Državne subvencije i visina plate: Borba za petinu više od minimalca
30. jan. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

Na evidenciji nezaposlenih u Vojvodini na kraju prošlog meseca bilo je 935 lica više nego na kraju prošle godine.
U januaru ove godine u Vojvodini je bez posla bilo 135.149, a mesec dana ranije, odnosno u decembru 2017. na evidenciji je bilo 134.214 lica. Međutim, u poređenju na isti mesec prošle godine broj nezaposlenih u Vojvodini manji je za 23.656 lica.

U januaru ove godine u severnobačkom regionu bilo je 9.877 nezaposlena, što je za 163 lica više nego poslednjeg meseca prošle godine. Srednjobanatski region jedini u Vojvodini beleži pad nezaposlenosti u januaru ove godine , pa je na evidenciji bilo 12.841, što je za 296 lica manje nego u decembru 2017. kada je bilo 13.137. U severnobanatskom regionu bilo je 9.895 nezaposlenih odnosno 322 lica više nego na kraju prošle godine. Južnobanatska oblast imala je 26.306 nezaposlenih na kraju januara ove godine, što je za 149 lica više nego na kraju decembra 2017. Zapadnobačka oblast beleži 16.032 nezaposlena ili 410 lica više nego na kraju prošle godine. U Južnobačkoj oblasti bilo je 41.344 nezaposlena odnosno 77 više nego na kraju prošle godine. Sremska oblast na kraju januara imala je 18.854 nezaposlena lica ili 116 više nego decembra 2017.  OPŠIRNIJE

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Goran Milić, u emisiji "Vojvodinom", na RTV, govorio je o položaj sindikata danas, koja je njihova uloga i kakve su perspektive sindikalnog organizovanja.

Po rečima predsednika Milića, pristupanje sindikatima danas se značajno razlikuje od onog od pre tri decenije kada se članstvo u sindikatu podrazumevalo odmah po zaposlenju. Danas se radnici dobrovoljno učlanjuju u sindikat i dobrovoljno ga finansiraju. Sindikati su nezavisne organizacije koje osnivaju radnici radi zaštite svojih interesa. Nakon privatizacije i restrukturiranja privrede, broj članova sindikata se drastično smanjio. Za opadanje broja članova sindikata i interesa radnika da budu deo sindikalne organizacije, ima mnogo razloga, ukazuje Milić, među kojima je i daleko manji broj zaposlenih nego ranije. Mnogo je ljudi ostalo bez posla, a do radnih mesta se sve teže dolazi. Pored toga, zabrana sindikalnog organizovanja, koja je sve češća pojava, je još jedan način da se radnici dezorganizuju i da im se onemogući zajedničko delovanje. "Mnogo fabrika je zatvoreno, mnoga preduzeća su u stečaju, a pojedini poslodavci ne dozvoljavaju sindikalno oragnizovanje zaposlenih i prilikom zapošljavanja, radnike uslovljavaju da ne budu članovi sindikata. "Sada smo u vremenu kada ističu kolektivni ugovori u mnogim preduzećima. Puno je posla i odgovornosti za reprezentativne sindikate u kolektivnom pregovaranju koji predhodi zaključivanju kolektivih ugovora.

Položaj radnika je, ukazuje Milić, sve lošiji i veliki broj zaposlenih strahuje od otkaza. "I pored toga, gledano procentualno, od ukupno zaposlenih radnika u Srbiji, preko 25% su naši članovi, što nije mali broj ako uporedimo sa zapadnim zemljama gde je sindikalno organizovanje oko 10%". Izuzetno je važno da se promeni svest i da zaposleni shvate da je organizovanje u sindikate dobro za njih jer se za njihov bolji položaj neće boriti niko drugi do njih samih i da je, što je članova sindikata više, veća i mogućnost da se naprave pozitivni pomaci u sferi radničkih prava, kaže Milić.

"Ipak, u SSSV smo optimisti, a za to imamo i razlog jer se broj naših članova stalno povećava i svakog meseca u Vojvodini imamo nove članove", navodi Milić.

