinara. OPŠIRNIJE

SSSV seminaR u inđiji i zrenjaninu
22-23. 10. 2018.

Aktivnosti  u okviru Projekta "Sindikalna škola – U znanju je snaga", nastavljene su jednodnevnim seminarima u  Zrenjaninu – 22. oktobra i  Inđiji 23. oktobra, uz solidan odziv  aktivista sa terena  i  njihovo aktivno učešće.

Uz pomoć  predavača-trenera, sindikalni aktivisti iz ovih gradova, osvrnuli su se na najznačajnije pravne akte kod poslodavca (po Zakonu o radu), zatim na značaj i ulogu sindikata kao organizacije u kojoj zaposleni pregovaraju umesto da sami kao pojedinci   mole,  kao i na konkretne probleme u funkcionisanju sindikata na svim nivoima, od sindikalne organizacije do viših oblika organizovanja.

Učesnici oba seminara su istakli značaj edukacije članstva  i neophodnost kontinuiteta iste, procenjujući da bi to značajno povećalo uticaj sindikata u društvu i smanjilo probleme u  funkcionisanju sindikata na svim nivoima: "nepoštovanje Statuta SSSS  - kao krovne organizacije " – akcenat iz Zrenjanina,   odnosno uticalo na "podizanje  svesti    i   solidarnosti" - ocena iz Inđije.

SSSV seminaR u SomboRU
12. 10. 2018.

Dana 18. oktobra 2018. godine  u Somboru je održan drugi po redu seminar za  sindikalne predstavnike iz različitih preduzeća i ustanova sa teritorije opštine Sombor. S obzirom na to da je i ovaj seminar organizovan u okviru Projekta "Sindikalna škola - U znanju je snaga", teme seminara su bile iste kao i na prvom seminaru koji je održan u Subotici: Pravna pitanja – najčešći problem u primeni Zakona o radu; Funkcionisanje sindikata na nivou preduzeća; Aktuelna situacija i mogućnosti  osnaživanja sindikalnog pokreta i uticaja sindikata u Srbiji.

Naredni seminari ce se odrzati 22.oktobra u Zrenjaninu i 23. oktobra u Inđiji.

SSSV seminaR u subotici
12. 10. 2018.

U okviru Projekta "Sindikalna škola - U znanju je snaga", 12. oktobra 2018. godine, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Subotice, održan je jednodnevni seminar kojem je prisustvovalo petnaest sindikalnih predstavnika iz različitih preduzeća i ustanova sa teritorije opštine Subotice. 

Tokom prvog dela seminara učesnici su bili u prilici da se edukuje o najznačajnijim pravnim pitanjima koja su neophodna za uspešan rad sindikata, ostvarivanja prava zaposlenih, kao i da se upoznaju sa najčešćim problemima u primeni Zakona o radu, iznesu svoju iskustva i dobiju konkretne odgovore. U drugom delu seminara kroz predavanja i aktivnu diskusiju učesnici seminara su razgovarali o pitanjima iz domena rada sindikata i funkcionisanja sindikata na nivou preduzeća, dok je u trećem delu vođena diskusija o aktuelnoj situaciji i mogućnostima osnaživanja sindikalnog pokreta, jačanja  jedinstva i uticaja sindikata u Srbiji.

Opšti je utisak svih učesnika seminara da je ovakav vid interaktivne edukacije u malim grupama izuzetno dragocen te da je neophodno češće organizovanje ovakvih treninga i razgovora sa članstvom.

Ovaj seminar je prvi u nizu seminara koji će se održati širom Vojvodine. Do sada su već zakazani seminari koji će se održati u Somboru, Zrenjaninu, Inđiji, Staroj Pazovi i Kikindi.

Osnovan Socijalno-ekonomski savet opštine Inđija
15. 10. 2018.