Subotička privreda nekada je imala više od 50 hiljada zaposlenih. I svi su po automatizmu bili članovi sindikata. Nakon perioda socijalizma u kojem su se više bavili radničkim standardom, devedesete i potonja tranzicija doneli su borbu za goli život, za redovne plate i doprinose. Neke firme su nestale, druge jedva opstale, ali su otvorene nove, tako da je danas u Subotici sindikalno organizovana trećina radnika.

"Gledano procentualno, kada bi se to uporedilo, mi imamo sasvim korektan broj članova sindikata, ako uporedimo i u odnosu na neke zapadne zemlje i standarde, mislim da se nalazimo čak i iznad tih standarda", kaže predsednik Veća Samostalnih sindikata u Subotici Milan Popović. OPŠIRNIJE

Rad na iznajmljivanje
18. jan. 2018. godine. Izvor: Danas

Kada je u julu 2014. godine donet kontroverzni Zakon o radu, na koji su zamerke imale sve sindikalne organizacije u Srbiji, u okviru njega je definisana mogućnost angažovanja radnika preko agencija za privremeno zapošljavanje, ali je ostavljeno da se čitava ova oblast reguliše posebnim zakonom koji je od tada još uvek u procesu pripreme.

Ovakav oblik zaposlenja, koji se često naziva i "rad na lizing", podrazumeva da se radnici zapošljavaju kod specijalizovanih agencija koje ih onda "ustupaju" poslodavcima kojima su potrebni radnici na privremenim i povremenim poslovima, što se najčešće definiše kao nestandardni oblik zaposlenja. Radnici u takvim situacijama ne potpisuju bilo kakav ugovor sa poslodavcem kod kog rade, već isključivo sa agencijom, njihov položaj je krajnje nesiguran, a prava su im izuzetno ograničena, što je posebno slučaj u Srbiji, jer još uvek ne postoji zakon koji uređuje ovu oblast. "Rad na lizing" regulisan je samo podzakonskim aktima koji propisuju vrlo labava pravila osnivanja agencija, bez ikakve zaštite radnika. Iako se ovakva vrsta zapošljavanja odvija u nekoj vrsti zakonskog vakuuma, tokom poslednjih sedam godina broj agencija konstatno raste, kao i broj radnika koji su zaposleni na ovaj način. Procenjuje se da je u Srbiji gotovo 100.000 ljudi zaposleno preko agencija za privremeno zapošljavanje.

U Evropskoj uniji udeo agencijskih radnika u ukupnom broju zaposlenih iznosi u proseku 1,6%, dok u Nemačkoj čak 2,2% zaposlenih čine radnici koji rade preko agencija, a u Velikoj Britaniji čitavih 3,8%. Međunarodna organicija rada i druge radničke organizacije su decenijama odbijale da priznaju legitimnost ovakve vrste zapošljavanja, ali kako je tokom poslednjih decenija dvadesetog veka položaj radnika na globalnom nivou postajao sve lošiji, bile su prinuđene da prihvate postojanje agencija za privremeno zapošljavanje i da zahtevaju da se koliko je moguće zakonski zaštite prava radnika koji se angažuju na ovaj način. Evropska unija je 2008. godine donela Direktivu o radu preko preduzeća za privremeno zapošljavanje, kojom je definisano da radnici koji se angažuju preko agencija moraju imati jednaku platu i iste uslove rada kao i redovno zaposleni kod poslodavca kom su ustupljeni. U Srbiji je, međutim, ostavljena mogućnost da se radnici zapošljavaju na ovaj način a da nije precizirano koja su njihova prava, niti koje su obaveze agancija preko kojih su angažovani i poslodavaca koji koriste usluge agencije, što je situacija koja ostavlja veliki prostor za zloupotrebe.

Regulisati, ili zabraniti?

Mnoge sindikalne organizacije, kao na primer Savez samostalnih sindikata Srbije, isticale su da je agencijski rad samo još jedan vid eksploatacije radnika i da bi trebalo da bude zabranjen. Udruženi sindikati Srbije Sloga pokrenuli su postupak ocene ustavnosti propisa kojima je u našoj zemlji uveden rad na lizing, a sindikati Pošte Srbije su među zahteve svojih štrajkova tokom 2017. godine između ostalog uvrstili i ukidanje Uredbe o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, angažovanje potrebnog broja izvršilaca i sredstava za rad na tehnološkim radnim mestima, i rešavanje statusa radnika koji rade po osnovu privremenih i povremenih poslova i visine cene rada za radnike koji su radno angažovani po ovom osnovu. OPŠIRNIJE

Sindikat upozorava da će granski kolektivni ugovori nestatiti
18. jan. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

Tek što su stupile poslednje izmene i dopune Zakona o radu, usvojene 25.decembra prošle godine, Savez samostalnih sindikata Srbije uputio je Vladi Srbije inicijativu da se menja član 257. ovog zakonskog akta i predložio rešenje za očuvanje granskih kolektivnih ugovora u realnom sektoru i zaustavljanje procesa sve veće eksploatacije radnika od strane poslodavca.

Savez samostalnih sindikata Srbije upozorava da će, ukoliko se ovaj član Zakona o radu ne izmeni, grancski kolektivni ugovori u Srbiji nestatiti sa socijalne scene, što će imati nesagledive posledice po radnike. To će se dogoditi zbog nemogućnosti poslodavačkih udruženja da pređu zakonski cenzus za reprezenativnost. Trenutno, poslodavacčka udruženja koja zaključuju kolektivni ugovor u određenoj grani, moraju da zapošljavaju više od 50 odsto zaposlenih u toj delatnosti da bi kolektivni ugovor dobio produženo dejstvo koje bi omogućilo da se o primenjuje na sve zaposlene u određenoj delatnosti.

Sindikalci podsećaju da su izmenama Zakona o radu, koje su izvršene 2014.godine, propisano rešenje koje je praktično ukinulo mogućnost da kolektivni ugovori dobiju prošireno dejstvo, jer najveći broj poslodavačkih organizacija nema potreban broj zaposlenih. Nije ih imao ni u trenutku usvajanja izmena Zakona o radu, a nema ih ni sada. Upravo zbog toga ova odredba Zakona o radu utiče na više od miliona radnika u realnom sektoru poput građevinarstva, poljoprivrede, metalskog sektora, hemije i nemetala i drugih. To u praksi znači da radnici koji obavljaju iste poslove ne mogu da dobiju istu zaradu i da ona zavisi od gazde, umesto da je utvrđena kolektivnim ugovorom za svaku delatnost pojedinačno.  OPŠIRNIJE

Potpisan kolektivni ugovor u JKP "Toplana Stara Pazova"
12. jan. 2018. godine.

Tačno u 14:01, direktor ovog Javnog Komunalnog Preduzeća, Zoran Vukašinović je potpisao Kolektivni ugovor na kojem je svoj potpis stavio i predsednika naše Sindikalne organizacije Samostalnog Sindikata Dragan Gudurić. Danas, 16.01. je Ugovor potpisao i predsednik opštine Đorđe Radinović kao predstavnik osnovača ovog JKP, koji će početi da važi od 24. januara za sve zaposlene. Gudurić je na ovom najvažnijem dokumentu za zaposlene, naše sindikalce radio nepunih 5 meseci uz pomoć opštinske centrale Saveza Samostalnih Sindikata.

Od 1,4 miliona članova Samostalnog sindikata ostalo 400.000
15. jan. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

U odnosu na poslednju deceniju prošlog veka u privredi Srbije desile su se ogromne promene. Nekadašnji veliki industrijski pogoni više ne postoje, nakon privatizacije i restrukturiranja mnogo je ljudi ostalo bez posla, a do radnog mesta se sve teže dolazi.