U petak, 12. oktobra 2018. godine, u zgradi opštine Inđija, predstavnici poslodavaca, sindikata i opštine Inđija, potpisali su Sporazum o osnivanju Lokalnog socijalno-ekonomskog saveta. 
  Sporazum o osnivanju Socijalno-ekonomskog saveta su potpisali Vladimir Gak, predsednik opštine Inđija, Dragan Krznarić, predsednik Saveza samostalnih sindikata opštine Inđija i Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije – poslodavci Inđije.  
 Cilj osnivanja Saveta je uspostavljanje i razvoj tripartitnog socijalnog dijaloga o pitanjima od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava čoveka, poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog života i rada, razvoja kulture pregovaranja, podsticanje mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova i razvoja demokratije. Benefite od lokalnog Socijalno-ekonomsog saveta bi trebalo da imaju svi, privreda i poslodavci, radnici i opština.
 Svečanosti potpisivanja Sporazuma prisustvovali su Ivan Đoković, potpredsednik Pokrajinske vlade APV i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Goran Milić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Stanko Krstin, predsednik UPV, Miljana Stojšić Stojanovska, direktor UPV,  Milojica Živković, predsednik Pokrajinskog odbora UGS za APV, sekretarka Pokrajinskog SES-a Milina Tušjak i Srđan Drobnjaković, direktor UPS.

 Opština Inđija je jedna od nekoliko lokalnih zajednica u Srbiji koja ima formiran Socijalno-ekonomski savet, a značajan doprinos njegovom formiranju dao je Dragan Krznarić, predsednik Saveza samostalnih sindikata opštine Inđija. "Jedino zadovoljan radnik koji je dobro plaćen dobro radi, a onda je i poslodavac zadovoljan. Mi ćemo sada imati mogućnost da ukazujemo problematiku bez ulice i štrajka. Ako nas poslodavci ne razumeju obratićemo se lokalnoj samoupravi, a jedni bez drugih ne možemo". 
 Sastanak Saveta održavaće se jednom mesečno na kojem će razmatrati pitanja iz oblasti razvoja i unapređenja kolektivnog pregovaranja, uticaja ekonomske politike i mere za njeno sprovođenje na socijalni razvoj i stabilnost lokalne zajednice, politike zapošljavanja, politike zarada i cena, konkurencije, produktivnosti rada i privatizacije, zaštite radne i životne sredine, obrazovanja i profesionalne obuke, zdravstvene i socijalne zaštite i sigurnost i druga pitanja u skladu sa aktima Socijalno-ekonomskog saveta.
Savet čine po tri člana i tri zamenika Opštinskog veća opštine Inđija, Saveza samostalnih sindikata opštine Inđija i Unije poslodavaca Srbije-poslodavci Inđije.

U mnogim vojvođanskim opštinama izjednačen broj radnika i penzionera
15. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

Već godinama je jasno da srpski penzioni sistem nije prilagođen promenama u demografskom kretanju stanovništva. Naime, svaka peta osoba u našoj državi starija je od 65 godina, a demokrafska statistika pokazuje da je prvi put u istoriji Srbije broj starijih od 65 godina premašio broj mlađih od 18 godina. Od 115 opština u Srbiji čak 111 njih spada u demografski "stara" područja.

Takva demografska slika dovela je do toga da je u nekim srpskim opštinama više penzionera nego radnika. Iz obrazloženja koje je Vlada Srbije uputila Skupštini Srbije za izmene i dopune Zakona o PIO vidi se da je nepovoljan odnos broja radnika i broja penzionera, kao i da se taj trend pogoršava. Kao primer navedeno je da je kraj prošle godine na jednog penzionera "išlo" 1,5 zaposlenih, što je dovelo do deficita u poslovanju Republičkog fonda PIO, koji sprovodi penzijsko i invalidsko osiguranje, zbog čega je gotovo 40 procenata obaveza za redovnu isplatu neto penzija svakog meseca dotirano iz bužeta Srbije.

Uz sve to, valja istaći i činjenicu da od 1.712.245 penzionera u Srbije čak milion njih prima najnižu penziju koja je do sada iznosila 23.000 dinara, a od novembra će biti povećana na 26.059 dinara. Uz ovaj podatak treba istaći da penzioneri i sa tako malim primanjima izdržavaju svoje porodice. Istraživanja pokazuju da čak 54 odsto starih izdržava nekog od članova porodica, često su to deca pa i unučad, a da tek svakom desetom penzioneru pomažu njihovi naslednici. OPŠIRNIJE

Danas je Svetski dan dostojanstvenog rada, teško na minimalcu
7. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