Uporedo s tim promenama menjalo se i mnogo toga kada je položaj radnika u pitanju: prava zaposlenih su, u najmanju ruku drugačija nego pre tri decenije, a promena ima i kad je reč o sindikalnom udruživanju. Broj članova sindikata drastično je manji, a promenila se i uloga sindikata u odnosu na kraj prošlog veka.

Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, do devedesetih godina prošlog veka praktično su svi zaposleni bili članovi sindikata, to se praktično podrazumevalo, ali je sada mnogo drugačije. 

" Krajem prošlog veka ŠS Srbije imao je oko 1.400.000 članova – kaže Milić. – Kako je privreda Srbija prolazila kroz različite promene – od sankcija, tranzicije, privatizacije... smanjivao se i broj članova sindikata, te je brojka drastično opala i sada imamo oko 400.000 članova."

Koliko je to drastično smanjenje, objašnjava Milić, pokazuje i to što u Vojvodini člansku kartu ŠSV-a sada ima oko 110.000 zaposlenih, a pre 25 godina samo u Novom Sadu ih je bilo oko 25.000 više.

" Tada je u Novom Sadu bilo 135.000 zaposlenih koji su bili članovi našeg sindikata, a sada se njihov broj kreće oko 30.000. Slično je i u ostalim gradovima u Vojvodini pa je tako člansku kartu našeg sindikata u Somboru nekad imalo oko 33.000 radnika, a sada ih je oko 5.000, u Subotici je sada oko 14.000 članova, što je daleko manje nego pre gotovo tri decenije kada ih je bilo oko 55.000. U Sremskoj Mitrovici je broj naših članova s oko 18.000 opao na oko 4.000, a u Zrenjaninu, umesto nekadašnjih oko 40.000 zaposlenih, člansku kartu ŠSV-a ima njih oko 5.000. Manje članova sindikata ima i u Kikindi i Bačkoj Palanci, gde je njihov broj s oko 17.000 opao na oko 5.500", kaže Milić.

Za opadanje broja članova sindikata i interesa radnika da budu deo sindikalne organizacije, ima mnogo razloga, ukazuje Milić, među kojima je i daleko manji broj zaposlenih nego ranije.  OPŠIRNIJE

Penzija ne bi smela biti socijalna pomoć
13. jan. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

Dvadesetak i više godina jasno je da će princip međugenracijske solidarnosti, na kojem je ranije počivao penzioni sistem, jednog dana biti urušen jer se rađa sve manje stanovništva, raste broj penzionera, a smanjuje se broj zaposlenih. Takva tendencija nije privremena, već su prognoze za naredne godine još gore pa se tako procenjuje da će između 2022. i 2024. godine broj penzionera u Srbiji biti oko dva miliona, a da će, s druge strane, radno mesto imati 1,8 miliona radno sposobnih građana Srbije.
Dakle, prognoze su da će penzioneri brojčano biti "jači" od radnika, što znači da više ni u dosadašnjem procentu penzioni fond neće biti punjen novcima radničkog penzijsko-invalidskog doprinosa. Pošto taj procenat ni sada, kada je odnos broja radnika i penzionera nešto malo veći u korist zaposlenih, nije dovoljan za redovnu isplatu penzija pa svakog meseca država mora iz svoje kase da dotira Fond PIO, jasno je da će biti još gore.

Po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ima 2.576.138 zaposlenih, a po podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, ima 1.7716.274 penziionera, što trenutno predstavlja odnos 1 prema 1,5. Taj odnos jeste bolji nego pre nekoliko godina, ali je daleko od dobrog jer, da bi penzijski sistem bio održiv, potrebno je da tri radnika "imaju" jednog penzionera, mada je idealan odnos četiri puta više zaposlenih nego umirovljenika. Dodatni problem predstavlja i činjenica da, čak i kada bi se svi radno sposobni stanovnici Srbije odmah zaposlili, dakle kada ne bi bilo nezaposlenih, i onda bi odnos radnika i penzionera bio nepovoljan i nikako ne bi mogao biti jedan prema tri.  OPŠIRNIJE

Otkaz bolesnima stiže i na kućnu adresu
12. jan. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

По подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, у првих десет месеци прошле године покренута су 1.322 поступка контроле привремене спречености за рад, односно боловања, и то 708 случајева на захтев послодавца и 445 на захтев матичне филијале РФЗО-а.

Оцењено је да је око 11 одсто запослених прошле године било на боловању из потупно неоправданих разлога, што значи да је готово сваки десети користио привремену спреченост за рад иако је био здрав.

Велики део запослених који је претходних година користио боловања – мада је проценат оних који га искоришћавају све мањи – веровао је да им у време његовог трајања газда не може уручити отказ или да га не може контролисати. Међутим, по Закону о здравственом осигурању, послодавац може да контролише боловање и тражи вештачење здравственог стања радника, али не сам. Наиме, газда никако не може ићи у ненајављене кућне посете да провери да ли је радник заиста болестан или не, већ се мора обратити филијали РФЗО-а да би га прегледала одоварајућа лекарска комисија. Послодавац захтев подноси матичној филијали Фонда, а рок за покретање поступка је 30 дана од дана доношења оцене о привременој спречености за рад. Поновни преглед обавља првостепена лекарска комисија ако је привремену спречност за рад оценио изабрани лекар, а другостепана уколико је боловање дала првостепена комисија.  OPŠIRNIJE

Na birou rada lane 26.343 Vojvođana manje
12. jan. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

Po statističkim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije, objavljenim u poslednjem biltenu, u 2017. godini broj nezaposlenih u Vojvodini smanjen je za 26.343 lica.

Naime, na kraju 2016. godine na evidenciji nezaposlenih u Vojvodini bilo je 160.557 ljudi, a istog meseca preklane 134.214. Najviše nezaposlenih na početku prošle godine bilo je u Južnobačkoj oblasti – 52.673 , ali je u njoj tokom cele 2017. najviše i zaposleno – 11.398, tako da ih je u prošlom mesecu bilo 41.275.

Druga oblast u Vojvodini gde je zabeležen najveći pad nezaposlenosti tokom prošle godine je Južnobanatska, u kojoj se zaposlilo 4.178 lica. Na kraju 2016. na evidenciji nezaposlenih u toj oblasti bilo je 30.293, a na kraju prošle 26.155 lica. Dobre rezultate u smanjenju broja nezaposlenih beleži i Srednjobanatska oblast, gde je za godinu zaposleno 3.801 osoba pa je tako u decembru prošle godine na evidenciji nezaposlenih u toj oblasti bilo 13.137 ljudi, a godinu ranije 16.938.  OPŠIRNIJE

Nacionalni plan za 2018-tu: Posebni programi za viškove zaposlenih
5. jan. 2018. godine. Izvor: Dnevnik

Pred kraj prošle godine , Vlada Srbije usvojila je Nacionalni akcioni plan zapošljavnja za 2018.godinu. Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodiće aktivne mere zapošljavanja za čega je obezbeđeno 3.650.000.000,00 dinara iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti, dok je za realizaciju mera profesionalne rehabilitacije i podsticanja zapošljavanja osoba za invaliditetom obezbeđeno 550.000.000,00 dinara iz buyetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Od tog novca deo je namenjen višku zaposlenih koji će neminovno biti kako se privodi kraju privatizacija.

U dokumentu " Knjiga Saveza samostalnih sindikata Srbije 2017" , koju je sačinila ova sindikalna organizacija, navedeno je da je za rešavanje ostalo još 144 državne firme u kojima ima 43.595 radnika. Od tog broja, prema navodima sindikata, za 86 firme postupak je obustavljen i ne zna se kada će se nastaviti, ali je sasvim izvesno da država mora rešavati status radnika. Kako je određeno da se , između ostalog, status radnika rešava i kroz višak zaposlenih kojima država isplaćuje 200 evra po godini radnog staža, neminovno je da veći deo, manji će otići u penziju, dođe na evidenciju nezaposlenih. Da je to neminovnost, potvrđuje i usvojeni Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2018.godinu.  OPŠIRNIJE