U svetu i kod nas danas se obeležava Svetski dan dostojanstvenog rada. Za dostojanstven rad radniku pripada dostojanstven život.
Njegov rad treba da mu omogući da bolje živi od svog rada. Gotovo po pravilu na ovaj dan sindikati podsete koliko je radnik daleko od dostojanstvenog rada, pa samim tim i od dostojanstvenog života, ističući šta bi trebalo promeniti u društvu kako bi se zaista od sopstvenog rada bolje živelo.
Prvi čovek Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić ističe za naš list da nema dostojanstvenog rada dok zaposleni strepe za svoje radno mesto i zarađenu zaradu, dok su izloženi stalnom stresu i ne mogu da od onoga što zarade zadovolje egzistencijalne potrebe svoje po­ro­dice.
- Linija dostojanstvenog rada u Srbiji i nekim drugim dr­žavama nije ista. Skoro polovina radnika Srbije radi za minimalnu platu i onda nema priče o dostojanstvenom radu. Ako nam radnici ginu neprijavljeni na gradilištima, ako se ne plaćaju porezi i doprinosi, ako imamo evidentan rad na crno, u kojem po procenama ima pola miliona ljudi, i mnoge druge situacije koje ne postoje u drugim državama onda možemo s pravom reći da je u Srbiji dostojanstven rad još uvek daleko – ocenjuje Milić.
Potrošačka korpa koja postoji u Srbiji, ukazuje Milić, sa elementima koji je čine sama po sebi je sve osim osnovnih ljudskih potreba, jer teško je objasniti čoveku da mu je "dovoljno" ovog ili onog meseca mesečno i da time treba da se zadovolji.
- Dođe se do apsurda da čovek koji radi sa takvim minimumom koji mu je neko odredio, a u kojem recimo nema odeće i obuće, treba da preživi mesec dana i da isto toliko radi samo za nju. O nameštaju da se i ne priča , iako je on normalan za čoveka koji živi u 21.veku i koji ima savremene potrebe za modernim, novim, lepim... U takvoj situaciji se ne može pričati o dostajanstvenom radu niti o potrošačkoj korpi koja zadovoljava potrebne prosečnog domaćinstva čiji član radi da bi mu porodica živela. Pre bi se moglo reći da bi mu porodica preživela – rekao je Milić.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić ukazuje da u nekim vojvođanskim gradovima plate rastu, ali ne zato što su poslodavci odlučili da "odreše kesu", već zbog toga što kadrovi koje traže i koji su im potrebi nedostaju na tamošnjim tržištima rada. OPŠIRNIJE

"MENJAJMO PRAVILA" – OVOGODIŠNJI MOTO SVETSKOG DANA DOSTOJANSTVENOG RADA
7. 10. 2018. Izvor: SSSS

Na Svetski dan dostojanstvenog rada – 7. Oktobar, koji i ove godine obeležavamo brojnim akcijama i manifestacijama, Savez samostalnih sindikata Srbije insistira da dostojanstven rad obuhvata prilike za rad koji je produktivan i omogućava pristojnu zaradu, socijalnu zaštitu za porodicu, bolje mogućnost za lični razvoj i socijalnu integraciu, slobodu izražavanja svojih potreba, organizovanje i učestvovanje u odlučivanju i jednakost u mogućnostima i tretmanu za muškarce i žene. 
Savez samostalnih sindikata Srbije ukazuje da će, samo uz zarade od kojih može da se živi i punu primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu, biti omogućen društveni i privredni napredak u korist svih građana Srbije. 
Od početka obeležavanja Svetskog dana dostojanstvenog rada 2008. Godine, desetine miliona ljudi u više od 100 država učestvovalo je u aktivnostima sindikata koje za cilj imaju napredak u korist svih, umesto samo privilegovane elite. 
Ove godine nacionalni sindikati i sindikalni pokret u svetu okupiće se i, kroz kampanju pod nazivom "Menjajmo pravila", boriće se za bolji svet. 
"Dostojanstvo rada i života zaposlenih, pravo na bezbedan rad, zaradu od koje može da se dostojno živi, a ne preživaljava i dostojanstvena starost – spadaju u osnovna ljudska prava i naša borba za njih mora biti još oštrija", zaključeno je na skupu koji je, povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada, danas organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije. 
Pored održanog Međunarodnog sajma bezbednosti i zdravlja na radu, prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama, čiji je jedan od organizatora SSSS, kao i skupa na kojem su reprezentativni sindikati i poslodavci sklopili Sporazum o stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji, akcije će biti sprovedene u svim velikim gradovima, u kojima će građanima biti deljen propagandni materijal.

Isplativija kazna od 114.000 dinara nego prijava radnika
5. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

Za kratko vreme Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračke i socijalne politike spisak neregistrovanih firmi i poslodavaca kod kojih su zatečeni radnici na crno stigao je do brojke 464.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić podržao je objavljivanje "crne liste" firmi koje angažuju radnike na crno, ističući da želi da učestvuje u kontroli subjekta i poslodavaca, ali i da dobija povratne informacije o sankcijama.
Inspektorat rada je prošle godine – a čini to i ove – mnogo uradio na kontroli firmi koje posluju u Srbiji i pronalaženju radnika na crno. Činjenica da je za prvih osam meseci ove godine naterao poslodavce da 9.252 radnika koja su radila na crno budu primljena u radni odnos dovoljno govori. U istom periodu Inspektorat za rad podneo je 4.174 zahteva za pokretnje prekršajnih postupaka protiv poslodavaca, ali povratne informacije o tome koliko je postupaka okončano još uvek nema. Uz taj podatak, treba naglasiti da je broj podnetih zahteva za prvih osam meseci ove godine drastično porastao u odnosu na lane, kada ih bilo 1.919. Tu bi, dakle, morao da nastupi zaštitnik građana i ispuni dato obećanje o povratnim informacijama o sankcijama onima koji zapošljavaju radnike na crno.
Vršilac dužnosti direktora Inspektorata rada Stevan Đurović izjavio je za "Dnevnik" da prošlogodišnje kazne izrečene onim poslodavcima koji su procesuirani pokazuju da je njima jeftinije da plate novčane iznose nego da prijave radnike i na taj način zaštite i njih i daju doprinos državi. Naime, niske novčane kazne koje sudovi izriču poslodavcima protiv kojih je Inspekcija rada podnela prekršajnu prijavu ne deluju destimulativno i ne ostvaruju svrhu zbog koje su uvedene. OPŠIRNIJE

Povećanje plata za javni sektor sedam odsto
5. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

Vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond (MMF) razgovarali su danas da ukupno povećanje plata u javnom sektoru bude oko sedam odsto, izjavio je šef Misije MMF Džejms Ruf.
Gostujući na RTS Ruf je rekao da će Vlada u narednih nekoliko nedelja saopštiti koliko će procenat povećanja biti po sektorima, a to povećanje, kaže, ide paralelno sa rastom BDP.
"Sistem novih zarada koji Vlada predlaže, sa mogućnošću da se uravnoteže plate u javnom sektoru na jedan bolji način, tako oni koji zaslužuju više plate - prosvetni radnici, lekari, medicinske sestre će dobiti veće povećaje i nadam se da će te reforme proći", rekao je Ruf. OPŠIRNIJE

Radnike "švercuje" više od 460 poslodavaca
2. 10. 2018. Izvor: Dnevnik

Na kraju prošle nedelje na spisku Ministarstva za rad bilo je 464 neregistrovane firme i poslodavaca kod kojih su zatečeni radnici na crno.
U pitanju je objedinjeni spisak koji se redovno ažurira svakog petka u nedelji, i to na osnovu informacija koje šalje Inspektorat za rad s terena iz cele Srbije.
Valja podsetiti na to da je nedavno ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević najavio da će sve firme koje zapošljavaju radnike na crno biti istaknute na sajtu tog ministarstva, uz podsećanje na to da je prošle godine najviše radnika bez papira zatečeno u delatnostima građevinarstva, usluga, smeštaja i ishrane, trgovine, tekstila.
Vršilac dužnosti direktora Inspektorata rada Stevan Đurović izjavio je za naš list da je u prvih osam meseci ove godine Inspekcija rada zatekla na radu na crno 9.252 radnika, s kojima je posle izrečenih mera zasnovan radni odnos. OPŠIRNIJE